Ukrajina više ne želi da zavisi od Starlinka i SAD: Nakon Flaminga raketa, stiže satelitska mreža

Ukrajinska vojna industrija pokušava da pređe iz faze improvizacije u fazu ratnog sistema koji ne zavisi od SAD. Kompanija Fire Point, poznata po dronovima dugog dometa i krstarećoj raketi FP-5 Flamingo, sada tvrdi da je ove godine lansirala dva satelita i da do 2027. planira „desetine“ novih. Poruka je jasna – Kijev više ne želi da zavisi samo od Starlinka, američkih obaveštajnih podataka i zapadnih tehnoloških firmi.

Suosnivač i glavni konstruktor Fire Pointa Denis Štiljerman rekao je za britanski Financial Times da kompanija širi proizvodnju krstarećih i balističkih raketa, ali i razvija širi evropski sistem protivvazdušne odbrane. Njegova formulacija otkriva ambiciju: „Ne prodajemo samo oružje i bezbednost, već nezavisnost u bezbednosti.“ Fire Point je, prema tim navodima, već lansirao dva satelita tokom 2026. i planira mnogo veću konstelaciju naredne godine. 

Tokom rata pokazalo se da zavisnost od spoljne infrastrukture može postati ozbiljna slabost. Kada se američka obaveštajna podrška navodno uspori, ograniči ili politički uslovi, Kijev oseća posledice na frontu. Kada komunikacija zavisi od privatnog sistema poput Starlinka, vojna komanda mora da računa i na interese vlasnika, regulatora, američke politike i tehnička ograničenja. Zato ukrajinska „satelitska vojska“ nije samo futuristička priča, već pokušaj da se obezbede sopstveni komunikacioni, izviđački i navigacioni kapaciteti.

Fire Point je istovremeno objavio i podatke koji se tiču njegove raketne proizvodnje. Prema informacijama koje prenose ukrajinski mediji pozivajući se na FT, kompanija proizvodi čak oko 200 krstarećih raketa FP-5 Flamingo mesečno, uz tvrdnju da bi mogla i više. Za Flamingo se navodi domet od oko 3.000 kilometara, što ga stavlja u kategoriju oružja sposobnog za udare duboko unutar ruske teritorije.

Ako je ta brojka tačna, 200 raketa mesečno nije simboličan kapacitet. To je industrijska stopa koja može promeniti tempo udara, posebno ako se kombinuje sa dronovima dugog dometa. Fire Point već proizvodi FP-1 i FP-2 dronove, za koje FT navodi da učestvuju u velikom delu ukrajinskih udara po ciljevima u Rusiji. Ti sistemi su jeftiniji od zapadnih modela i prilagođeni ratu iscrpljivanja, gde nije dovoljno imati nekoliko skupih projektila, već stalnu proizvodnju potrošnih udarnih sredstava.  

Pored Flaminga, kompanija testira balističke rakete FP-7 i FP-9. Prema dostupnim navodima, FP-7 ima domet oko 300 kilometara, dok FP-9 ide do 850 kilometara. Time Fire Point pokušava da napravi čitavu porodicu udarnih sredstava: dronove dugog dometa, krstareće rakete, balističke projektile i sada satelite koji bi trebalo da obezbede podatke, vezu i nezavisnije ciljanje.

Posebno je zanimljiv projekat „Freja“, evropski protivraketni sistem koji Fire Point razvija na osnovi FP-7 kao presretača. Britanski Reuters je ranije pisao da ukrajinski proizvođač Flaminga cilja razvoj jeftinijeg sistema PVO do 2027. godine, sa ambicijom da presretanje balističkih pretnji košta znatno manje nego kod postojećih zapadnih sistema.

Nemačka se već pojavljuje kao važan partner. Fire Point i Diehl Defence potpisali su u aprilu sporazum o tehnološkoj saradnji, a nemačke i evropske strukture procenjuju mogućnost kupovine ili zajedničke proizvodnje ukrajinskih dronova i raketa. To se potpuno uklapa u širi evropski trend, Evropa pokušava da izgradi sopstvenu proizvodnju dugometnog oružja, dok se američka podrška sve više posmatra kao promenljiva politička kategorija.

Drugi deo priče vodi u svemir. Ukrajina, prema dostupnim navodima, već ima iskustvo sa ratnim svemirskim lansiranjima. Ukrajinska vojna obaveštajna služba GUR navodno je sprovela dva lansiranja tokom rata, prvo iznad granice od 100 kilometara, drugo do 204 kilometra. Poslanik Fedir Venislavski tvrdio je da se nije radilo o eksperimentalnim demonstracijama, već o stvarnim borbenim misijama.  

Najzanimljiviji je koncept „Orbit Boy“, ukrajinski pokušaj vazdušnog lansiranja rakete iz transportnog aviona. Prema dostupnim podacima, raketa-nosač se otpušta iz aviona, zatim pali motor i nastavlja uspon ka orbiti. Ukrajinski medij United24 se pohvalio da je Ukrajina testirala lansiranje iz An-70, bez potrebe za klasičnim kosmodromom, što bi u ratnim uslovima imalo ogromnu prednost: lansirna tačka je pokretna, teže ju je pogoditi, a sistem ne zavisi od velikog stalnog objekta.

Ukrajinsko Ministarstvo odbrane je u martu 2026. formiralo Direktorat za svemirsku politiku, sa ciljem da postane centralni naručilac svemirskih tehnologija za vojsku. Plan je da se u narednih nekoliko godina razvije sopstvena satelitska konstelacija i obezbede nezavisne komunikacione i obaveštajne mogućnosti.  

Brzi uspon Fire Pointa, međutim, prati i niz kontroverza. FT navodi da se kompanija suočava sa optužbama za nepravilne veze sa užim krugom Volodimira Zelenskog i istragom o korupciji, dok rukovodioci kompanije te tvrdnje odbacuju i tvrde da napadi na njih “štete proizvodnji i koriste Rusiji”.

Iako se Flamingo zvanično predstavlja kao ukrajinski projekat kompanije Fire Point, njegovo poreklo nije „čisto domaće“. Više analiza je ukazalo na neverovatnu sličnost sa raketom FP-5 koju je ranije prikazala Milanion Group, kompanija registrovana u Ujedinjenom Kraljevstvu, sa jakim vezama u Ujedinjenim Arapskim Emiratima. Milanion je taj sistem prikazivao na sajmu IDEX 2025 u Abu Dabiju, a oznaka FP-5, konfiguracija, dimenzije i deklarisane sposobnosti gotovo identične su ukrajinskom Flamingu.

Za Moskvu, najopasnija vest nije samo broj Flamingo raketa, već pravac razvoja. Ukrajina pokušava da poveže rakete, dronove, satelite i evropsku proizvodnju u jedan sistem. To znači da London, Brisel i Kijev ne grade samo još jedno oružje za udare po Rusiji, već lanac: izviđanje, veza, proizvodnja, lansiranje i presretanje. Ako Fire Point ima tempo od 200 Flaminga mesečno i uđe u 2027. sa desetinama satelita, rat ulazi u fazu u kojoj ukrajinska zavisnost od američke pomoći postaje manja i drugačije raspoređena.