Još jedna noćna runda udara na Kijev otvorila je novo, veoma osetljivo pitanje, da li je ukrajinska protivvazdušna odbrana ponovo pretrpela gubitak sistema Patriot. Ruski mediji objavili su da je tokom masovnog napada na Ukrajinu u noći između srede i četvrtka pogođen još jedan američki sistem protivvazdušne odbrane koji je bio deo zaštite ukrajinske prestonice.
Prema tim navodima, sistem je navodno pogođen precizno vođenom raketom vazduh-zemlja srednjeg dometa H-59. U istim izveštajima tvrdi se da nisu stradali samo elementi lansirnog dela, već i komandni punkt i mobilna elektrana, što bi značilo da udar, ako je tačan, nije bio simboličan, već usmeren na ključne delove kompleta.
U ruskim medijskim izveštajima čak se navodi i formulacija da je u Kijevu raketa H-59 pogodila kompleks Patriot, lansirnu jedinicu, mobilnu elektranu i komandni punkt. Takva tvrdnja, međutim, za sada ostaje isključivo u zoni ruskih medijskih i pratećih izvora.
Ukrajina ovu informaciju nije potvrdila. To nije neobično, jer ukrajinska strana i ranije nije javno priznavala gubitke američkih sistema Patriot, posebno u slučajevima kada se tvrdnje pojavljuju prvo iz ruskih izvora. Istovremeno, ni rusko Ministarstvo odbrane za sada nije zvanično saopštilo da je sistem Patriot uništen tokom ovog napada.
Ipak, priča nije ostala bez dodatnih indicija. Prema navodima ukrajinskih pobunjeničkih ili proruski nastrojenih izvora, ruske rakete su tokom noći pogodile nekoliko neidentifikovanih ciljeva u Kijevu. Posebnu pažnju izazvala je tvrdnja da su mesta udara brzo blokirali vojnici i pripadnici Službe bezbednosti Ukrajine, što je odmah otvorilo prostor za spekulacije da se možda radilo o osetljivim vojnim tačkama, među kojima bi i sistem protivvazdušne odbrane bio logičan kandidat.
Dodatni sloj priči dali su i ukrajinski mediji, koji su preneli da je jedan od sistema protivvazdušne odbrane koji štite Kijev tokom noći ispalio čak šest raketa zaredom pokušavajući da obori cilj, ali bez uspeha. U takvom kontekstu ruske tvrdnje dobijaju dodatnu težinu u informacionom ratu, jer se uklapaju u narativ da je ukrajinska PVO bila pod pritiskom, da je intenzivno dejstvovala i da možda ipak nije uspela da zaštiti jednu od svojih ključnih tačaka.
Ako bi se tvrdnje pokazale tačnim, to bi značilo da je još jedan Patriot ispao iz ukrajinskog sistema zaštite Kijeva u trenutku kada je svaka takva baterija izuzetno važna, ne samo zbog odbrane od ruskih udara, već i zbog sve težeg popunjavanja zaliha i opreme. Za sada, međutim, ostaje otvorena situacija u kojoj ruski mediji tvrde da je sistem pogođen, dok zvanične potvrde ni sa jedne strane još nema.
Upravo zato ova priča za sada ostaje u zoni ozbiljne, ali nepotvrđene tvrdnje, sa svim elementima koji je čine važnom, vrsta mete, reakcija službi na terenu, intenzitet noćnog napada i činjenica da je Kijev i dalje glavni test otpornosti ukrajinske protivvazdušne odbrane.
Rusi navode da su promenili taktiku udara
Najnoviji masovni napad ruskih oružanih snaga na Ukrajinu pokazao se znatno efikasnijim od prethodnih, a razlog, prema tvrdnjama proruskog koordinatora otpora u Nikolajevu Sergeja Lebedeva, nije bio samo u broju lansiranih dronova i raketa, već i u promeni njihovih ruta leta.
Kako je pokazao poslednji veliki udar, dronovi kamikaze tipa Geran i rakete ovog puta nisu ulazili u Ukrajinu po obrascu na koji se ukrajinska protivvazdušna odbrana već navikla. Do sada je ukrajinska strana uspevala da prati tipične pravce ulaska ruskih bespilotnih letelica i da duž tih koridora raspoređuje mobilne timove za presretanje.
Ovoga puta situacija je bila drugačija. Ruska komanda je, prema tim tvrdnjama, izabrala nove rute za dronove i rakete, što je ukrajinsku protivvazdušnu odbranu dovelo u mnogo teži položaj. Na to su, prema navodima, ukazali i ukrajinski stručnjaci.
Konkretno, savetnik ukrajinskog ministra odbrane Sergej „Fleš“ Beskrestnov izjavio je da ruske bespilotne letelice Geranj koje su ulazile iz Brjanske oblasti nisu išle direktno preko Černihivske oblasti, već su se kretale duž granice sa Belorusijom pravo prema Žitomiru, čime su izbegavale kontakt sa ukrajinskom protivvazdušnom odbranom.
Upravo zbog takve promene pravaca, tvrdi se da je stopa presretanja ukrajinske PVO osetno pala i da se kretala oko 30 procenata. U tom kontekstu se dodatno dovode u pitanje znatno više brojke o uspešnosti presretanja koje iznose Generalštab ukrajinskih oružanih snaga i Volodimir Zelenski, a koje se u ovim tvrdnjama opisuju kao nerealne.
