Uzbekistan je, prema novim nezvaničnim izveštajima, dobio prve kineske lovce J-10CE, čime bi počela najveća promena njegovog borbenog vazduhoplovstva od raspada Sovjetskog Saveza. Mesecima su se pojavljivale informacije da uzbekistanski piloti i tehničari prolaze obuku u Kini, uz navode o kašnjenjima i teškoćama tokom prelaska na potpuno novu platformu.
Fotografija koju je objavio nemački istraživač kineske vojne avijacije Andreas Rupreht sada navodno predstavlja prvi jasniji prikaz J-10CE u uzbekistanskoj službi. Taškent, međutim, još nije zvanično potvrdio ni prijem aviona ni konačno potpisivanje ugovora. U izveštajima se najčešće pominje nabavka 24 lovca za približno milijardu dolara.
Ukoliko se informacije o isporuci potvrde, Uzbekistan bi postao treći korisnik porodice J-10C posle Kine i Pakistana, odnosno drugi strani korisnik izvoznog J-10CE. Nabavka bi istovremeno značila postepeno napuštanje sovjetskih MiG-29, dok su uzbekistanski Su-27 već povučeni početkom ove decenije. Novi lovci uklapaju se i u mnogo širi prelazak Uzbekistana na kinesku vojnu tehniku.
„Verovatno prva jasnija slika J-10CE uzbekistanskog vazduhoplovstva“, napisao je Nemac uz objavljenu fotografiju.
Kineski lovac umesto MiG-29 i Su-27
Uzbekistan je bio jedna od samo četiri države naslednice Sovjetskog Saveza koje su nasledile Su-27, tada najteži i najsposobniji lovac za vazdušnu nadmoć u njihovom arsenalu.
Ti avioni povučeni su početkom 2020-ih, dok MiG-29 još čine deo borbene komponente vazduhoplovstva. Očekuje se da bi njihovo povlačenje moglo da usledi kada bude završena isporuka J-10CE.
Kineski jednomotorni lovac trebalo bi da donese znatno niže troškove rada i održavanja od starih Su-27 i MiG-29, uz savremeni kompozitni trup, radar, elektroniku i novu generaciju kineskih raketa vazduh-vazduh.
J-10CE proizvodi Chengdu Aircraft Industry Group i predstavlja izvoznu verziju J-10C koji koristi kinesko ratno vazduhoplovstvo. Pakistan je do sada jedini potvrđeni strani korisnik ovog tipa.
Od Su-30SM i Rafala do kineskog izbora
Prve ozbiljnije informacije o kineskom lovcu za Uzbekistan pojavile su se u aprilu 2025, kada je izvor blizak Agenciji za odbrambenu industriju uzbekistanskog Ministarstva odbrane tvrdio da je Kina odobrila prodaju jednog tipa borbenog aviona.
U tom trenutku nije bilo poznato da li se radi o JF-17 Block III, J-10C ili čak znatno ambicioznijem J-35.
Taškent je ranije razmatrao i ruski Su-30SM i francuski Rafal kao zamenu za sovjetske avione.
Susedni Kazahstan, sa većim vazduhoplovnim i odbrambenim budžetom, prethodno je procenjivao ruske i francuske opcije pre nego što se odlučio za Su-30SM, teži lovac sa većim dometom i nosivošću.
Kod Uzbekistana se izbor, prema sadašnjim izveštajima, pomerio prema lakšem kineskom J-10CE.
Taškent ranije tražio da se vest ukloni
Posebno zanimljiv detalj prati prvi izveštaj o mogućem ugovoru iz aprila 2025. godine.
Nakon što se proširila informacija o nabavci kineskih lovaca, Agencija za odbrambenu industriju pri Ministarstvu odbrane Uzbekistana zatražila je uklanjanje članaka i odlaganje daljeg izveštavanja.
Jedan visoki službenik tada je naveo da informacija „ne odražava stvarnost“, ali je istovremeno potvrdio da Uzbekistan pregovara sa nekoliko država i upozorio da bi objavljivanje moglo da utiče na te razgovore.
Agencija je najavila da će obavestiti medije kada bude doneta konačna odluka, ali takvo saopštenje kasnije nije objavljeno.
Glasine da je ugovor za 24 J-10CE konačno zaključen ponovo su se intenzivirale u maju 2026, kada su se pojavili navodi da je prva serija aviona već blizu završetka.
Kineski sistemi već menjaju uzbekistansku PVO
Moguća kupovina J-10CE ne bi predstavljala izolovan kineski posao.
Uzbekistan je tokom prethodnih godina počeo da povlači deo sovjetskih sistema protivvazdušne odbrane i nabavlja kineske HQ-9B, FM-90 i KS-1C.
Dodavanje J-10CE omogućilo bi da se lovačka komponenta, zemaljska PVO i deo logističke i tehničke infrastrukture postepeno povežu oko opreme kineskog porekla.
Takav razvoj predstavlja mnogo širu promenu od zamene jednog lovca drugim. Uzbekistan istovremeno produbljuje ekonomsku, tehnološku i stratešku saradnju sa Kinom, dok se decenijama korišćena sovjetska i ruska vojna infrastruktura postepeno smanjuje.
Za sada ipak ostaje jedna važna ograda: ni uzbekistansko Ministarstvo odbrane ni kineski državni mediji nisu zvanično potvrdili isporuku, broj aviona, vrednost ugovora niti rok završetka programa. Fotografija i višemesečni izveštaji ukazuju da se proces odmakao daleko, ali konačna potvrda Taškenta još nije objavljena.
