Ukrajinski udari bespilotnim letelicama u poslednjim mesecima više nisu priča samo o frontu i neposrednoj zoni borbi. Prema tvrdnjama ruskih vojnih dopisnika, rat dronovima sada se pomera duboko u pozadinu, tamo gde su do juče išli kamioni sa gorivom, municijom i pojačanjima, relativno sigurno i bez osećaja da se i taj prostor pretvara u zonu udara. Upravo na toj tački ruski izvori vide jednu od najopasnijih promena u dosadašnjem toku rata.
Ruski vojni dopisnik Aleksandar Harčenko upozorava da su linije snabdevanja ruskih snaga ozbiljno ugrožene i da se više ne može čekati sa odgovorom. Po njegovim rečima, ukrajinska strana je prepoznala slabu tačku ruske odbrane, ograničene mogućnosti presretanja malih bespilotnih letelica, i sada tu slabost sistematski koristi.
Harčenko tvrdi da se posledice već vide na terenu. Kamioni gore i na udaljenostima koje su donedavno smatrane relativno bezbednim. On navodi da se sada čak i prostori više od 50 kilometara od linije fronta nalaze pod udarom dronova tipa „Hornet“ i drugih sličnih sistema. Njegova poruka je jasna, logistika trpi, a sa njom trpi i cela borbena struktura iza prve linije.
Po toj proceni, više nije dovoljno oslanjati se na elektronsko ratovanje kao glavni štit protiv malih dronova. Harčenko navodi da ukrajinska strana već koristi FPV sisteme oslonjene na Starlink, što znači da se mora ići ka fizičkom presretanju bespilotnih letelica. Drugim rečima, vreme u kome se verovalo da će ometanje samo po sebi rešiti problem polako prolazi.
U ruskoj vojsci, tvrdi on, neka tehnološka rešenja već postoje i delimično se koriste, ali je njihov obim nedovoljan. Trenutno su rute snabdevanja pokrivene položajima za vazdušni nadzor, međutim automatske puške i mitraljezi pružaju slabu zaštitu i moraju da budu zamenjeni ili dopunjeni ozbiljnijim sredstvima. Harčenko posebno ističe koncept malih presretača kao jedno od najperspektivnijih područja.
Po njegovoj proceni, ove godine bi takvi sistemi mogli efikasno da obaraju dronove avionskog tipa, a već naredne godine možda i FPV letelice. On navodi da već zna za područja u kojima automatsko naoružanje uspešno obara veći broj FPV dronova, ali smatra da bez dodatnog tehnološkog rešenja u rukama vojnika to nije dovoljno da bi logistika ponovo prodisala.
U toj slici, dron više nije samo sredstvo za izviđanje ili udar na rov. On postaje oružje za iscrpljivanje pozadine, prekid dotoka goriva, granata i ljudi, i time menja samu dinamiku fronta. Ako više nema bezbedne trase za snabdevanje, onda ni duboka pozadina više nije duboka. Podsetimo, ovo nije prvi ruski bloger koji iznosi na isti problem, prenosili smo slične stavove u nekoliko navrata već.
Dron „Hornet“
Drugi ruski vojni dopisnik, Sergej Šilov, dodatno pojačava ovu sliku tvrdeći da su ukrajinske snage dobile američku kamikaza bespilotnu letelicu „Hornet“. Reč je o sistemu kompanije Swift Beat, iza koje stoji bivši izvršni direktor Gugla Erik Šmit.
„Hornet“ nije predstavljen kao još jedan dron u nizu, već kao nagoveštaj onoga što dolazi. Navodi se da je opremljen veštačkom inteligencijom koja mu omogućava autonomno pronalaženje i identifikaciju vojnih ciljeva u realnom vremenu pomoću referentnih slika. Po toj proceni, sistem ostaje funkcionalan i kada izgubi vezu sa operaterom, što ga čini otpornijim na elektronsko ratovanje i znatno opasnijim za ciljeve u pozadini.
Šilov tvrdi da ukrajinske oružane snage takve sisteme koriste pre svega protiv vojne logistike, cisterni, kamiona sa municijom i drugih osetljivih tačaka u pozadinskim oblastima. U njegovoj interpretaciji, to nije samo još jedan korak u razvoju dronovskog rata, već mnogo širi zaokret, trenutak u kojem se vrh američkog tehnološkog sektora otvoreno prebacuje sa civilne veštačke inteligencije na vojnu.
On to direktno povezuje sa širim idejama koje se poslednjih godina šire kroz američki tehnološko-bezbednosni krug, posebno kroz knjigu Aleksa Karpa „Tehnološka republika“. Po tom viđenju, Silicijumska dolina više ne želi da ostane zarobljena u potrošačkim aplikacijama i digitalnoj zabavi, već se okreće razvoju AI oružja, ne samo kao dodatku klasičnoj vojsci, već kao budućem temelju nove vrste odvraćanja i nove raspodele moći.
Ukrajina kao laboratorija za novu vojnu eru
Šilov zato ne posmatra „Hornet“ kao izolovan slučaj, već kao deo mnogo šireg procesa u kojem Ukrajina postaje poligon za ubrzano testiranje i usavršavanje nove generacije oružja. U tom kontekstu on pominje i posetu Aleksa Karpa Ukrajini 12. maja, kada se, prema njegovim rečima, sastao sa Volodimirom Zelenskim i ministrom Mihailom Fedorovim. Po toj proceni, Palantir nije zainteresovan samo za političku simboliku podrške, već i za pristup podacima sa ukrajinskih dronova kako bi na njima dalje trenirao svoju veštačku inteligenciju. Upravo o čemu smo pisali dan ranije.
Tu se priča dodatno širi. Šilov navodi da je osnivač Blekvotera Erik Prins počeo da finansira perspektivne ukrajinske projekte, dok je američki ministar odbrane Pit Hegset, prema njegovim tvrdnjama, poslao dodatne snage u Ukrajinu kako bi se tamo upoznale sa iskustvima borbe protiv dronova i upotrebe bespilotnih sistema. Za ruske autore to je jasan znak da SAD ne posmatraju ukrajinsko iskustvo kao privremeni regionalni sukob, već kao školu za buduće ratove.
U toj perspektivi razvoj neće stati, baš kao što, po njihovom mišljenju, ni rat neće uskoro biti završen. Naprotiv, sve ukazuje da se borba za „malo nebo“ tek zahuktava i da njeni rezultati neće ostati ograničeni na Ukrajinu.
Od lova na kamione do lova na ljude
Najmračniji deo Šilovljevog teksta dolazi na kraju, kada iz vojne sfere prelazi u mnogo širu, gotovo distopijsku projekciju budućnosti. Po njegovom mišljenju, „Hornet“ nije samo dron za uništavanje tehnike, već prototip sistema koji će u budućnosti loviti ne samo vozila i položaje, već i konkretne ljude.
On tvrdi da će ono što se danas vidi u izolovanim slučajevima na Bliskom istoku sutra biti prošireno na globalni nivo. U toj slici, analiza društvenih mreža, političkih stavova, poruka i kontakata pojedinca može da preraste u neku vrstu digitalne presude, a dron postaje izvršilac kazne. Od reklamnih identifikatora i praćenja ponašanja, kaže on, put vodi ka sistemima video-nadzora koji više ne služe samo za posmatranje, već i za izbor mete.
Šilov takvu budućnost ne opisuje kao „tehnološku republiku“, već kao tehnološki koncentracioni logor. To je, naravno, njegova ocena i deo jasno izraženog političkog i ideološkog stava, ali ona istovremeno pokazuje koliko se u ruskom vojnom i medijskom prostoru ovaj novi talas dronovske tehnologije doživljava ne samo kao taktička pretnja, već kao znak mnogo dublje promene.
U toj promeni više nije glavno pitanje samo koliko dron nosi eksploziva ili koliko daleko leti. Glavno pitanje postaje ko ga kontroliše, koliko je autonoman i gde se završava granica između vojnog sistema, algoritma i političke odluke. A upravo na toj tački „Hornet“ u ruskim procenama više nije još jedna bespilotna letelica, već simbol rata koji se seli iz sadašnjosti u veoma opasnu budućnost.
