Putin: „Orešnikom“ smo pogodili štalu, prava borbena upotreba tek može da usledi

Ruski predsednik Vladimir Putin izjavio je da Rusija do sada nije izvršila nijedno pravo borbeno lansiranje rakete „Orešnik“ protiv Ukrajine. Prema njegovim rečima, dosadašnje upotrebe ovog sistema bile su probnog karaktera, uključujući i najnoviji napad na područje Bele Crkve u Kijevskoj oblasti.

Putin je tokom susreta sa rukovodiocima vodećih svetskih novinskih agencija rekao da se prethodni udari „Orešnikom“ ne mogu smatrati borbenom upotrebom „u punom smislu te reči“. Kako je naveo, cilj je bio da se proveri ponašanje bojevih blokova, njihov raspored, tačnost i efekat udara.

Najupadljiviji deo izjave odnosio se na izbor ciljeva. Putin je rekao da su ruske snage pogodile lokacije gde je bilo najlakše posmatrati posledice.

„Udarili smo tamo gde je bilo zgodno da vidimo rezultate. To se odnosi i na Bilu Crkvu i na region DNR. Naši dronovi su zatim doleteli i ispitali sve do milimetra“, izjavio je Putin.

Prema njegovom objašnjenju, ruski dronovi su nakon udara snimali pogođena mesta kako bi stručnjaci izmerili raspored elemenata udara i ponašanje blokova koji se razdvajaju. U jednom delu obraćanja Putin je slikovito rekao da su „bukvalno pogodili štalu“, upravo zato da bi se posledice mogle jasno posmatrati.

Bela Crkva i raniji napadi

Ranije je objavljeno da je Rusija u noći 24. maja izvela masovni napad na Ukrajinu, pri čemu je, prema dostupnim navodima, jedna raketa „Orešnik“ bila usmerena ka Beloj Crkvi, u blizini bivšeg aerodroma. Navodilo se da je raketa korišćena bez klasične bojeve glave, kao i u ranijim napadima koji su pominjani u vezi sa fabrikama u Dnjepropetrovsku i Lavovu.

Putin sada te udare predstavlja kao fazu ispitivanja novog sistema u realnim ratnim uslovima. To je važna poruka. Moskva time tvrdi da dosadašnja lansiranja nisu prikaz punog kapaciteta „Orešnika“, već provera za buduću upotrebu.

Posebno je značajno što je Putin ostavio otvorenu mogućnost upotrebe „Orešnika“ u punom obimu, uključujući i ciljeve u urbanim područjima. Takva formulacija zvuči kao upozorenje Kijevu i njegovim zapadnim saveznicima da se ono što je do sada viđeno u Moskvi tretira samo kao uvod.

Zašto su dronovi poslati posle udara

Putinova izjava o dronovima otkriva kako Rusija posmatra ovaj sistem. Nije dovoljno da raketa pogodi cilj. Važno je izmeriti kako se bojevi elementi razdvajaju, gde padaju, kakav obrazac udara stvaraju i koliko precizno mogu da pokriju određenu zonu.

Zato su, prema njegovim rečima, ruske bespilotne letelice posle udara snimale pogođena mesta. Takvo izviđanje omogućava procenu dejstva, naročito ako se radi o raketi sa više odvojenih blokova. Na jednostavnijem cilju, poput objekta koji Putin opisuje kao „štalu“, lakše je analizirati krater, rasipanje fragmenata, položaj udara i realnu preciznost.

Putin je dodao da „Orešnik“ nikada nije direktno testiran na ruskoj teritoriji. Time je praktično poručio da se sistem proverava u ratnom okruženju, na ukrajinskom ratištu, gde se istovremeno testiraju i reakcije protivničke protivvazdušne odbrane, zapadnih senzora i obaveštajnih struktura.

Pregovori i Donbas

U istom obraćanju Putin je govorio i o mogućnosti političkog rešenja rata. Rekao je da Moskva želi sporazum sa Ukrajinom mirnim putem, na osnovu onoga o čemu je, kako tvrdi, razgovarao sa Donaldom Trampom u Ankoridžu.

„Želimo da postignemo sporazum sa Ukrajinom mirnim putem, na osnovu onoga o čemu smo razgovarali sa Trampom u Ankoridžu“, rekao je Putin.

Dodao je da je Rusija spremna da prihvati kompromise o kojima se ranije govorilo, ali da je sada ključno da Kijev pristane na te uslove. Time je ruski predsednik odgovornost za nastavak rata ponovo prebacio na ukrajinsko rukovodstvo.

Govoreći o Donbasu, Putin je naglasio da uspostavljanje kontrole nad celim regionom i postizanje političkog sporazuma nisu međusobno isključivi ciljevi.

„Kontrola celog regiona Donbasa i sklapanje sporazuma nisu međusobno isključivi“, izjavio je.

Ta poruka pokazuje rusku poziciju: vojni pritisak i pregovori ne posmatraju se odvojeno. Moskva nastavlja da gradi realnost na terenu, dok diplomatski okvir nudi kao način da se ta realnost prihvati ili zamrzne.

Raketa kao poruka

„Orešnik“ se u Putinovim izjavama pojavljuje kao više od novog raketnog sistema. On je istovremeno oružje, testni program i politički signal. Moskva tvrdi da ga još nije upotrebila u punom borbenom režimu, ali jasno poručuje da ta mogućnost postoji.

Kada Putin kaže da su ciljevi birani tako da se dejstvo vidi „do milimetra“, on praktično priznaje da Ukrajina služi kao realni poligon za novi sistem. Kada dodaje da se buduća upotreba protiv urbanih ciljeva ne može isključiti, poruka postaje direktna pretnja ukrajinskoj vojnoj i industrijskoj infrastrukturi.

U istom nastupu nalaze se tri elementa ruske strategije: ispitivanje novog oružja, nastavak pritiska na frontu i ponuda pregovora pod uslovima koje Moskva smatra već formiranom realnošću.