Kina je poslednjih godina navikla svet na tehnološka iznenađenja, od hipersoničnog oružja i veštačke inteligencije do brzog razvoja čipova i svemirskog programa. Međutim, ono što je sada predstavljeno u oblasti kvantnog računarstva deluje gotovo kao scena iz naučne fantastike.
Istraživači sa Univerziteta za nauku i tehnologiju Kine predstavili su novi fotonski kvantni procesor „Jiuzhang 4.0“, za koji tvrde da je rešio izuzetno složen matematički problem za svega 25 mikrosekundi.
Da bi se shvatilo koliko je to brzo, kineski istraživači navode da bi najmoćnijem američkom superračunaru za isti zadatak trebalo više od 10⁴² godina, broj toliko ogroman da višestruko prevazilazi procenjenu starost univerzuma.
U pitanju je problem poznat kao Gausovo bozonsko uzorkovanje, jedan od standardnih testova za demonstraciju takozvane „kvantne supremacije“, trenutka kada kvantni računar izvršava zadatak praktično nedostižan za klasične superračunare.
Novi kineski procesor razvijen je pod vođstvom poznatog kineskog fizičara Pan Jianwei, čoveka kojeg često nazivaju „ocem kineskog kvantnog programa“.
Za razliku od većine američkih kompanija koje razvijaju kvantne sisteme zasnovane na superprovodljivim kubitima, kineski tim već godinama ide potpuno drugačijim putem i fokusira se na fotonsko kvantno računarstvo.
Umesto elektronskih kubita koriste svetlost, odnosno fotone, a tu Kina pokušava da napravi tehnološku razliku.
Fotonski sistemi imaju jednu veliku prednost, mnogo su otporniji na gubitak kvantnih svojstava koji predstavlja jedan od najvećih problema modernog kvantnog računarstva. Pored toga, takvi sistemi potencijalno omogućavaju lakše skaliranje i rad na sobnoj temperaturi, bez ekstremnog hlađenja koje zahtevaju mnoge druge kvantne platforme.
Prema objavljenim podacima, „Jiuzhang 4.0“ koristi 1024 stisnuta izvora svetlosti povezana kroz ogromnu interferometrijsku mrežu sa 8176 modova i obrađuje čak 3050 fotona istovremeno.
To predstavlja više od deset puta veći sistem od prethodne verzije „Jiuzhang 3.0“ koja je predstavljena 2023. godine.
Kineski istraživači tvrde da su pritom uspeli da značajno smanje jedan od ključnih problema fotonskih kvantnih kola, gubitke u optičkim sistemima. Ukupna efikasnost povećana je za 51 procenat, dok je efikasnost samih izvora svetlosti povećana za čak 92 procenta.
U svetu kvantnog računarstva to predstavlja ogroman skok.
Posebnu pažnju izazvalo je poređenje sa američkim superračunarom El Capitan iz Nacionalne laboratorije Lorens Livermor, trenutno jednim od najmoćnijih superračunara na svetu.
El Capitan koristi više od 11 miliona CPU i GPU jezgara baziranih na AMD Instinct MI300A čipovima, razvijen je na HPE Cray platformi i procenjuje se da njegova cena prelazi 600 miliona dolara.
Ipak, prema kineskim proračunima, čak bi i takvoj mašini za rešavanje istog problema korišćenjem najboljih klasičnih algoritama bilo potrebno više od septilion godina.
Upravo zbog toga kineski mediji i istraživači sve češće govore da je Kina prešla iz faze „sustizanja“ u fazu tehnološkog vođstva u kvantnim tehnologijama.
Brojevi koje Peking iznosi dodatno pojačavaju takvu sliku. Kina je između 2003. i 2022. godine podnela oko 37 procenata svih svetskih patenata u oblasti kvantnih tehnologija, prestigavši Sjedinjene Države koje su držale oko 28 procenata.
Prema kineskim podacima, tokom perioda 2025-2026. kineski udeo u globalnim kvantnim patentima porastao je na približno 60 procenata.
Država je u razvoj kvantnih tehnologija uložila više od 15 milijardi dolara, kroz dugoročnu centralizovanu strategiju koja uključuje univerzitete, državne laboratorije i tehnološke kompanije.
Sve to pokazuje da kvantno računarstvo više nije samo naučni eksperiment ili akademsko nadmetanje između laboratorija. Ono postaje jedan od ključnih frontova tehnološkog rivalstva između Kine i SAD.
Potencijalne posledice takvog razvoja ogromne su, od kriptografije i veštačke inteligencije do razvoja novih materijala, simulacija kompleksnih sistema i vojne tehnologije.
Dok američke kompanije poput IBM, Google i Microsoft ulažu milijarde u superprovodljive sisteme, Kina pokušava da izgradi potpuno drugačiji pristup zasnovan na fotonskim procesorima. Iako kvantno računarstvo mnogima još deluje kao daleka laboratorijska tehnologija, velike sile ga već posmatraju kao buduće strateško oružje.
Država koja prva uspe da spoji kvantne procesore sa veštačkom inteligencijom, satelitskim sistemima, radarima i analizom podataka mogla bi da stekne prednost kakvu je nekada donosilo nuklearno oružje ili posedovanje prvih stelt aviona. Upravo zato Kina i SAD danas vode tihu, ali jednu od najvažnijih tehnoloških trka 21. veka.
