Ruski inženjer iz Moskve predstavio je neobično rešenje za zaštitu tenkova od FPV dronova: čeličnu sajlu koja se automatski izvlači iz oklopnog kućišta i počinje da se okreće ogromnom brzinom. Umesto da čeka udar projektila u rešetku ili dodatni oklop, sistem bi trebalo da fizički presretne letelicu pre nego što ona stigne do vozila. Patent predviđa potpuno automatski rad, od otkrivanja drona laserom do aktiviranja mehaničkog presretača.
Čelična sajla umesto sve težih zaštitnih kaveza
Rat u Ukrajini pretvorio je dodatnu zaštitu tenkova u neprekidno nadmetanje konstruktora i operatera bespilotnih letelica. Prve improvizovane rešetke iznad kupola vremenom su prerasle u velike metalne konstrukcije, mreže i sisteme visećih kablova, pa su se pojavili čak i tenkovi prekriveni čeličnim bodljama, poznati kao „bodljikava prasad“. Takva zaštita može da ublaži posledice napada, ali povećava masu vozila, otežava kretanje kroz uske prolaze i ponekad ograničava rad kupole.
Novo patentirano rešenje pokušava da izbegne deo tih problema. Na oklop se ugrađuje kompaktno kućište sa mehanizmom za namotavanje čelične sajle, pogonskim motorom i elektronskim kontrolerom, dok se u neaktivnom stanju sajla nalazi unutar kućišta. Kada senzori registruju približavanje drona, mehanizam izvlači sajlu i pokreće njeno rotiranje, stvarajući pokretnu prepreku između letelice i tenka.
Prema opisu konstrukcije, dužina sajle može iznositi između 1,2 i 1,8 metara. Predviđena je brzina obrtanja od 2.000 do 4.000 obrtaja u minuti, uz upotrebu čelika zatezne čvrstoće najmanje 1.800 megapaskala. Pogon bi obezbeđivao električni ili hidraulični motor snage od 0,5 do 2 kilovata, dok bi dostizanje radne brzine trebalo da traje manje od tri sekunde.
Kako bi tenk sam prepoznao napadajući dron?
Najzanimljiviji deo patenta nije sama sajla, već način njenog automatskog aktiviranja. Konstruktor predviđa upotrebu lidara, odnosno laserskog sistema koji ispituje okolni prostor i registruje svetlost odbijenu od objekata. Posebno se računa na karakteristične odraze sa optičkih površina kamera koje koriste FPV dronovi.
Kontroler bi analizirao jačinu i polarizaciju odbijenog laserskog signala, tražeći karakteristike koje ukazuju na prisustvo bespilotne letelice. Nakon prepoznavanja pretnje, elektronika bi aktivirala pogon, izvukla čeličnu sajlu i pokrenula njeno okretanje. Takav postupak zamišljen je bez potrebe da član posade uoči dron i ručno pokrene zaštitu.
Za nadzor prostora predviđen je polusferični lidar sa uglom skeniranja od najmanje 160 stepeni po azimutu i 90 stepeni po elevaciji. Više senzora moglo bi se povezati u zajednički sistem, dok bi odvojeni mehanički moduli štitili prednji, zadnji, bočne i gornje delove vozila. Na taj način konstruktor pokušava da odgovori na problem FPV dronova koji prilaze iz pravaca za koje klasična zaštita tenka nije projektovana.
Šta se dešava kada sajla pogodi dron?
Osnovna zamisao je jednostavna: rotirajući čelični kabl treba da udari u trup letelice, ošteti njene propelere ili promeni pravac kretanja pre kontakta sa oklopom. Čak i kada ne uništi dron, snažan mehanički udar mogao bi da poremeti njegovu putanju i spreči precizan pogodak u ranjivi deo vozila. Posebno je zanimljiva predviđena mogućnost presecanja tankog optičkog kabla kojim se upravlja sve većim brojem FPV dronova.
Takve letelice predstavljaju poseban izazov za sredstva elektronskog ratovanja, jer upravljačke komande i sliku prenose preko fizičke veze, bez klasičnog radio-signala koji bi mogao biti ometan. Zbog toga se razvijaju i druga rešenja za njihovo fizičko presretanje, poput izraelskog sistema ForceField, namenjenog upravo FPV dronovima sa optičkim kablom. Ruski patent istom problemu pristupa znatno jednostavnijim mehaničkim sredstvom.
Koliko je izvodljiva takva zaštita?
Mehanizam koji vrti sajlu nekoliko hiljada puta u minuti morao bi da bude precizno usklađen sa trenutkom otkrivanja napada. Tri sekunde potrebne za dostizanje pune brzine predstavljaju značajan vremenski interval kada se FPV dron već nalazi blizu vozila. Zato bi stvarna efikasnost zavisila od udaljenosti otkrivanja, pravca prilaska i sposobnosti senzora da prepoznaju malu letelicu u prašini, dimu ili nepovoljnim vremenskim uslovima.
Otvoreno je i pitanje bezbednosti sopstvenog vozila i vojnika koji se nalaze u njegovoj neposrednoj blizini. Čelična sajla koja se okreće velikom brzinom zahteva slobodan prostor, pa njeno dejstvo mora biti usklađeno sa položajem kupole, cevima naoružanja, antenama i drugom spoljašnjom opremom. Naročito bi zahtevno bilo istovremeno korišćenje više modula postavljenih na različite strane tenka.
Ideja rotirajućih zaštitnih kablova nije potpuno nova. U Rusiji su već patentirani sistemi koji pomoću motora razvlače čeličnu užad iznad kupole, uključujući rešenje registrovano 2023. godine i elektromehaničku konstrukciju sa više desetina kablova patentiranu u aprilu 2026. godine. Najnoviji predlog razlikuje se prvenstveno po automatskom otkrivanju drona lidarom i mogućnosti izvlačenja pojedinačnih zaštitnih elemenata po potrebi.
Između čeličnih kaveza i aktivne zaštite Arena-M
Ruska industrija paralelno razvija nekoliko pristupa zaštiti oklopnih vozila. Najnoviji T-90M i T-72B3M već dobijaju fabričke protivdronske konstrukcije, dok se drugi pravac oslanja na radare i presretačku municiju. Tu se posebno izdvaja Arena-M, sistem aktivne zaštite čije su mogućnosti protiv FPV dronova već predmet zasebnog razvoja.
Mehanički presretač sa rotirajućom sajlom mogao bi da predstavlja dodatni sloj zaštite između pasivnih rešetki i složenih sistema aktivne odbrane. Njegova prednost na papiru jeste mogućnost ponovnog korišćenja bez trošenja presretačke municije, pod uslovom da mehanizam ostane neoštećen tokom napada. Za sada je, međutim, reč o patentiranom konstrukcionom rešenju, bez javno prikazanog prototipa ili potvrđenih rezultata borbenih ispitivanja.
