Američka mornarica razmatra projekat koji zvuči gotovo nestvarno čak i za standarde savremene vojne tehnologije. Najveći američki nosač aviona na nuklearni pogon, USS „Gerald R. Ford“, mogao bi u budućnosti da služi ne samo kao ratni brod već i kao ogromna plutajuća elektrana.
Ideja je jednostavna na papiru, ali veoma komplikovana u praksi. Dok se nalazi u luci, nosač aviona ne bi samo primao struju sa obale kao ostali brodovi, već bi višak energije iz svojih nuklearnih reaktora slao nazad u kopnenu mrežu.
Američka mornarica planira da koncept ispita u pomorskoj bazi Norfolk u Virdžiniji, gde bi trebalo da bude izvedeno prvo testiranje sistema.
Brod koji proizvodi više energije nego što mu treba
USS „Gerald R. Ford“ pokreću dva nuklearna reaktora A1B nove generacije. Oni proizvode znatno više električne energije od starijih reaktora koji se nalaze na nosačima klase „Nimitz“.
Upravo taj višak otvorio je mogućnost za potpuno novu upotrebu broda.
Tokom boravka u luci nosač praktično ima ogromne energetske kapacitete koji uglavnom ostaju neiskorišćeni. U mornarici sada pokušavaju da utvrde da li bi deo te energije mogao bezbedno da se preusmeri ka vojnim objektima na kopnu, a možda jednog dana i civilnoj infrastrukturi u vanrednim situacijama. To bi praktično značilo da nosač aviona od preko 100.000 tona postaje privremena nuklearna elektrana na vodi.
Zašto je američkoj mornarici ovo uopšte potrebno?
Američka vojska poslednjih godina sve više govori o problemu energetske zavisnosti svojih baza. Veliki broj objekata, posebno udaljenih ili isturenih baza, oslanja se na dizel generatore i stalno dopremanje goriva. U slučaju rata, prekida snabdevanja ili prirodnih katastrofa, to postaje ozbiljan problem.
Pentagon već neko vreme traži načine da baze učini otpornijim i manje zavisnim od klasične infrastrukture. Nuklearni nosač usidren u luci mogao bi privremeno da napaja radarske sisteme, komandne centre, komunikacije ili druge kritične objekte ako dođe do prekida u mreži.
U teoriji, takav brod mogao bi da pomogne čak i civilnim gradovima posle uragana, velikih oluja ili havarija na elektroenergetskoj mreži.
Problem je mnogo komplikovaniji nego što izgleda
Iako ideja zvuči privlačno, njena realizacija nije nimalo jednostavna.
Brodski elektroenergetski sistemi ne rade isto kao klasične kopnene mreže. Napon i frekvencija moraju precizno da se usklade kako ne bi došlo do kvarova ili destabilizacije sistema.
To znači da bi mornarica morala da razvije potpuno novu infrastrukturu za povezivanje nosača sa kopnenom mrežom. Potrebni su posebni sistemi za konverziju energije, zaštitu od kvarova i kontrolu opterećenja.
Amerikanci za sada nisu objavili kako bi tačno izgledao tehnički deo projekta, ali je jasno da će sve morati da prođe bezbednosna testiranja. Posebno zato što se radi o nuklearnom ratnom brodu.
Otvaraju se i politička i bezbednosna pitanja
Čim se pomenulo povezivanje nuklearnog nosača aviona sa civilnom infrastrukturom, odmah su se pojavila i pitanja nadležnosti i bezbednosti.
Nuklearni reaktori američkih ratnih brodova pod kontrolom su mornarice, ali povezivanje sa civilnim mrežama verovatno bi uključilo i američku Komisiju za nuklearnu regulativu, kao i državne energetske agencije.
Takav presedan praktično ne postoji.
Pored toga, deo stručnjaka upozorava da bi dodatna energetska uloga mogla da utiče i na operativnu spremnost nosača aviona. Ako je brod povezan sa energetskom mrežom baze, postavlja se pitanje koliko brzo može da isplovi u slučaju hitne situacije ili iznenadne vojne potrebe.
Američke udarne grupe nosača već imaju veoma složene rasporede održavanja, obuke i raspoređivanja, pa mornarica mora pažljivo da proceni koliko bi ovakav projekat mogao da utiče na njihovu dostupnost.
Reaktori nisu projektovani za stalno napajanje gradova
Postoji još jedan važan detalj. Reaktori na nosaču „Gerald R. Ford“ razvijeni su prvenstveno za pogon samog broda i njegovih sistema, uključujući elektromagnetne katapulte, radare i ogromnu elektronsku infrastrukturu.
Dugotrajno slanje energije prema kopnenoj mreži predstavljalo bi drugačiji režim rada od onoga za koji su prvobitno projektovani. Zbog toga američka mornarica mora da proceni kako bi takvo opterećenje uticalo na dugoročni vek reaktora i kompletnog energetskog sistema broda.
To nije zanemarujuće kada se zna da se očekuje da nosači klase „Ford“ ostanu u službi oko pola veka.
Nosač oborio jedan rekord
USS „Gerald R. Ford“ poslednjih meseci već je bio u centru pažnje zbog rekordnog raspoređivanja. Brod je proveo preko 300 dana neprekidno na moru, što je najduže raspoređivanje američkog nosača aviona još od vremena Vijetnamskog rata.
Taj podatak dovoljno govori koliko američka mornarica danas pokušava da maksimalno iskoristi svoje najveće ratne brodove.
Sada se očigledno razmatra i korak dalje, da isti brodovi jednog dana postanu deo energetske infrastrukture, a ne samo vojne sile na otvorenom moru.
