Francuska je napravila korak ka uvođenju rakete vazduh-vazduh nove generacije MICA NG u operativnu upotrebu. Raketa je prvi put ispaljena iz lovca Rafal pri nadzvučnoj brzini, čime je savladana jedna od najzahtevnijih tehničkih prepreka u programu kvalifikacije ovog oružja.
Test je izveden na mediteranskoj lokaciji Centra za testiranje raketa francuske agencije DGA, u saradnji sa timovima MBDA, DGA, Dassault Aviation i francuskih Vazdušno-svemirskih snaga. Reč je o drugom razvojnom ispaljivanju MICA NG, skraćeno od Missile d’Interception, de Combat et d’Autodéfense Nouvelle Génération, odnosno rakete za presretanje, borbu i samoodbranu nove generacije.
Prvo razvojno ispaljivanje iz Rafala izvedeno je u junu 2025. godine i tada je cilj bio potvrda osnovnih performansi. Novi test bio je znatno zahtevniji. Rafal je lansirao raketu pri nadzvučnoj brzini, a pažnja je bila usmerena na proveru infracrvenog tragača u uslovima visoke temperature koju stvara let iznad brzine zvuka.
Zanimljiv detalj jer ovde nije testirano samo odvajanje rakete od aviona ili njena osnovna stabilnost. Proveravano je da li raketa može pouzdano da „vidi” cilj u termički veoma teškom okruženju, kada se zbog velike brzine zagreva i sama raketa, a razlika između toplotnog potpisa cilja i pozadine postaje manja.
Nadzvučni test za infracrveni tragač
Infracrveni tragač je ključni deo rakete u konfiguraciji sa toplotnim samonavođenjem. Nakon lansiranja, on neprekidno prati infracrveni potpis cilja, bilo da dolazi od toplote motora, izduvnih gasova ili aerodinamičkog zagrevanja površina aviona. Na osnovu tog potpisa raketa koriguje sopstvenu putanju i pokušava da zadrži cilj u svom vidnom polju.
Problem nastaje kada avion nosač i sama raketa ulaze u nadzvučni režim. Kada Rafal sa raketom pređe Mah 1, odnosno brzinu zvuka koja na nivou mora iznosi oko 1.235 kilometara na čas, aerodinamičko zagrevanje povećava temperaturu okoline oko rakete. Time se smanjuje termički kontrast između cilja i pozadine, pa tragač mora da radi u uslovima u kojima se „šum” povećava, a stvarni toplotni potpis mete postaje teži za izdvajanje.
Raketa koja bez problema prati cilj pri podzvučnoj brzini ne mora automatski isto raditi kada se lansira iz aviona koji leti nadzvučno. Tada njen sopstveni trup, okolni tok vazduha i zagrejana pozadina mogu da otežaju zaključavanje i praćenje mete. Upravo zato je ovaj test označen kao visoko vredna tačka u kampanji kvalifikacije MICA NG.
Prema dostupnim informacijama, ispitivanje je potvrdilo da infracrveni tragač MICA NG uspešno funkcioniše u takvim uslovima. To raketu značajno približava operativnoj upotrebi, jer je realna borbena situacija za Rafal upravo ona u kojoj avion ubrzava, približava se cilju velikom brzinom i lansira oružje u termički složenom okruženju.
MICA NG i francuski arsenal vazduh-vazduh
Porodica MICA je od kraja devedesetih godina osnovna francuska raketa vazduh-vazduh kratkog i srednjeg dometa. Uvedena je na Rafal i Mirage 2000 kao zamena za ranije francuske rakete namenjene vazdušnoj borbi.
Originalna MICA postoji u dve osnovne varijante: sa infracrvenim i aktivnim radarskim samonavođenjem. Takav pristup pilotima Rafala daje mogućnost da cilj gađaju prema toplotnom ili radarskom potpisu, u zavisnosti od taktičke situacije. Dvostruki koncept navođenja ostaje važan i danas, naročito kada elektronske protivmere otežavaju radarski vođene pogotke.
MICA NG nastavlja tu filozofiju, ali je projektovana za širi spektar ciljeva. MBDA posebno ističe pretnje sa veoma niskim infracrvenim i elektromagnetnim potpisom, među kojima su dronovi, stelt lovci i visoko manevarske krstareće rakete.
To su ciljevi koji predstavljaju sve veći problem za postojeće sisteme protivvazdušne borbe. Mali taktički dronovi imaju minimalan toplotni potpis i vrlo mali radarski odraz. Stelt lovci su od početka projektovani da smanje radarsku i infracrvenu uočljivost. Krstareće rakete koje lete nisko, prate teren i mogu da izvode oštre manevre izbegavanja zahtevaju od presretača ne samo brzinu, već i precizno navođenje, dobar softver i visoke kinematičke performanse.
Originalna MICA nije razvijana sa takvim ciljevima kao glavnim prioritetom. MICA NG jeste. Zato ova raketa nije samo produžetak stare linije, već odgovor na novu vazdušnu sliku u kojoj više nema jasne podele između aviona, dronova, krstarećih raketa i ciljeva sa smanjenim potpisom.
Francuska nije objavila tačan vremenski okvir završetka kvalifikacije MICA NG, ali prelazak sa prvog razvojnog ispaljivanja u junu 2025. na proveru infracrvenog tragača pri nadzvučnom letu sredinom 2026. pokazuje da se program kreće kroz planiranu kampanju ispitivanja. U raketnim programima razvojna ispaljivanja obično se mere desetinama pre nego što oružje bude zvanično kvalifikovano, a svaki test ima zadatak da optereti određeni podsistem ili granicu leta.
Za Pariz je ovaj program važan i iz industrijskih razloga. Francuska pripada malom krugu zemalja koje održavaju suverenu sposobnost razvoja i proizvodnje raketa vazduh-vazduh. MBDA, kompanija u zajedničkom vlasništvu Erbasa, BAE Systems-a i Leonarda, daje Francuskoj i evropskim partnerima raketnu industrijsku bazu koja ne zavisi od američkih izvoznih licenci ili pristupa američkom lancu snabdevanja.
To pitanje dobija dodatnu težinu u trenutku kada evropske članice NATO-a povećavaju ulaganja u odbranu i sve više razmišljaju o sopstvenoj industrijskoj autonomiji. Kada kvalifikacija MICA NG bude završena, Francuska će zadržati mesto među državama koje ne kupuju samo gotove rakete, već same razvijaju jedan od najosetljivijih elemenata moderne vazdušne borbe.
MICA NG popunjava prostor kratkog i srednjeg dometa, sa dve varijante navođenja, infracrvenom i radarskom, i time Rafalu daje fleksibilnost koju nemaju čisto radarski sistemi velikog dometa. U zapadnom arsenalu ona stoji između raketa za blisku borbu kao što su AIM-9X, IRIS-T i ASRAAM, i dalekometnih raketa kao što su Meteor i AIM-120D. U poređenju sa istočnim raketama, MICA NG ne treba predstavljati kao oružje koje pobeđuje sirovim brojkama. Raketa pre svega predstavlja modernizaciju francuskog raketnog arsenala i važna je za industrijsku samostalnost Evrope.
