Mihail Podoljak, savetnik predsednika Ukrajine, rekao je lokalnim medijima 18. februara da očekuje da će Rusija izvršiti napade krstarećim i balističkim projektilima na njegovu naciju od utorka do petka.
Ukrajinsko ministarstvo odbrane je 18. februara takođe izvestilo da je ruska vojska pokrenula raketne napade u regionu Hmeljnicki na zapadu Ukrajine. U tom regionu postoji nuklearna elektrana.
Međutim, u nedelju je rusko ministarstvo odbrane saopštilo da su njihove snage ispalile krstareće rakete morskog baziranja na vojnu instalaciju i skladište municije u Hmeljnickom.
Institut za proučavanje rata, američki istraživači, odmah su izjavili da bi Rusija mogla pokušati da iznudi hitno zatvaranje nuklearnih elektrana u Ukrajini.
U noći između 15. i 16. februara Rusija je lansirala ukupno 36 krstarećih projektila iz vazduha i sa mora. 16 od ovih projektila navodno je presrela ukrajinska protivvazdušna odbrana, saopštio je Valerij Zalužnji, glavnokomandujući Oružanih snaga Ukrajine, a preneli su zapadni mediji.
U napadu je učestvovalo 12 krstarećih raketa iz vazduha Kh-101/Kh-555, 8 krstarećih raketa lasiranih sa mora, Kalibar, 12 krstarećih raketa Kh-22, 3 vođene rakete Kh-59/31 i raketa Oniks.
Rakete iz vazduha su lansirali ruski bombarderi Tu-22M3 i Tu-95MS. Delovali su iz Kaspijskog mora i Kurske oblasti. Pored toga, dva ruska borbena aviona Su-35 ispalila su rakete sa područja Melitopolja.
Međutim, pored Kalibar i Oniksa, ukrajinski PVO sistemi nisu mogli da presretnu rakete Kh-22. Komandant odbrane ukrajinskog vazduhoplovstva rekao je da njegovoj naciji nedostaje sistem sposoban da presreće i obara rakete Kh-22.
Iako ukrajinski sistem detekcije može da identifikuje dolazeće rakete kao Kh-22, činjenica je da nijedan projektil još uvek nije uspešno presretnut.
Analitičari su skrenuli pažnju na činjenicu da najnoviji raketni napad pokazuje da je ruska vojska napravila nekoliko promena u strategiji napada.
U poređenju sa prethodnim napadima, ovaj su izvele kasno noću, javili su više ukrajinski mediji.
Kh-22 krstari brzinama između 3,5 i 4,6 maha. Prilikom lansiranja, projektil se penje na oko 40 km visine, napuštajući stratosferu, a zatim se vertikalno spušta na metu, čineći je izuzetno teškim za obaranje.
Jedan od mogućih razloga zašto je Rusija pribegla noćnim udarima je kako bi se suprotstavila raspoređivanju vizuelnih posmatrača koji mogu pomoći u planiranju napada bez potrebe za uključivanjem radara koji postaju podložni napadu Kh-31P čim se upale.
Pre ovog noćnog raketnog napada, Rusi su promenili svoj pristup upotrebi svog raketnog naoružanja dugog dometa.
Nedavno smo objavili da je Rusija počela da koristi izviđačke dronove i balone opremljene ugaonim reflektorima za lociranje ukrajinskih instalacija protivvazdušne odbrane kako bi poboljšala efikasnost svojih raketnih napada.