Dok najveće vojne sile ulažu milijarde dolara u hipersonične rakete, stelt dronove i autonomne borbene sisteme, iz Vijetnama stiže veoma jednostavni, ali potencijalno opasan koncept koji pokazuje koliko se brzo menja logika modernog ratovanja.
Pripadnici Narodne armije Vijetnama prikazali su mali bespilotni kamikaza-čamac koji na prvi pogled više podseća na improvizovanu garažnu konstrukciju ili brodić za prihranu šarana nego na vojni sistem. Međutim, upravo u toj jednostavnosti mnogi vide njegovu potencijalnu opasnost.
Prema snimcima koji su se pojavili na društvenim mrežama i vojnim kanalima, sistem se sastoji od malog plastičnog čamca opremljenog motorom sa unutrašnjim sagorevanjem i daljinskim upravljanjem. Na trup je pričvršćena kumulativna bojeva glava koja čitavu platformu pretvara u mali vodeni dron-kamikazu namenjen za napade na površinske i priobalne ciljeve.
Iako deluje veoma primitivno, koncept nije nimalo bezazlen.
Rat u Ukrajini već je pokazao koliko improvizovani i jeftini sistemi mogu postati ozbiljna pretnja kada se koriste masovno i kreativno. FPV dronovi, koji su nekada bili civilne letelice za trke i snimanje, pretvorili su se u jedno od najrasprostranjenijih oružja savremenog bojišta. Vijetnamski projekat sada praktično prenosi istu logiku na vodu.
Za razliku od velikih pomorskih dronova kakve koriste Ukrajina ili druge države za napade na ratne brodove na otvorenom moru, ovaj sistem namenjen je sasvim drugačijem okruženju. Njegova glavna zona delovanja bile bi reke, kanali, jezera, močvarna područja i priobalne vode sa mirnijom površinom.
Upravo tu male dimenzije postaju ogromna prednost.
Takav čamac ima veoma mali gaz, lako prolazi kroz uske i plitke vodene prolaze i može da se kreće tamo gde bi mnogo veći bespilotni sistemi imali ozbiljne probleme. Pored toga, mala silueta čini ga izuzetno teškim za uočavanje, naročito noću ili u uslovima loše vidljivosti.
Na snimcima se vidi da trenutna verzija koristi klasični motor sa unutrašnjim sagorevanjem, ali pojedini vojni analitičari smatraju da bi električni pogon bio još opasnija opcija jer bi omogućio gotovo nečujno približavanje cilju.
Zbog toga se ovakvi sistemi sve češće porede sa „vodenim FPV dronovima“.
Najveća prednost projekta verovatno nije sama tehnologija, već cena. Sve ukazuje na to da je sistem razvijen uz veoma ograničen budžet i korišćenje civilnih komponenti, improvizovane elektronike i dostupnih materijala.
Drugim rečima, reč je o konceptu koji bi relativno lako mogao da se proizvodi u velikim količinama.
U modernom ratu upravo takvi sistemi postaju posebno opasni. Jedan pojedinačni mali kamikaza-čamac možda ne predstavlja ozbiljan problem za dobro zaštićen cilj. Međutim, situacija se potpuno menja ako desetine takvih dronova istovremeno krenu iz različitih pravaca.
Tada čak i mnogo sofisticiraniji sistemi odbrane mogu da budu preopterećeni.
Posebno zabrinjava mogućnost iznenadnih napada iz zasede u uskim rečnim prolazima ili priobalnim zonama. Zbog male visine iznad vode i veoma male radarske siluete, ovakve ciljeve može biti veoma teško otkriti na vreme.
Takvi sistemi mogli bi da predstavljaju problem ne samo za manje patrolne čamce i rečne jedinice, već i za infrastrukturu u priobalju, mostove, pontone, logističke prelaze ili stacionirane brodove.
Vijetnam inače ima dugu tradiciju prilagođavanja oružja specifičnim uslovima ratovanja na rekama, močvarama i priobalnim oblastima. Još tokom ratova u Indokini i Vijetnamskog rata upravo su takvi tereni igrali ogromnu ulogu u taktici lokalnih snaga.
Sada se čini da ista logika dobija modernu tehnološku verziju.
Iako je trenutno reč o relativno jednostavnom sistemu, koncept jasno pokazuje u kom pravcu ide razvoj savremenog ratovanja. Budućnost očigledno više ne pripada samo skupim i složenim platformama, već i malim, improvizovanim i masovno proizvedenim sistemima koji mogu da nanesu ozbiljnu štetu uz minimalne troškove.
Upravo zato ovakvi „garažni“ projekti danas privlače pažnju vojnih analitičara gotovo jednako kao i mnogo skuplji programi velikih sila.
