Od „Monarha” ostala samo pločica

Od admiralskog bojnog broda, ponosa austrougarske flote i nesuđene oklopnjače jugoslovenske mornarice, sačuvana jedino srebrna ploča sa posvetom supruga oficira
„Monarh” i „Budapest” na plovidbi. (Foto dokumentacija Politika)
„Monarh” i „Budapest” na plovidbi. (Foto dokumentacija Politika)

Tokom 1890. godine austrougarski admiralitet je rešio da modernizuje flotu izgradnjom tri obalske oklopnjače deplasmana oko 5.000 tona, primarno naoružanih sa 4 topa kalibra 240 mm. Dva su građena 1893, u brodogradilištu u Trstu i jedan u pulskom Arsenalu. Oklopnjača u Puli je dovršena prva; monarh Franc Jozef je 2. decembra 1894. odlučio da se brod nazove „Monarh” i svečano porine 9. maja 1895. godine, te da se po njemu nazove čitava klasa, pri čemu bi „Monarh” bio zastavni brod.

Dan porinuća trebalo je da bude veličanstvena fešta. To je, naime, bio i datum kada se obeležavala bitka kod Helgolanda iz 1864, u kojoj se proslavio austrijski admiral Tegethof.

Kuma Marija Terezija

Uz cara lično, ceremoniji u Puli su 9. maja prisustvovali nadvojvoda Franc Ferdinand, carska braća, nadvojvode Karl Ludvig sa suprugom Marijom Terezijom i Ludvig Viktor sa svojom suprugom Sofijom Bavarskom, nadvojvoda Karl Stefan, princ Ferdinand Filip od Sakse-Koburga i Gote, mnogi drugi zvaničnici, admirali…

Porinuće bojnog broda „Monarh”, Pula, 9. maj 1895.
Porinuće bojnog broda „Monarh”, Pula, 9. maj 1895.

Kuma Marija Terezija svečano je razbila flašu šampanjca i tako i zvanično krstila ovaj brod. Nakon toga, supruge pomorskih oficira darovale su specijalno izrađenu luksuznu zastavu sa posvetom ugraviranom gotikom na srebrnoj elipsastoj ploči: „Carskom i kraljevskom zastavnom brodu Njegovog Veličanstva/„Monarh”/posvećeno od supruga pomorskih oficira/Pula, 9. maj 1895”. Šablon za natpis izrađen je u bečkom „Kaligrafskom ateljeu Rudolfa i Karla Diringera”, a sama ploča sa gravurom, od srebra finoće 800, bila je rad „Privilegovane dvorske juvelirske radnje Kristijan Rote i sestrić”.

Brod „Monarh” je zvanično uveden u flotni sastav 1898, ali je do 1904. ova klasa ocenjena kao zastarela i prevedena u drugu klasu.

Monarh

Na početku Velikog rata brod je priključen 5. divizionu oklopnjača u Boki Kotorskoj, sa zadatkom odbrane obala. Uglavnom je dejstvovao po crnogorskim položajima, na stanici bežičnog telegrafa i osmatračnicama francuskih poručnika bojnog broda „Žinjona” i oficira marinske inženjerije Merša i vodio artiljerijske duele sa topovima 155 mm i 120 mm kapetana Žardona i potporučnika Revera, koji su na lovćenskom frontu dejstvovali po forovima u Boki i austrijskim brodovima u zalivu. Nakon pada Crne Gore, oklopnjača praktično gubi borbenu ulogu tako da je jedno vreme služila kao baza nemačkim podmornicama stacioniranim u Boki.

Pobuna mornara u Boki

„Monarh” je ponovo došao u centar pažnje tokom poznate pobune mornara u Boki Kotorskoj, od 1 do 3. februara 1918. Brod je bio stacioniran u visini Tivta, a kada je izbila pobuna, njim je komandovao kapetan bojnog broda Eugen fon Šram. Navodeći razloge pobune, mornari su spomenuli jedan zanimljiv detalj; dok su posade bukvalno gladovale, kapetan je prisvajao obroke nižih činova da bi obilato hranio svog ljubimca – majmuna! Nažalost, pobuna je brzo ugušena a sa „Monarha”je osuđeno 15 mornara, dok je Šram pohvaljen „za hrabro držanje tokom revolucionarnih zbivanja”. Zbog nepouzdanosti posada, 5. divizion je rasformiran. „Monarh” je 14. marta 1918. razoružan, mornari iskrcani (sa zabranom prebacivanja na druge brodove) i do 9. aprila je korišćen opet kao podmornička baza. Nakon toga, detaširan je na drugu stranu zaliva, u Đenoviće, i ušao je u sastav 3. diviziona.

Car Karlo je 30. oktobra 1918. doneo odluku da se kompletna austrougarska ratna mornarica zvanično preda u ruke i pod vlast Narodnog veća države Slovenaca, Hrvata i Srba. Potpisivanje zapisnika o primopredaji austrougarske flote obavljeno je 31. oktobra na bojnom brodu „Viribus Unitis” u Puli. Na osnovu tog dokumenta, u Boki je komandu i brodovlje, između kojeg i „Monarha”, 1. novembra preuzeo kontraadmiral Artur Katineli-Obradić Bevilakva.

  • Monarch iz bokokotorskog zaliva dejstvuje na crnogorske polozaje na Lovcenu
  • Monarch iz bokokotorskog zaliva dejstvuje na crnogorske polozaje na Lovcenu
  • Monarch iz bokokotorskog zaliva dejstvuje na crnogorske polozaje na Lovcenu
  • Monarch iz bokokotorskog zaliva dejstvuje na crnogorske polozaje na Lovcenu
  • Monarch iz bokokotorskog zaliva dejstvuje na crnogorske polozaje na Lovcenu
  • Monarch iz bokokotorskog zaliva dejstvuje na crnogorske polozaje na Lovcenu
  • Monarch iz bokokotorskog zaliva dejstvuje na crnogorske polozaje na Lovcenu
  • Monarch iz bokokotorskog zaliva dejstvuje na crnogorske polozaje na Lovcenu
  • Monarch iz bokokotorskog zaliva dejstvuje na crnogorske polozaje na Lovcenu
  • Monarch iz bokokotorskog zaliva dejstvuje na crnogorske polozaje na Lovcenu
  • Monarch iz bokokotorskog zaliva dejstvuje na crnogorske polozaje na Lovcenu
  • Monarch iz bokokotorskog zaliva dejstvuje na crnogorske polozaje na Lovcenu

Predstavnici Drugog jugoslovenskog puka sa potpukovnikom Svetislavom Simovićem na čelu, 6. novembra su ušli u Kotor a sutradan u Herceg Novi, gde se nalazila austrougarska komanda bokokotorske ratne luke. Simović je od zapovednika, feldcajgmajstera Oskara Guseka, saznao da su svi kopneni i plovni objekti već predati na upravljanje Narodnom veću.

Nažalost, ovo nije kraj priče o zastavnom brodu. Velike sile su, naime, odlučile da austrougarsku flotu razdele među pobednicima. Tako je „Monarh” pripao Velikoj Britaniji, koja ga je 1920. prodala italijanskoj kompaniji iz Rima, „Vakaro i Ko”. Otegljen je u Italiju gde je, navodno, naredne godine pretopljen kao staro gvožđe.

Novoj državi, Kraljevini SHS, pripalo je samo 12 torpiljarki i nešto zastarelih jedinica. Naravno, ovo je prvenstveno bila posledica Londonskog ugovora iz 1915, kada su Kraljevini Italiji obećani veliki ustupci samo da bi ušla u rat na strani Antante. Posle rata, Italija nije želela novog suseda sa jakom flotom. Za divno čudo, na Pariskoj konferenciji su austrougarske borbene jedinice, osim Francuske i, naravno, Italije, dobili i Grčka, Portugalija i Rumunija!

Buntovni mašinista iz Pule

Jugoslovenski mornari nisu se lako mirili sa gubitkom najvećeg dela austrougarske flote, uključujući i „Monarh”. Pre predaje broda Britancima, viši mašinski oficir (kapetan 2. klase) Anton Rucijer je sa jarbola skinuo srebrnu ploču – posvetu supruga mornaričkih oficira, na njenoj pozadini urezao svoje ime i kasnije je predao komandi jugoslovenske kraljevske ratne mornarice. Rucijer je bio rodom iz Pule, a služio je kao mašinista na oklopnoj fregati „Kajzer Maks” sve dok nije prekomandovan na „Monarha”.

Pločica broda "Monarh"
Pločica broda “Monarh”

Tako je od ponosa austrougarske flote i nesuđenog broda jugoslovenske mornarice sačuvana, i to u Beogradu, samo srebrna ploča dimenzija 190×1300 milimetara.

Ruski minsko-torpedni mornarički odred u Srbiji 1914-1915

Branko Bogdanović Politika Magazin

Branko Bogdanović

autor za oruzjeonline.com

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.