Sudeći po izvorima, izgleda da je Rusija spremna da rasporedi teške jurišne bespilotne letelice sposobne da ponesu bombe FAB-100 od 100 kg.
Bivši šef ruskog Roskosmosa Dimitri Rogozin, koji sada predvodi „Carske vukove“ (tim vojnih stručnjaka koji pružaju „tehničku pomoć“ trupama u Donbasu), izjavio je juče na Telegramu da će Rusija uskoro resporediti dronove sa „ozbiljnim oružjem“, od mina 82 i 120 mm do FAB-100.
Sirijus teški dron
Verovatno je Rogozin mislio na moguće raspoređivanje ruskog drona Sirius (Inohodec-RU) koji je razvila Kronštatska grupa iz Sankt Peterburga.
Sirijus je bespilotna letelica sa dva motora sa velikim dometom i teretom. Ima pravo krilo u kombinaciji sa tankim trupom. Peraje drona je u obliku slova V. U pitanju je tipičan aerodinamički dizajn ruskih inženjera. Siriusov pogon uključuje dva turboelisna motora.
Prema podacima iz dostupnih izvora, raspon krila drona je oko 23 metra. Njihova dužina iznosi 9 metara. Korisna nosivost je oko 450 kg, dok je maksimalna poletna masa u rasponu od 2 – 2,5 tone. Sirijus može da leti na maksimalnoj visini od 7 km, ostane u vazduhu 20 sati i da razvije brzinu od 180 km/h.
Iako je prvenstveno bespilotna letelica za napad, Sirius se takođe može koristiti za patroliranje određenim područjima kako bi se popunile praznine u odbrani koristeći svoju sposobnost da odmah napadne i uništi male ili nedovoljno zaštićene ciljeve.
Opremljen radarom sa sintetičkim otvorom, Sirijus može mapirati teren za usmeravanje krstarećih raketa ali i minobacačke napade.
Serijska proizvodnja
Prema dokumentima obavještajnog brifinga Pentagona koji su navodno “procureli” na društvene mreže, dron Sirius poletio je u nebo prvi put 27. februara.
Serijska proizvodnja drona planirana je u Dubni kod Moskve. 16. novembra 2021, generalni direktor Kronštata Sergej Bogatikov rekao je za RIA Novosti: „Prototip Sirijusa se već sklapa u našoj pilot fabrici u Moskvi.
Prema različitim ruskim izvorima, dron će verovatno biti operativno raspoređen u bliskoj budućnosti. Sam Rogozin je aludirao na verovatnoću u objavi na Telegramu.
Sredinom leta poršle godine, u nedostatku izviđačkih, ciljanih i napadnih bespilotnih letelica, ruske snage su pretrpele značajne gubitke zbog preciznog gađanja ukrajinske artiljerije i direktnih napada bespilotnim letelicama.
Rusija napreduje ispred Ukrajine u ratu dronova
Rusko Ministarstvo odbrane, verovatno pod pritiskom vojnih blogera i tehnoloških entuzijasta, kao što su Carski Vukovi, brzo je popravilo raniji nemar i greške.
Obećavajući projekti bespilotnih letelica, koje je Ministarstvo ranije podržavalo, ali nije pokrenuo, ubrzano su se odvijali. Kao rezultat toga, sposobni mali i srednji dronovi počeli su da se pojavljuju na frontu u sve većem broju.
U roku od godinu dana od početka kampanje, Rusija nije samo sustigla Ukrajinu u ratovanju dronovima; već su bitku prevagnuli u svoju korist.
Bespilotne letelice za artiljerijsku podršku omogućile su ruskoj artiljeriji da nastavi da dominira bojnim poljem uprkos tome što je proizvodnja artiljerijski granata manja od potražnje.
Preciznost dronova Orlan-10, vođena ruska artiljerijska vatra i skoro nepogrešiva protivbaterijska sposobnost kamikaza dronova, kao što je Lancet, omogućili su Rusiji da zadrži svoju ogromnu artiljerijsku nadmoć.
Dronovi koji dejstvuju na srednjim visinama, kao što je Orion, koje je takođe razvila Kronštatska grupa, pružaju dobre informacije o ciljanju i olakšava napade lovaca i bombardera ruskog vazduhoplovstva daleko iza fronta pomoću klizećih bombi.
Ono što Rusija do sada nije koristila je teška bespilotna letelica sposobna da sama uništi mete. Pojava drona Sirius će definitivno to promeniti.
Moguće taktike za operacije Sirijusa
Za razliku od drona Orion, koji se uglavnom koristi za taktičko osmatranje i traženje cilja duž fronta, dron Sirius ima ugrađeni satelitski komunikacioni terminal koji mu daje mnogo duži radni opseg.
Dron takođe ima komunikacioni paket koji, osim što olakšava kontrolu od strane pilota sa zemlje, olakšava saradnju sa avijacijom. Dron može biti deo mešovite formacije! Prema TASS-u, Sirijus se testira kako funkcioniše zajedno sa avionima još od avgusta 2022.
Bespilotne letelice Sirijus će verovatno leteti pod okriljem lovaca ruskih vazdušno-kosmičkih snaga Su-35S i Su-30SM, trenutno glavnih ruskih letelica za, kako to u SAD vole da kažu, dominaciju u vazduhu. Lovci lete u vazdušnim patrolama non stop u parovima, pri čemu svaki par pokriva različit sektor duž fronta.
Oni obezbeđuju odbrambeno pokrivanje ruskih jurišnih helikoptera i lovaca (Su-25, Su-34) i odvraćaju ukrajinske lovce od napada na ruske snage.
Kada lete u vazdušnim patrolama, borci ruskog vaduhoplovstva uvek nose jednu anitradarsku raketu Kh-31, pored RVV-BD dugog dometa, RVV-SD srednjeg dometa i RVV-MD vazduh-vazduh kratkog dometa.
Raketa Kh-31 odvraća ukrajinske PVO sisteme srednje altitude, kao što su S-300 i Buk. Ako se ukrajinski radar S-300 ili Buk upali da prati ruskog lovaca, odmah bi bio napadnut projektilom Kh-31.
Bespilotna letelica Sirius za teški napad će uvek delovati pod okriljem patrola lovaca. Borci ruskog vaduhoplovstva sa posadom ne ulaze namerno u okvir angažovanja ukrajinske protivvazdušne odbrane srednjeg dometa kako bi izbegli nepotrebni rizik po ljudstvo.
Međutim, sa Sirijusom bez posade, rizik tog tipa ne postoji. Slanje drona Sirius u vazdušni prostor za koji se zna da je sporan bio bi dobar način za provokaciju, otkrivanje i napad ukrajinskih protivraketnih sistema.
Sirius neće biti laka meta. Kao što smo napomenuli, dron je napravljen kao konvencionalni avion sa tankim izduženim trupom. Ima ravna krila i rep u obliku slova V. Bespilotna letelica je napravljena većim delom od kompozita. Kao takav, dron će verovatno ostavljati mali trag u RF spektru.
Američki sistem Patriot koje od nedavno u Ukrajini ima lošu statistiku kada je reč o sporim, slabo uočljivim bespilotnim letelicama. Što se tiče sistema S-300 i Buk AD, poznato je da Ukrajinci ostaju bez projektila za njih.
Gađanje dronova možda i nije toliko razumno kada nemaš dovoljno projektila. Da ne zaboravimo – takvo angažovanje bi momentalno izložilo raketnu bateriju napadu Kh-31.
