Izraelski Axon Vision predstavio je ForceField, autonomni zaštitni sistem koji veštačkom inteligencijom otkriva i kinetički obara FPV dronove, uključujući letelice vođene optičkim kablom koje su praktično imune na klasično elektronsko ometanje.
Na bojnom polju prepunom ometača, jedan od najsmrtonosnijih dronova više uopšte ne mora da emituje radio-signal. Iza njega se odmotava nekoliko kilometara tankog optičkog kabla, slika sa kamere bez prekida stiže do operatera, a sistemi elektronskog ratovanja ostaju bez frekvencije koju bi mogli da uguše.
Izraelska odbrambena kompanija Axon Vision upravo je protiv takvih letelica predstavila ForceField, novi sistem namenjen zaštiti tenkova, oklopnih vozila, vojnih kolona i trupa u pokretu od FPV dronova. Rešenje je razvijeno za pretnju koja je za svega nekoliko godina promenila kopneni rat: malu, jeftinu i precizno vođenu letelicu sposobnu da onesposobi vozilo ili pogodi grupu vojnika po ceni koja predstavlja samo delić vrednosti mete.
ForceField se ne oslanja na pokušaj prekidanja veze između drona i operatera. Sistem letelicu najpre pronalazi pasivnim senzorima, zatim je analizira pomoću veštačke inteligencije i na kraju uništava fizičkim projektilom iz standardnog oružja koje se već nalazi u vojnim skladištima. Time Axon Vision pokušava da zatvori jednu od najvećih praznina u savremenoj protivdronovskoj odbrani: kako zaustaviti FPV dron kada elektronsko ratovanje više nije dovoljno.
Klasična FPV letelica obično prenosi sliku i prima komande radio-vezom. Operater sa video-naočarima posmatra prostor iz perspektive drona i ručno ga vodi prema vozilu, skloništu, položaju ili pojedinačnom vojniku. Neprekidna slika i neposredna kontrola omogućavaju mu da promeni pravac u poslednjem trenutku, zaobiđe prepreku i pogodi slabu tačku na oklopnom vozilu. Radio-veza je istovremeno bila i njegova najveća slabost. Ometači su mogli da prekriju korišćene frekvencije, prekinu sliku, odvoje operatera od letelice ili poremete navigaciju. Dronovi vođeni optičkim vlaknom uklonili su upravo tu slabost.
Tanka nit koja se odmotava iza letelice održava fizičku vezu sa operaterom. Komande i video-snimak ne putuju kroz vazduh, pa između njih nema bežičnog signala koji bi sistem elektronskog ratovanja mogao da otkrije, omete ili preuzme. Takav dron može da nastavi let kroz područje pokriveno snažnim ometačima, uđe u rov, prođe između drveća ili prati vozilo sve dok dužina kabla to dozvoljava.
Cena ostaje neuporedivo niža od vrednosti tenka, borbenog vozila pešadije, sistema PVO ili ljudstva koje nosi municiju. Upravo ta disproporcija ubrzala je potražnju za sistemima koji dronove neće samo ometati, već ih moraju pouzdano otkriti i fizički oboriti.
ForceField ne uključuje radar koji bi otkrio položaj konvoja
Osnovu sistema čini EDGE AI tehnologija koju Axon Vision razvija godinama kroz programe sa izraelskim Ministarstvom odbrane. Za razliku od klasične arhitekture, u kojoj se podaci šalju udaljenom serveru ili komandnom centru na obradu, veštačka inteligencija radi neposredno na platformi na kojoj je ForceField postavljen.
Axon Vision čitav proces opisuje kroz tri radnje: otkrivanje, razumevanje i reagovanje. Prvi korak obavlja se pasivno. ForceField prati okolni prostor senzorima koji primaju podatke, ali ne emituju radarske ili druge signale koji bi protivniku mogli da otkriju tačnu lokaciju zaštićenog vozila ili položaja.
To je značajno za kolonu koja se kreće prema liniji fronta, tenk skriven iza zaklona ili ukopanu jedinicu koja pokušava da ostane neprimećena. Aktivni radar može rano da uoči mali cilj, ali njegovo zračenje istovremeno postaje trag koji protivnički senzori mogu da registruju, odrede mu pravac i pripreme napad.
ForceField je zamišljen da bez takvog emitovanja pronađe dron, izdvoji ga iz pozadine i započne praćenje. Kada senzor uoči moguću pretnju, ugrađeni sloj veštačke inteligencije u realnom vremenu analizira objekat, klasifikuje ga i procenjuje da li predstavlja opasnost.
Sistem tada više ne posmatra samo tačku koja se kreće nebom. Softver mora da razlikuje mali napadački dron od ptice, sopstvene letelice, otpada nošenog vetrom ili drugog objekta koji ne zahteva otvaranje vatre. Brzina odluke je presudna jer FPV dron u završnom prilazu može da pređe preostalu udaljenost za svega nekoliko sekundi. Konačno odobrenje za dejstvo nije u potpunosti prepušteno programu. Axon Vision koristi princip „čovek u petlji“, pri kojem operater nadgleda postupak i zadržava mogućnost da odobri, prekine ili zaustavi angažovanje.
Veštačka inteligencija pronalazi cilj, prati ga i priprema odgovor, ali čovek ostaje deo lanca odlučivanja o upotrebi oružja. Takva arhitektura trebalo bi da smanji mogućnost pogrešnog dejstva, posebno u prostoru u kojem istovremeno lete sopstveni dronovi, civilne letelice i neprijateljski FPV sistemi.
Umesto skupog presretača koristi oružje koje je već u jedinici
ForceField dron ne pokušava da obori ometanjem, preuzimanjem kontrole ili usmerenim laserskim snopom. Završni deo sistema zasniva se na integrisanom kinetičkom odgovoru, odnosno ispaljivanju fizičkog projektila prema dolazećoj letelici. Axon Vision navodi da za taj zadatak koristi standardno oružje i municiju koja već postoji u vojnim inventarima. Korisniku zato nije potreban poseban presretač koji mora dodatno da kupuje, prevozi i skladišti samo za borbu protiv dronova.
Takvo rešenje direktno odgovara na problem sa kojim se suočavaju planeri vojne logistike širom NATO-a i partnerskih država. Brojni protivdronovski programi ponudili su tehnički uspešna sredstva, ali uz skupe i specijalizovane projektile čija se cena često teško opravdava protiv FPV drona napravljenog od komercijalnih delova.
Svaka nova vrsta municije otvara i novi lanac snabdevanja. Potrebni su zasebna proizvodnja, skladišta, transport, obuka i rezervne količine, dok se ista municija za mesto u vozilu i vojnom budžetu takmiči sa granatama, protivoklopnim raketama, gorivom i drugom opremom koju jedinica svakodnevno troši. Korišćenjem postojećeg oružja Axon Vision pokušava da zadrži cenu jednog presretanja dovoljno niskom da sistem može da dejstvuje i protiv masovne pojave jeftinih dronova, a ne samo protiv pojedinačnih skupih letelica.
ForceField je projektovan i za brzu ugradnju na platforme koje su već u upotrebi. Kompanija tvrdi da integracija ne zahteva duboke zahvate u osnovnu elektroniku tenka ili oklopnog vozila, što bi trebalo da skrati vreme potrebno da sistem stigne do operativnih jedinica.
Može da radi i bez neprekidne veze sa komandnim mestom, udaljenim radarima ili spoljnom mrežom za otkrivanje ciljeva. Svako vozilo ili položaj na kojem je instaliran tako dobija sopstveni zaštitni mehur, nezavisan od toga da li je šira komunikaciona mreža dostupna, ometena ili uništena. To svojstvo posebno dobija na značaju u borbi u kojoj protivnik udara po relejima, antenama i komandnim vozilima, dok jedinice često nastavljaju dejstvo u malim i prostorno razdvojenim grupama.
Sistem već gađao stvarne FPV dronove bojnom municijom
Axon Vision je saopštio da je razvoj ForceField-a završen posle niza ispitivanja sa bojnom municijom, sprovedenih u scenarijima napravljenim tako da odgovaraju stvarnim borbenim uslovima.
Tokom testova sistem nije radio samo sa simuliranim ciljevima ili unapred snimljenim podacima. Prema navodima kompanije, ForceField je otkrivao, pratio i presretao stvarne FPV dronove, potvrđujući da čitav lanac može da funkcioniše u realnom vremenu. Pasivni senzori morali su da pronađu malu letelicu, veštačka inteligencija da je izdvoji i klasifikuje, a kinetički deo sistema da otvori vatru dovoljno precizno da je zaustavi pre dolaska do zaštićene mete. Kompanija nije ograničila ponudu samo na kompletan ForceField paket. Modularna arhitektura omogućava kupcima da nabave samo osnovni sloj za otkrivanje i EDGE AI, a zatim ga povežu sa oružnim sistemom koji već koriste ili razvijaju.
Drugi proizvođači tako mogu da ugrade Axon Vision softver i senzorsku obradu u sopstvene kupole, daljinski upravljane borbene stanice ili protivdronovske sisteme, bez prihvatanja čitavog rešenja jednog dobavljača. Ta mogućnost otvara šire tržište od prodaje gotovog proizvoda, pošto Axon Vision može da ostane dobavljač veštačke inteligencije i senzorskog sloja za platforme drugih kompanija, uključujući vozila čija je osnovna konfiguracija već definisana.
Leonardo DRS već ispituje izraelsku tehnologiju za američko tržište
Axon Vision su 2017. godine osnovali veterani elitnih izraelskih vojno-tehnoloških jedinica. Kompanija je kasnije izašla na berzu u Tel Avivu, gde je prikupila približno 26 miliona dolara za finansiranje razvoja proizvoda i širenje poslovanja van Izraela. Jedan od najvažnijih koraka ka stranom tržištu napravljen je krajem 2025. godine, kada je potpisan sporazum o strateškoj saradnji sa kompanijom Leonardo DRS, američkom podružnicom italijanske grupe Leonardo specijalizovanom za odbrambenu elektroniku.
Saradnja je posebno usmerena na razvoj protivdronovskih sistema unapređenih veštačkom inteligencijom za potrebe američkog odbrambenog tržišta. Partnerstvo je već dovelo do prve konkretne porudžbine. Leonardo DRS je u januaru naručio demonstracione sisteme Axon Vision-a u vrednosti od približno 350.000 dolara. Oprema se sada procenjuje kod američkih klijenata iz sektora odbrane i nacionalne bezbednosti.
Axon Vision je tokom proleća objavio i da je srodni sistem za otkrivanje dronova EDGE ClearSky završio operativnu evaluaciju. Neimenovane odbrambene snage ispitivale su ga protiv širokog spektra pretnji koje predstavljaju FPV dronovi, uključujući scenarije u kojima mali cilj prilazi zaštićenoj zoni sa malo vremena za reakciju.
ForceField sada taj senzorski i softverski sloj povezuje sa sredstvom za fizičko uništenje letelice. Dok se iza FPV drona odmotava optički kabl koji ga čuva od radio-ometača, pasivni senzori sistema prate njegov prilaz, ugrađena veštačka inteligencija određuje vrstu pretnje, a operater dobija poslednju reč pre nego što standardno oružje otvori vatru.
Mreža ili rafal: dva izraelska odgovora na isti FPV problem
ForceField nije prvi izraelski pokušaj da se vozilo odbrani od FPV drona tek nekoliko sekundi pre udara. Samo nekoliko dana ranije pisali smo kako je kompanija ParaZero predstavila DefendAir, sistem koji dolazeću letelicu pokušava da zaustavi lansiranjem mreže. Dva rešenja polaze od istog problema, ali biraju različit poslednji potez: DefendAir hvata dron bez eksplozije i paljbe, dok ForceField koristi veštačku inteligenciju i standardno oružje da ga fizički uništi.
Ta razlika pokazuje koliko se brzo razvija nova kategorija aktivne zaštite. Nekada su izraelske kompanije gradile sisteme koji presreću protivoklopne rakete i granate, dok se sada ista logika spušta na male FPV letelice koje prilaze iz mrtvog ugla, lete između prepreka i sve češće razvlače optički kabl iza sebe. Mreža može biti pogodnija za vozila okružena pešadijom, baze i naseljena područja, dok kinetički odgovor nudi veći domet i mogućnost uzastopnog gađanja, ali uz rizik koji donosi otvaranje vatre u neposrednoj blizini sopstvenih snaga.
DefendAir i ForceField zato se ne pojavljuju kao dva konačna odgovora, već kao dva konkurentska pokušaja da se poslednjih nekoliko metara ispred tenka, radara ili komandnog vozila pretvori u novu liniju odbrane. Dok se iznad bojišta odmotavaju kilometri optičkog vlakna, izraelske kompanije nude mrežu sa jedne i rafal sa druge strane vozila.
