U bazi „Jug“ i na poligonu „Borovac“ kod Bujanovca održava se vežba „NATO–Srbija“, u kojoj učestvuje oko 600 pripadnika Vojske Srbije i oružanih snaga Italije, Rumunije i Turske. Reč je o taktičkoj vežbi koja traje do 23. maja i koja je organizovana kroz saradnju Komande Kopnene vojske Vojske Srbije i Komande združenih snaga NATO iz Napulja.
Iako je u javnosti istaknuto da je ovo prva zajednička vojna vežba Srbije i NATO-a, važno je precizirati o čemu se radi. Vojska Srbije je i ranije sarađivala sa NATO-om i vojskama država članica kroz program Partnerstvo za mir, obuke, kurseve, štabne aktivnosti i međunarodne vojne vežbe. Novina je u formatu, nazivu i organizacionom okviru, pošto se ova vežba prvi put vodi kao zajednička aktivnost Srbije i NATO komande pod nazivom „NATO–Srbija“.
Na vežbi su, pored pripadnika Vojske Srbije i vojnika iz Italije, Rumunije i Turske, prisutni i vojni planeri i posmatrači iz Velike Britanije, Italije, Nemačke, Rumunije, Sjedinjenih Američkih Država, Srbije, Turske, Francuske i Crne Gore. Rukovodilac vežbe je pukovnik Branislav Stevanović, zamenik komandanta Treće brigade Kopnene vojske.
Glavni sadržaj vežbe odnosi se na operacije podrške miru. To znači da fokus nije na klasičnom frontalnom ratovanju, već na zadacima koje vojske najčešće izvode u stabilizacionim i mirovnim misijama: obezbeđenje baze, rad na kontrolnom punktu, kontrola masovnih okupljanja i borba u urbanoj sredini.
Takva obuka ima praktičan značaj za jedinice koje mogu biti angažovane u međunarodnim misijama, ali i za situacije u kojima je potrebno brzo uspostavljanje kontrole nad prostorom, zaštita ljudstva, obezbeđenje objekata i rad u složenom okruženju gde se vojne i bezbednosne procedure prepliću sa civilnim kretanjem.
Baza „Jug“ je za ovakav tip obuke logičan izbor. Ona je godinama razvijana kao centar za obuku jedinica za multinacionalne operacije i nalazi se u delu zemlje gde je teren pogodan za kombinaciju taktičkih, patrolnih, urbanih i kontrolno-bezbednosnih scenarija. Poligon „Borovac“ omogućava uvežbavanje zadataka na terenu, dok sama baza pruža uslove za komandno-planerski deo i rad međunarodnih timova.
Jedan od važnih segmenata vežbe jeste rad na kontrolnom punktu. To je zadatak koji na papiru deluje jednostavno, ali u praksi traži dobru koordinaciju, disciplinu i procenu situacije. Vojnici moraju da kontrolišu vozila i lica, obezbede sopstvenu zaštitu, prepoznaju potencijalnu pretnju, održe komunikaciju sa komandom i istovremeno izbegnu nepotrebnu eskalaciju. Upravo u takvim zadacima sitne greške najbrže prerastaju u incidente.
Obezbeđenje baze je drugi važan deo obuke. Savremena vojna baza više se ne štiti samo stražarskim mestima i patrolama. Pretnje mogu doći iz više pravaca: od malih grupa, vozila, dronova, diverzantskih pokušaja, protesta, nereda ili napada na perimetar. Zato se uvežbavaju procedure nadzora, reakcije, kontrole ulaza, rasporeda snaga i koordinacije sa komandnim elementima.
Kontrola masovnih okupljanja je posebno osetljiv zadatak. U mirovnim operacijama vojska često ne deluje protiv regularnog protivnika, već u prostoru gde su prisutni civili, demonstranti, lokalne bezbednosne strukture i različite grupe sa sopstvenim interesima. Vojnici moraju da pokažu sposobnost kontrole mase, ali i uzdržanost, jer se svaka greška može politički i bezbednosno višestruko uvećati.
Borba u urbanoj sredini predstavlja najzahtevniji deo obuke. Grad, selo ili naseljeno mesto potpuno menjaju logiku borbe. Vidljivost je ograničena, pravci kretanja su uski, pretnje se pojavljuju iz zgrada, dvorišta, ulica i viših spratova. Urbano okruženje traži timski rad, brzo čišćenje prostora, koordinaciju pešadije, komunikaciju i stalnu svest o civilnom okruženju.
Za Vojsku Srbije ovakva vežba ima vrednost pre svega kroz razmenu procedura i iskustava. Italija, Rumunija i Turska imaju sopstvena iskustva iz NATO misija, međunarodnih operacija i različitih bezbednosnih okruženja. Srbija, sa druge strane, ima iskustvo u mirovnim misijama i specifično razumevanje lokalnih i regionalnih bezbednosnih izazova. Upravo zato je ovakav format koristan za poređenje taktika, tehnika i procedura.
Učešće vojnih planera i posmatrača iz više zemalja pokazuje da vežba nije samo teren za same učesnike, već i prostor za procenu komandovanja, planiranja i interoperabilnosti. U savremenim operacijama nije dovoljno da jedinica dobro izvrši zadatak na nivou voda ili čete. Potrebno je da komanda zna kako da planira, prenese naređenja, prati situaciju, prilagodi odluke i sarađuje sa drugim strukturama.
Zvanično, vežba se realizuje na osnovu zaključka Vlade Republike Srbije i predstavlja nastavak saradnje Srbije i NATO-a u okviru programa Partnerstvo za mir. U saopštenjima se naglašava da se saradnja odvija na ravnopravnim osnovama i uz uvažavanje vojne neutralnosti Srbije.
U bazi „Jug“ i na poligonu „Borovac“ kod Bujanovca održava se prva zajednička vojna vežba Srbije i NATO-a. Učestvuje oko 600 pripadnika Vojske Srbije i oružanih snaga Italije, Rumunije i Turske, uz posmatrače iz više zapadnih država. pic.twitter.com/IPkXkOHH2V
— Oruzje Online (@oruzjeonline) May 18, 2026
Sa vojnog stanovišta, najvažnije je ono što se dešava na terenu: kako jedinice rade zajedno, koliko brzo usklađuju procedure, kako rešavaju krizne situacije, kako obezbeđuju prostor i kako reaguju u urbanom okruženju. To su zadaci koji se ne uče iz političkih saopštenja, već kroz ponavljanje, vežbu i realistične scenarije.
Vežba „NATO–Srbija“ zato je najpreciznije posmatrati kao taktičku obuku za operacije podrške miru, sa naglaskom na kontrolu prostora, zaštitu baze, rad na kontrolnim punktovima, kontrolu mase i urbane zadatke. Politički okvir postoji, ali za vojnike na terenu suština je mnogo konkretnija: naučiti procedure, uvežbati reakciju i proveriti sposobnost rada sa partnerima u složenom bezbednosnom okruženju.
