Rat u Ukrajini poslednjih godina nije promenio samo taktiku pešadije i upotrebu dronova, već je ozbiljno otvorio pitanje budućnosti klasičnih teških tenkova. Vozila teška više od 60 tona, nekada simbol apsolutne kopnene dominacije, danas se sve češće suočavaju sa problemima koji nemaju mnogo veze sa samom vatrenom moći.
Blato, mostovi, logistika, ogromna potrošnja goriva i rastuća pretnja jeftinih FPV dronova postali su podjednako ozbiljan problem kao i neprijateljski tenkovi.
Upravo u tom trenutku na međunarodnoj izložbi IDEB 2026 u Bratislavi pojavljuje se novi projekat koji pokušava da odgovori na pitanje koje danas postavljaju mnoge armije NATO-a, da li budućnost pripada lakšim i pokretljivijim tenkovima.
Turska kompanija FNSS i češka grupacija Czechoslovak Group zvanično su predstavile tenk CFL-120 Karpat, novu platformu koja je zamišljena kao alternativa mnogo težim zapadnim modelima poput M1 Abrams i Leopard 2.
Već na prvi pogled jasno je da „Karpat“ nije pravljen po staroj logici masivnih oklopnih monstruma iz Hladnog rata. Njegova osnovna ideja jeste da zadrži vatrenu moć modernog glavnog borbenog tenka, ali uz znatno manju masu i mnogo veću pokretljivost.
Sa borbenom težinom od svega 34 tone, CFL-120 Karpat praktično zauzima prostor između klasičnih borbenih vozila pešadije i teških glavnih borbenih tenkova.
U savremenim uslovima ratovanja upravo to postaje njegova glavna prednost.
Mnoga područja istočne Evrope, posebno močvarni, šumski i blatnjavi tereni, pokazali su koliko teški tenkovi mogu imati problema sa kretanjem i logistikom. Pored toga, veliki deo civilne infrastrukture jednostavno nije projektovan za vozila teža od 60 ili 70 tona.
Zbog toga manja masa „Karpata“ omogućava prelazak preko slabijih mostova, lakši železnički transport i mnogo brže raspoređivanje jedinica na velikim udaljenostima.
To je posebno važno za NATO planove brzog prebacivanja snaga na istočno krilo Alijanse.
Iako je znatno lakši od Abramsa ili Leoparda 2, novi tenk ipak koristi ozbiljno naoružanje. Glavni adut vozila je italijanska kupola HITFACT MkII kompanije Leonardo, opremljena glatkocevnim topom kalibra 120 mm.
Taj top potpuno je kompatibilan sa standardnom NATO municijom, što omogućava jednostavnu integraciju u postojeće logističke sisteme zapadnih armija.
Na taj način posada dobija vatrenu moć sličnu mnogo težim tenkovima, ali na platformi koja je daleko mobilnija i lakša za održavanje.
Posebna pažnja posvećena je i zaštiti posade. Municija je smeštena van glavnog odeljka za posadu, čime se smanjuje rizik od katastrofalne detonacije u slučaju probijanja oklopa. Sistem punjenja može koristiti automatsko ili ručno punjenje, zavisno od konfiguracije koju kupac odabere.
Pored glavnog topa, „Karpat“ nosi i koaksijalni mitraljez 7,62 mm, dok je na vozilo moguće postaviti i daljinski upravljanu borbenu stanicu sa mitraljezom 12,7 mm ili automatskim bacačem granata kalibra 40 mm.
Time se vozilo prilagođava savremenim pretnjama koje dolaze ne samo od pešadije, već i od malih dronova i niskoletećih ciljeva.
Motor je smešten pozadi i povezan sa automatskim menjačem, što omogućava maksimalnu brzinu od oko 70 kilometara na čas i operativni domet od približno 450 kilometara.
Međutim, možda najvažniji deo projekta krije se u digitalnoj arhitekturi tenka.
„Karpat“ je od početka projektovan za integraciju sistema aktivne zaštite, odnosno APS sistema namenjenih presretanju protivtenkovskih raketa i lutajuće municije. Rat u Ukrajini praktično je pokazao da će takvi sistemi u budućnosti postati obavezni deo svakog modernog oklopnog vozila.
Tenk je opremljen i savremenim termovizijskim sistemima sa funkcijom „lovac-ubica“, što omogućava brzo otkrivanje i angažovanje ciljeva u svim vremenskim uslovima.
Sa industrijske strane, CFL-120 Karpat nije potpuno novi projekat od nule. Platforma je razvijena na osnovi gusenične šasije Kaplan MT koju je FNSS ranije razvio za Indoneziju u verziji sa topom od 105 mm.
Novi sporazum potpisan u Bratislavi predviđa transfer tehnologije češkoj grupaciji CSG i pokretanje serijske montaže u Slovačkoj, čime se dodatno jača vojna industrija centralne Evrope.
Prema dostupnim informacijama, slovačko Ministarstvo odbrane već razmatra „Karpat“ kao jednu od mogućih opcija za modernizaciju svojih oklopnih jedinica. Na užem spisku nalaze se i južnokorejsko-poljski K2PL Black Panther i švedski CV90120.
Pojava ovakvih projekata pokazuje da se u NATO strukturama sve ozbiljnije razmatra ideja da budućnost neće pripasti isključivo najtežim i najskupljim tenkovima, već fleksibilnijim platformama koje mogu brže da se kreću, lakše održavaju i efikasnije prilagođavaju savremenom ratovanju u kojem dronovi, precizna municija i logistika postaju podjednako važni kao debljina oklopa.
