Sjedinjene Države spremaju jednu od najvećih ekspanzija svoje podmorničke flote još od završetka Hladnog rata. Američka mornarica planira da praktično udvostruči tempo proizvodnje nuklearnih podmornica u narednim godinama, u trenutku kada Vašington sve otvorenije govori o dugoročnoj konfrontaciji sa Kinom i nastavku strateškog nadmetanja sa Rusijom.
Prema novom planu brodogradnje američke mornarice, između fiskalne 2027. i 2031. godine SAD žele da godišnje dobijaju najmanje tri nuklearne podmornice, jednu stratešku podmornicu klase Columbia i dve jurišne podmornice klase Virginia.
Na papiru, plan deluje kao pokušaj Vašingtona da ubrzano ojača jednu od najvažnijih komponenti svoje vojne moći. Međutim, iza ambicioznih brojki krije se mnogo ozbiljniji problem, američka brodograditeljska industrija već godinama ne uspeva da ispuni ni sadašnje ciljeve.
Za čitav program planirano je gotovo 125 milijardi dolara. Oko 62 milijarde trebalo bi da bude potrošeno na pet strateških podmornica klase Columbia koje će u budućnosti zameniti stare podmornice klase Ohio, ključni deo američke nuklearne trijade. Ostatak sredstava namenjen je za deset jurišnih podmornica klase Virginia, dok će dodatnih 6,2 milijarde dolara biti uloženo u pokušaj modernizacije same američke brodogradnje.
Upravo taj poslednji deo možda je i najvažniji.
Američka mornarica već dugo upozorava da problem više nije samo novac, već stanje industrijske baze koja treba da iznese ovako ambiciozan projekat.
Poslednjih godina američki brodograditelji uspevali su da isporuče približno jednu potpuno završenu nuklearnu podmornicu godišnje. Čak i uz maksimalan napor, porinuće tri podmornice na nuklearni pogon često je trajalo više od tri godine.
To znači da Vašington sada pokušava da praktično preko noći podigne proizvodnju na nivo koji američka industrija decenijama nije održavala.
Najveći problem je što kašnjenja više nisu izuzetak, već gotovo pravilo.
Program podmornica klase Virginia već godinama trpi ozbiljna pomeranja rokova. Američka mornarica je zvanično obaveštena da su pojedine isporuke pomerene za dve do tri godine zbog problema u proizvodnji, nedostatka radne snage, komplikovanih lanaca snabdevanja i preopterećenosti brodogradilišta.
Slični problemi pojavljuju se i kod nove strateške klase Columbia, koja predstavlja jedan od najskupljih i tehnološki najkompleksnijih projekata američke mornarice.
Za Pentagon je ovo posebno osetljivo pitanje jer nuklearne podmornice predstavljaju jednu od retkih oblasti u kojima SAD i dalje imaju ozbiljnu prednost u odnosu na većinu rivala. Upravo zato Vašington pokušava da ubrza proizvodnju dok Kina ubrzano širi sopstvenu mornaricu i podmorničke kapacitete, a Rusija nastavlja modernizaciju flote strateških i višenamenskih podmornica.
Međutim, problem američke mornarice nije samo broj brodova.
Američka vojna industrija poslednjih decenija razvijala se za ograničene serije izuzetno skupih sistema, uz složene lance snabdevanja i dugotrajne proizvodne procese. U uslovima velikog geopolitičkog nadmetanja sada se od iste industrije traži mnogo brži tempo proizvodnje, što otvara pitanje da li SAD uopšte mogu brzo da pređu sa „mirnodopske“ na logiku masovne vojne proizvodnje.
Dodatni problem predstavljaju troškovi. Svako kašnjenje u izgradnji podmornice automatski povećava cenu čitavog programa, što zatim zahteva nova odobrenja Kongresa. Upravo tu Pentagon često ulazi u političke i budžetske sukobe koji dodatno usporavaju projekte.
Vašington sada pokušava da ubrza proizvodnju jednog od najsloženijih vojnih sistema na svetu u trenutku kada se američka brodogradnja već suočava sa ozbiljnim strukturnim problemima.
Zato plan o tri nuklearne podmornice godišnje deluje mnogo više kao strateška nužnost nego kao lako ostvariv cilj.
Za američku mornaricu ovo nije samo pitanje prestiža ili vojne demonstracije sile. Nuklearne podmornice predstavljaju ključni element američke strategije odvraćanja, posebno u Pacifiku gde Vašington očekuje dugoročnu konfrontaciju sa Kinom.
Upravo zbog toga Pentagon sada pokušava da ubrza proizvodnju po svaku cenu, čak iako to zahteva ogromna ulaganja i praktično reorganizaciju dela američke vojne industrije.
Koliko će taj plan zaista biti ostvariv postaje jedno od najvažnijih pitanja budućnosti američke mornarice.
