Američka kompanija Base Molecular Resonance Technologies, BMRT, saopštila je da razvija sistem koji bi mogao da razlikuje dron kamikazu od praznog mamca tako što ne posmatra samo oblik letelice, već pokušava da otkrije hemijski sastav njenog tereta. Ideja zvuči korisno, posebno u ratu u kojem se protivvazdušna odbrana sve češće troši na rojeve jeftinih ciljeva. Ipak, dosadašnji testovi još su daleko od dokaza da sistem može pouzdano da radi u realnim borbenim uslovima.
Nova tehnologija nazvana je bazna molekularna rezonancija, BMR. Prema objašnjenju kompanije, ona funkcioniše tako što pobuđuje i detektuje jedinstvene molekularne rezonantne karakteristike povezane sa specifičnim materijalima i jedinjenjima. Drugim rečima, cilj nije samo da se vidi da nešto leti, već da se prepozna šta taj objekat nosi.
Razlikuje se u odnosu na klasične radare, koji identifikuju oblik, radarski odraz, brzinu i putanju cilja, ali ne mogu pouzdano da kažu da li se u trupu drona nalazi eksploziv. Razlikuje se i od sistema za elektronsko ratovanje, koji pokušavaju da presretnu ili ometaju signale, ali imaju problem kada dron koristi optička vlakna ili druge veze otpornije na ometanje.
BMR sistem, prema tvrdnjama BMRT-a, analizira hemijsku strukturu korisnog tereta i pokušava da nedvosmisleno utvrdi da li dron nosi eksplozivne materije. Takav sloj detekcije mogao bi biti bitan u situacijama kada PVO pred sobom ima više ciljeva koji izgledaju slično, ali nisu jednako opasni.
BMRT navodi da su njihovi stručnjaci uspeli da detektuju i prate nitrocelulozni barut iz jednog metka kalibra 9 milimetara pričvršćenog za dron povezan optičkim vlaknima. Detekcija je održavana dok se dron penjao na visinu veću od 60 metara, što je maksimalni prag procenjen u ovoj fazi ispitivanja.
To jeste dobra demonstracija principa, ali čvrst dokaz da će sistem pouzdano razlikovati bojeve glave, prazne mamce, različite vrste eksploziva i improvizovane terete u realnom napadu tek predstoji. Ratni uslovi znače veće daljine, lošije vreme, elektronsko ometanje, više ciljeva u istom trenutku, različite uglove prilaska i platforme koje nisu uredno pripremljene za laboratorijski test.
BMRT za sada pokazuje da može da detektuje malu količinu baruta u kontrolisanom scenariju. Sledeće pitanje je da li isti princip može da radi protiv stvarnih dronova kamikaza, sa različitim bojevim glavama i u sredini gde PVO operater nema vremena da dugo razmišlja.
Predsednik i suosnivač BMRT-a, Li Djuk, izjavio je kako vojni protivnici brzo prelaze na male, jeftine i efikasne vazdušne pretnje koje mogu da iscrpljuju odbranu, ali i da isporuče razoran teret. U tom kontekstu BMR je zamišljen kao dodatni sloj detekcije, usmeren isključivo na karakteristike korisnog tereta.
Problem koji pokušava da reši zaista postoji. Rusija, na primer, intenzivno koristi dronove dugog dometa kao što je Gerbera, koji pored svojih ostlaih uloga, često deluju i kao mamci. Takve platforme mogu biti potpuno prazne, bez borbenog tereta, i namenjene su pre svega tome da odvuku pažnju, opterete operatere i iscrpe municiju ukrajinske protivvazdušne odbrane.
Gerbera namerno ima vrlo sličan aerodinamički profil kao kamikaze dronovi porodice Geranj. To znači da je vizuelno ili radarsko razlikovanje naoružane i prazne varijante u praksi izuzetno teško. Kada se u vazduhu pojavi više takvih ciljeva, PVO mora da odlučuje brzo, često bez jasne slike o tome šta je stvarna pretnja, a šta mamac.
Zašto bi razlikovanje mamca i kamikaze bilo važno
U idealnim uslovima svaka neprijateljska bespilotna letelica bila bi oborena. Čak i prazan dron može biti opasan ako padne u naseljeno područje, ako nosi izviđačku opremu ili ako služi kao sredstvo za otkrivanje položaja PVO i navođenje sledećih udara. Međutim, u realnom ratu municija, vreme reakcije i broj raspoloživih presretača nisu neograničeni.
Tu mogućnost razlikovanja tereta dobija smisao. Ukoliko sistem zaista može da potvrdi da jedan dron nosi eksploziv, a drugi najverovatnije ne, komandir PVO može drugačije da rasporedi resurse. Naoružani dron dobija prioritet za presretanje, dok se mamac može pratiti, odložiti za jeftinije sredstvo ili obarati tek kada ugrozi kritičnu zonu.
Posebno je važno okruženje u kojem dronovi koriste optičke veze. Takve platforme su manje ranjive na klasično ometanje, jer ne zavise od radio-komandi koje se lako presreću ili blokiraju. Kada ometanje ne daje rezultat, fizičko presretanje ostaje glavni odgovor. U tom trenutku pitanje „šta nosi cilj“ postaje jednako važno kao i pitanje „gde se cilj nalazi“.
BMRT planira dodatne demonstracije za predstavnike vlade, vojske i bezbednosnih struktura. Cilj je nastavak razvoja tehnologije i njena integracija u postojeće arhitekture detekcije. BMR ne bi trebalo da zameni radar, optičke sisteme ili elektronsko izviđanje, već da doda još jedan podatak u procesu odlučivanja.
Za sada, međutim, BMR treba posmatrati kao obećavajući eksperiment, ne kao dokazano rešenje. Put od detekcije baruta iz jednog metka na testnom dronu do pouzdanog sistema za ratnu upotrebu biće mnogo duži nego što zvuči u korporativnom saopštenju. Problem razlikovanja drona kamikaze od mamca jeste stvaran, ali prvi test na visini od oko 60 metara tek otvara pitanje da li je BMRT pronašao praktičan odgovor ili samo još jednu tehnologiju koja dobro izgleda u demonstraciji.
