Rat protiv Irana više ne ostaje između američkih bombardera, izraelske avijacije i iranskih raketnih jedinica. Tokom samo jedne noći plamen se pojavio u saudijskom naftnom kompleksu vrednom 21 milijardu dolara, rakete su pogodile američke objekte u Bahreinu, a jedan od najvažnijih digitalnih centara u Persijskom zalivu ponovo je postao meta.
Istovremeno se pojavljuju izveštaji da su Bahrein i Kuvajt već poslali svoje avione u napad na Iran, uz obaveštajnu podršku Ujedinjenih Arapskih Emirata. Vašington za to vreme pokušava da okupi novu pomorsku koaliciju i evropskim saveznicima prepusti rizičan posao pratnje tankera kroz Ormuski moreuz.
Sukob koji je počeo kao američko-izraelski pokušaj da se Iran slomi vazdušnim udarima sada zahvata Crveno more, Persijski zaliv, saudijsku energetiku, regionalne baze, luke, data centre i glavne svetske izvozne pravce. Svaka nova država koja dozvoli korišćenje svojih baza, šalje avione ili ustupa obaveštajne podatke postaje potencijalna meta iranskog ili jemenskog odgovora. Najnoviji udar Huta na Saudijsku Arabiju pokazuje da se cena rata već preliva na one koji su verovali da mogu da ostanu u pozadini.
Pet raketa na rafineriju od 400.000 barela dnevno
Pokret Ansar Alah saopštio je da su njegove raketne jedinice izvele pet udara na kompleks Saudi Aramka u Džizanu, na jugozapadu Saudijske Arabije. Prema izveštajima povezanima sa Hutima, pogođeni su rafinerija, skladišta goriva i naftovod koji snabdeva kompleks, posle čega je izbio veliki požar.
Snimci i fotografije koji kruže mrežama prikazuju snažan plamen i gust dim iznad područja Džizana, ali saudijske vlasti i Aramko u trenutku objavljivanja nisu dali potpun bilans štete. Tvrdnja da je svih pet balističkih raketa pogodilo ciljeve zato ostaje verzija Ansar Alaha dok ne budu objavljeni satelitski snimci ili podaci kompanije.
Rafinerija u Džizanu može da preradi do 400.000 barela nafte dnevno. Kompleks proizvodi dizel, benzin, benzen, paraksilen i druge derivate, a njegova izgradnja koštala je oko 21 milijardu dolara. U njemu se nalazi i ogromno postrojenje za integrisanu gasifikaciju, koje rafineriji i okolnom području obezbeđuje električnu energiju.
Džizan je izgrađen na obali Crvenog mora kako bi gorivo moglo brzo da se izvozi prema Evropi, Istočnoj Africi i Aziji. Pošiljke su ranije odlazile prema Italiji, Španiji, Francuskoj i Singapuru. Povećavanje proizvodnje trebalo je da pomogne popunjavanju evropske nestašice derivata nastale posle embarga na ruske energente.
Rafinerija se u pojedinim izveštajima naziva najvećom na Bliskom istoku, ali je preciznije opisati je kao jednu od najvećih i najskupljih novih rafinerija u regionu. Saudi Aramko takođe nije kompanija sa „značajnim američkim udelom“. Nastala je iz nekadašnjeg američko-saudijskog naftnog partnerstva, ali je danas pod gotovo potpunom kontrolom Saudijske Arabije.
Napad je ipak snažna politička poruka Vašingtonu i Rijadu. Huti su ranije upozoravali da će na bombardovanje Jemena odgovarati napadima na energetsku i pomorsku infrastrukturu država koje učestvuju u operacijama protiv njih. Džizan se nalazi dovoljno blizu Jemena da predstavlja mnogo dostupniju metu od naftnih kompleksa u istočnom delu Saudijske Arabije.
Iran gađa američku bazu i „digitalne oči“ CENTCOM-a
Korpus čuvara islamske revolucije istovremeno je objavio novi talas udara na američke objekte u Bahreinu. Prema iranskoj verziji, rakete su pogodile vojnu bazu Al Džafir, izazvale požar unutar kompleksa i uništile jedan sistem Patriot.
Na mrežama se pojavio snimak koji se opisuje kao neuspešno presretanje iranske rakete, ali bez zvaničnih američkih podataka nije moguće utvrditi da li je Patriot zaista uništen, promašio cilj ili je snimljen samo deo presretanja. Iran je tokom čitavog rata redovno objavljivao veće bilanse štete nego što su ih potvrđivali Vašington i zalivske monarhije.
Mnogo neobičnija meta bio je objekat Amazon Web Services u Bahreinu. IRGC tvrdi da su krstareće rakete ponovo pogodile serverski centar, samo dan nakon prethodnog napada, kako bi sprečile njegovu obnovu.
Teheran ga opisuje kao „digitalne oči“ Centralne komande SAD i čvorište za obradu obaveštajnih, komunikacionih i logističkih podataka. Amazon i vlasti Bahreina nisu potvrdili iranske tvrdnje o potpunom uništenju objekta, dok dostupni izveštaji ukazuju da su servisi preusmeravani na druge lokacije kako bi se održao rad mreže.
Novi napad navodno je ponovo prekinuo radove na obnovi. Pojavili su se izveštaji o problemima sa obradom logističkih podataka američkih i savezničkih snaga, kao i smetnjama u pojedinim finansijskim i valutnim transakcijama. Tačan obim poremećaja nije javno potvrđen.
Iran time pokušava da pokaže da savremeni rat ne zavisi samo od uništavanja pista, aviona i lansera. Serverski centri, telekomunikaciona infrastruktura i mreže za obradu podataka postaju jednako važne mete jer bez njih otežano funkcionišu logistika, izviđanje, finansije i komandovanje.
Bahrein i Kuvajt prvi put bombardovali Iran
Volstrit žurnal objavio je da su Bahrein i Kuvajt ranije tokom jula tajno poslali borbene avione u napade na iranske ciljeve. Mete su navodno bile baze, skladišta raketa, dronova i druga vojna postrojenja.
Ujedinjeni Arapski Emirati pružili su obaveštajne podatke i vazdušnu zaštitu tokom operacije, prema ljudima upoznatim sa događajima. To bi bio prvi poznati direktan napad Bahreina i Kuvajta na teritoriju Irana. Kuvajt je negirao vojno učešće, dok Bahrein nije javno potvrdio navode.
Obe države raspolažu relativno malim, ali savremeno opremljenim vazduhoplovstvima. Bahrein koristi F-16, dok Kuvajt raspolaže Jurofajterima i F/A-18. Njihove teritorije istovremeno nose velike američke baze, zbog čega su tokom prethodnih nedelja postale glavne mete iranskih odmazdnih udara.
Direktno učešće u bombardovanju Irana potpuno bi promenilo njihov položaj. Teheran bi ih ubuduće mogao tretirati ne samo kao domaćine američkih snaga, već kao otvorene učesnike rata.
Takav razvoj posebno je opasan za Bahrein i Kuvajt zbog njihove unutrašnje strukture. Šiitsko stanovništvo predstavlja veliki deo stanovništva obe države, pa bi dugotrajan rat sa Iranom mogao da otvori političke i sektaške pukotine koje njihove vlasti godinama pokušavaju da drže pod kontrolom.
Amerika bi Evropi prepustila Ormuz
Sjedinjene Države i Velika Britanija pripremaju sastanak ministara odbrane i visokih vojnih zvaničnika u Londonu na kojem će ponovo pokušati da formiraju međunarodnu koaliciju za „slobodu plovidbe“ kroz Ormuski moreuz. Američku stranu trebalo bi da predstavljaju sekretar odbrane Pit Hegset i načelnik Združenog generalštaba Den Kejn. citeturn242084news68
Vašington, prema dostupnim informacijama, za sada neće tražiti da evropske zemlje bombarduju Iran. Od njih se očekuju ratni brodovi, sistemi za razminiranje, bespilotne platforme i pratnja trgovačkih brodova i tankera kroz moreuz.
Takva podela poslova odgovara Sjedinjenim Državama. Američka vojska bi nastavila napade na iranske ciljeve, dok bi evropske mornarice preuzele rizik susreta sa minama, dronovima, protivbrodskim raketama i iranskim brzim čamcima.
Donald Tramp je poručio da neće dozvoliti Iranu da kontroliše Ormuski moreuz. Teheran odgovara da američke snage nemaju šta da traže hiljadama kilometara od sopstvene teritorije i da neće prihvatiti američku kontrolu nad prolazom uz iransku obalu.
Pentagon optužen da krije stvarne gubitke
Širenje rata istovremeno otvara novi politički sukob u Vašingtonu. Grupa demokratskih senatora zatražila je od sekretara odbrane Pita Hegseta potpuni obračun američkih vojnih gubitaka u ratu sa Iranom.
Senatori tvrde da zvanična stranica Pentagona i dalje prikazuje nepotpune ili netačne podatke o poginulim i ranjenim pripadnicima američkih snaga. Od Ministarstva odbrane zahtevaju internu istragu, precizan bilans po napadima i objašnjenje zbog čega podaci nisu redovno ažurirani.
Spisak objekata koje Iran i njegovi saveznici mogu da gađaju u međuvremenu postaje sve duži. Američke baze nalaze se u Bahreinu, Kuvajtu, Kataru, Iraku, Jordanu, Saudijskoj Arabiji i Ujedinjenim Arapskim Emiratima. Huti su sada ponovo otvorili saudijski front udarom na Džizan, dok je objavljivanje navoda o tajnim napadima Bahreina i Kuvajta Teheranu pružilo novi razlog da pojača vatru prema zapadnoj obali Persijskog zaliva.
