Ruske oružane snage tokom noći između 23. i 24. maja pokrenule su jedan od najintenzivnijih i najkompleksnijih udara na Ukrajinu od početka rata. Talasi balističkih raketa, hipersoničnog oružja, krstarećih projektila i dronova pogodili su ciljeve širom zemlje, dok su glavne mete bile Kijev, vojni aerodromi, objekti ukrajinskih službi bezbednosti i energetska infrastruktura.
Najveću pažnju izazvali su izveštaji da je Rusija po treći put u borbenim uslovima upotrebila čak dve hipersonične balističke rakete srednjeg dometa „Orešnik“. Snimci sa terena, komentari ukrajinskih očevidaca, kao i više izvora sa obe strane sukoba ukazivali su da je upravo ovaj sistem korišćen tokom udara na ukrajinsku prestonicu i okolinu Bele Crkve.
Napad je usledio svega nekoliko sati nakon što su Volodimir Zelenski i američki izvori upozorili da Rusija priprema „udar velikih razmera“. Prema pisanju Fajnenšel tajmsa i Blumberga, ukrajinske obaveštajne službe dobile su informacije od američkih i evropskih partnera da se priprema lansiranje „Orešnika“.
Sam Zelenski je neposredno pre napada izjavio da je Ukrajina dobila potvrde o mogućem ruskom napadu upravo tim sistemom.
Istovremeno, američka ambasada u Kijevu upozorila je svoje državljane da obrate posebnu pažnju na sirene za vazdušnu opasnost i odmah traže skloništa.
Eksplozije potresle Kijev
Napad je počeo kasno uveče, a tokom noći Kijev je potresalo više talasa eksplozija. Na društvenim mrežama pojavili su se snimci ogromnih vatrenih kugli, udara PVO sistema, gustog crnog dima i požara širom grada.
Prema izveštajima ukrajinskih medija i lokalnih vlasti, eksplozije su registrovane u više delova prestonice, uključujući Darnicki, Ševčenkivski, Dnjeprovski i Goloseivski okrug.
Gradonačelnik Vitalij Kličko tvrdio je da su pogođeni studentski domovi, nestambeni objekti, skladišta, kancelarijski centri, garaže, benzinske stanice i vozila. Međutim, paralelno sa zvaničnim saopštenjima, društvenim mrežama širili su se snimci ogromnih požara i sekundarnih detonacija koje su mnogi povezivali sa vojnim ili logističkim objektima.
Posebnu pažnju izazvao je požar u blizini hipodroma i teniskih terena, gde su očevici tvrdili da je pogođeno veliko skladište goriva.
Istovremeno, prijavljen je veliki požar u zoni kijevskog 6. auto-servisa. Više izvora tvrdilo je da su se tamo čule sekundarne eksplozije, što je izazvalo sumnje da se u objektu nalazila vojna oprema ili municija.
Ukrajinski izvori prijavili su i požare u blizini stanica metroa Hreščatik i Lukjanivska, dok su pojedini Telegram kanali tvrdili da su oštećeni objekti povezani sa Službom bezbednosti Ukrajine (SBU) i Glavnom obaveštajnom upravom (GUR).
Fabrika „Artem“ ponovo među glavnim metama
Jedna od centralnih tačaka napada, prema brojnim izvorima, bila je fabrika „Artem“ u Kijevu.
Reč je o jednom od najvažnijih vojno-industrijskih kompleksa Ukrajine, gde se poslednjih meseci, prema ruskim i ukrajinskim izvorima, obnavljala proizvodnja raketa i bespilotnih letelica.
Ukrajinski mediji tvrdili su da je upravo „Orešnik“ mogao pogoditi zonu fabrike, iako za sada nema zvanične potvrde.
Tokom noći zabeležen je veliki broj požara u tom delu grada, a satelitski sistem FIRMS registrovao je čak deset velikih vatrenih oznaka širom Kijeva. Prema pojedinim procenama, to je najveći broj registrovanih požara u ukrajinskoj prestonici od početka sukoba.
Pored fabrike „Artem“, prijavljeno je i oštećenje objekata kompanije Rapid, velike logističke i transportne firme koja, prema ruskim izvorima, aktivno učestvuje u transportu vojnog tereta.
Takođe je potvrđeno da je oštećena glavna zgrada Ukrpošte na Trgu nezavisnosti.
„Šest sa šest“: Ukrajinci na snimcima prepoznaju Orešnik
Posebnu pažnju izazvali su snimci koje su tokom noći objavljivali sami stanovnici Kijeva i okoline.
Na jednom od najdeljenijih video-snimaka čuju se komentari ljudi koji tvrde da je u pitanju upravo „Orešnik“.
„To je Orešnik. Šest sa šest“, govori glas na snimku, aludirajući na konfiguraciju bojevih blokova.
Pojedini ruski i ukrajinski izvori tvrdili su da je raketa ponovo korišćena bez klasične eksplozivne bojeve glave, kao i tokom prethodnih udara na Dnjepar i Lavov.
Prema mišljenju više vojnih analitičara, cilj takve upotrebe nije samo fizičko uništenje ciljeva, već demonstracija sposobnosti sistema i psihološki efekat.
Prvi put „Orešnik“ je korišćen 21. novembra 2024. godine protiv cilja u Dnjepru, dok je drugi put lansiran 9. januara 2026. prema Lavovskoj oblasti blizu granice sa Poljskom.
Sada je prvi put povezan direktno sa napadom na Kijev.
Rusija unapred obavestila SAD i Kinu
Prema više izvora, Moskva je pre lansiranja obavestila Sjedinjene Države i Kinu o približnom vremenskom okviru i zoni udara.
Takva praksa karakteristična je za lansiranja strateških sistema kako bi se izbegle pogrešne procene i eventualna nuklearna eskalacija.
Zapadni vojni krugovi poslednjih meseci sve češće tretiraju „Orešnik“ kao sredstvo strateškog odvraćanja, a ne samo još jednu balističku raketu.
Šef ruske Spoljne obaveštajne službe Sergej Nariškin ranije je izjavio da je demonstracija mogućnosti „Orešnika“ izazvala „zapanjujući efekat“ među zapadnim vojnim planerima. Tvrdio je i da zapadne zemlje trenutno nemaju efikasna sredstva za presretanje takvog sistema.
Ruski ambasador u Velikoj Britaniji Andrej Kelin krajem 2024. tvrdio je da je prva upotreba „Orešnika“ uticala na britansku politiku i naterala London da opreznije pristupa idejama o eskalaciji ukrajinskih udara duboko na rusku teritoriju. Ipak, ruski stavovi ne odražavaju realnost na terenu.
Iskanderi, Kinžali, Cirkoni i Gerani
Napad na Kijev bio je samo deo mnogo šire operacije.
Prema izveštajima sa terena, tokom noći korišćeni su sistemi „Iskander-M“, hipersonične rakete „Kinžal“, rakete „Cirkon“, krstareće rakete H-101 i veliki broj dronova „Geran“.
Posebno intenzivni udari prijavljeni su na vojni aerodrom Starokonstantinov u Hmelničkoj oblasti. Prema dostupnim podacima, rakete „Kinžal“ pogodile su objekat najmanje dva puta u razmaku od oko sat vremena.
Eksplozije i požari prijavljeni su i u Mirgorodu, Kirovogradu i Dnjepropetrovsku.
Rakete „Cirkon“ navodno su korišćene za udar na objekte SBU u blizini Buče, kao i na ciljeve u Dnjepropetrovsku.
Pored toga, eksplozije su registrovane u Čerkasima, Poltavi i blizini aerodroma Mirgorod.
Odmazda za Starobilsk i napade na energetiku?
Više ruskih izvora povezalo je masovni napad sa ukrajinskim napadima na rusku energetsku infrastrukturu i događajima u Starobilsku.
Ruski predsednik Vladimir Putin ranije je najavio odgovor nakon napada dronom na studentski dom u Starobilsku u kojem je bilo civilnih žrtava, uključujući decu.
Zbog toga pojedini ruski mediji trenutni udar opisuju kao „odmazdni napad“.
Paralelno sa napadima na Kijev, ruske snage nastavile su udare na ukrajinsku energetsku infrastrukturu.
Ukrajinska državna kompanija Naftogas saopštila je da ruske snage već četvrti dan zaredom izvode napade na naftna i gasna postrojenja u Harkovskoj, Poltavskoj i Černigovskoj oblasti.
Kompanija tvrdi da su izbili veliki požari i da je pričinjena ozbiljna šteta opremi.
„Situacija ostaje kritična“, navodi se u saopštenju.
Naftogas je ranije prijavio i napade na objekte u Černigovskoj oblasti, gde su dronovi i rakete gađali infrastrukturu tokom čitavog dana.
Poljska podigla F-16 i NATO avion
Masovni ruski udari izazvali su reakciju i u Poljskoj.
Operativna komanda poljskih oružanih snaga saopštila je da su tokom noći podignuti borbeni avioni F-16 i avion NATO-a za rano upozoravanje.
Poljska vojska navela je da su sistemi protivvazdušne odbrane i radarskog izviđanja stavljeni u stanje visoke pripravnosti zbog aktivnosti ruskih bombardera dugog dometa.
Varšava tvrdi da su mere bile preventivne i da imaju cilj zaštitu vazdušnog prostora u blizini ukrajinske granice.
Zvanično je saopšteno:
„Zbog aktivnosti ruskih aviona dugog dometa koji izvode napade na Ukrajinu, pokrenuta je vojna vazdušna operacija.“
Iako nije bilo direktnih udara u blizini poljske granice, činjenica da su raketni napadi obuhvatili gotovo celu teritoriju Ukrajine izazvala je dodatnu nervozu unutar NATO-a.
Ukrajina priznaje probleme sa protivvazdušnom odbranom
Ukrajinski zvaničnici praktično su priznali da protivvazdušna odbrana više ne može efikasno da zaustavi ovako velike kombinovane napade.
Portparol ukrajinskog vazduhoplovstva Jurij Ignat izjavio je da je „nemoguće presresti sve ciljeve“.
Prema njegovim rečima, efikasnost PVO direktno zavisi od broja projektila, intenziteta udara i zasićenosti sistema.
Tokom noći ruske snage koristile su više vrsta projektila i dronova istovremeno, što je dodatno opteretilo ukrajinsku odbranu.
Snimci iz Kijeva pokazivali su veliki broj detonacija u vazduhu, ali i višestruke pogotke na zemlji, dok su ukrajinski izvori otvoreno priznavali da određeni broj raketa i dronova nije mogao biti zaustavljen.
Ukrajina pokušala da napadne Rusiju usred masovnih udara na Kijev
Ruski masovni vazdušni napad na Ukrajinu tokom noći sa subote na nedelju očigledno je osujetio planove Kijeva da napadne ruske regione. Prema podacima ruskog Ministarstva odbrane, broj dronova koje su oborili sistemi protivvazdušne odbrane jedva da je premašio 30.
Ponovljeni su napadi na ruski sektor goriva i energetike; sudeći po broju oborenih dronova, Kijev je lansirao nešto više od 30 dronova na Rusiju tokom noći u nedelju. Prema podacima ruske vojske, ukupno 33 bespilotne letelice sa fiksnim krilima su presretnute iznad 12 ruskih regiona.
Prema dostupnim informacijama od jutros, noćni napad je imao vidljive posledice u Vladimirskoj oblasti. Tamo je izbio požar nakon napada na jedno od preduzeća, a je ruske vlasti tvrde da je ugašen.
