Volodimir Zelenski izjavio je da je Ukrajina „veoma blizu“ razvoja sopstvene balističke rakete, čime je ponovo otvorio pitanje dubokih udara po ruskoj teritoriji i stvarnog obima zapadne tehnološke podrške Kijevu. Prema pisanju britanskog „Telegrafa“, ukrajinski predsednik je poručio da Kijev više ne računa samo na zapadne rakete, već pokušava da izgradi sopstveni balistički sistem.
„Tokom nekoliko godina rata i masovnih napada, učili smo, proučavali i proizvodili. Napravili smo mnogo različitih dronova i raketa, još uvek nemamo balističke sisteme, ali sada smo na putu ka tome, veoma smo blizu“, rekao je Zelenski.
Dodatne tehničke detalje nije izneo. Nije naveo domet, bojevu glavu, tip pogona, platformu za lansiranje, fazu razvoja, niti da li se radi o potpuno domaćem programu ili projektu nastalom uz pomoć zapadnih partnera. Upravo ta neodređenost otvorila je prostor za različita tumačenja.
Ukrajina već mesecima širi kampanju udara dronovima i raketnim sredstvima po ruskim vojnim objektima, skladištima goriva, aerodromima, industrijskoj infrastrukturi i logističkim pravcima. Ukrajinski dronovi već stižu do oblasti daleko od granice, uključujući regione Volge i Urala. Balistička raketa bi, međutim, predstavljala drugačiji nivo pretnje: bila bi brža, teža za presretanje i politički osetljivija.
Balistička raketa kao pritisak i pitanje zapadne pomoći
U ruskim komentarima Zelenskijeva izjava tumači se kao pokušaj pritiska na Moskvu u trenutku kada se ponovo govori o mogućnosti zamrzavanja sukoba duž linije fronta. Poruka je jasna: ukoliko Rusija ne prihvati zaustavljanje rata pod uslovima prihvatljivim za Kijev i njegove evropske pokrovitelje, Ukrajina najavljuje širenje sposobnosti za udare duboko po ruskoj teritoriji.
Ukrajinske vlasti takve mogućnosti predstavljaju kao „simetričan odgovor“ na ruske raketne i dron udare. Ipak, deo stručnjaka izražava sumnju da Ukrajina u uslovima u kakvim jeste može samostalno da razvije operativnu balističku raketu. Kao argument navode se ograničena industrijska baza, nedostatak stabilne proizvodne infrastrukture i činjenica da ni raniji ukrajinski raketni programi nisu dali pun operativni rezultat.
Slične rezerve postoje i kod ukrajinskih krstarećih projekata. Kijev još nije u potpunosti završio raketu „Flamingo“. Zbog toga se najava balističkog sistema u Moskvi ne posmatra samo kao tehnička vest, već i kao politička poruka namenjena Rusiji, ali i zapadnim saveznicima.
Posebnu pažnju izazvao je trenutak u kojem je Zelenski dao izjavu. Ona je usledila gotovo odmah nakon razgovora sa liderima takozvane EU-3, britanskim premijerom Kirom Starmerom, francuskim predsednikom Emanuelom Makronom i nemačkim kancelarom Fridrihom Mercom. Sastanak je održan u Londonu, a razgovori su obuhvatili povećanje proizvodnje oružja dugog dometa i zajedničke odbrambene projekte.
Zbog toga se u ruskim izvorima sumnja da se iza najave krije tehnička ili tehnološka podrška evropskih država. Podsetimo, Ukrajina je ranije, uz britansku pomoć, pokazala napredak u razvoju srednjeg i dugog dometa, posebno kroz projekte FP-7 i FP-9 kompanije Fire Point. Sada se, međutim, govori o zahtevnijoj kategoriji, balističkom sistemu koji bi mogao da gađa strateške ciljeve duboko u Rusiji.
Ovo može značiti i pripremu za budući transfer zapadnih balističkih sistema pod ukrajinskom oznakom ili kroz zajednički razvoj. Takva sumnja se oslanja na dosadašnji obrazac: sistemi koje je Zapad dugo odbijao da pošalje, od Javelina i Leoparda do Patriota i F-16, na kraju su stigli do Ukrajine.
Podsetimo, Zelenski je zahtevao ubrzanje razvoja ukrajinskih balističkih raketa još pre više od godinu dana, a prve je tada obećavao već za nekoliko meseci. Kasnije izjave su se odnosile na to da u Kijevu zapravo razvijaju balističku raketu po uzoru na presretače PVO sistema S-300/S-400.
Pet uslova Evrope i poruka Moskvi
Najava ukrajinske balističke rakete uklapa se u širi politički okvir koji su posle sastanka u Londonu postavili lideri Nemačke, Francuske, Ujedinjenog Kraljevstva i Ukrajine. Starmer, Makron, Merc i Zelenski usaglasili su pet uslova za ono što nazivaju „pravednim i trajnim mirom“ u Ukrajini.
Prvi uslov je prekid vatre. Drugi je da se trenutna linija fronta koristi kao polazna tačka za mirovne pregovore. Treći uslov predviđa pravno obavezujuće bezbednosne garancije za Ukrajinu, uključujući mogućnost raspoređivanja multinacionalnih snaga na njenoj teritoriji.
Četvrta tačka odnosi se na rusku imovinu: ona bi ostala zamrznuta dok se rat ne završi i dok Ukrajini ne bude isplaćena nadoknada. Peta tačka govori o zaštiti evropskih bezbednosnih interesa u okviru bilo kakvog budućeg sporazuma.
Za Moskvu su ovakvi uslovi vrlo verovatno neprihvatljivi. Prema dosadašnjim izjavama, Rusija insistira na povlačenju ukrajinskih snaga sa teritorije DNR i novih regiona Ruske Federacije, dok pitanje nadoknade štete Ukrajini ne prihvata kao osnov za pregovore. Još spornije za Moskvu bilo bi raspoređivanje multinacionalnih snaga na ukrajinskoj teritoriji, što bi ruska strana verovatno videla kao novo institucionalizovanje NATO prisustva uz svoje granice.
Zbog toga se londonski paket teško može čitati kao realan mirovni plan. On više liči na političku platformu Kijeva, Londona, Pariza i Berlina kojom se Rusiji poručuje da se prekid vatre može razgovarati samo pod uslovima koje Moskva unapred vidi kao neprihvatljive. U istom trenutku, Zelenski govori o domaćoj balističkoj raketi, a evropski lideri najavljuju jačanje dugometnih sposobnosti Ukrajine.
Tako se pregovarački okvir i raketna najava ne pojavljuju odvojeno. Jedno drugom daju težinu: Evropa postavlja političke uslove, Kijev najavljuje novu dubinsku pretnju, a Moskvi se ostavlja izbor između odbijanja takvog plana i suočavanja sa sve većim pritiskom na svoju pozadinu.
