Iranski Korpus islamske revolucionarne garde 26. aprila saopštio je da je na teritoriji Islamske Republike pronađena neeksplodirana američka municija korišćena tokom napada na iranske ciljeve. Prema navodima iranskih državnih medija, deo te municije je predat tehničkim i istraživačkim jedinicama radi reverznog inženjeringa.
Najzvučnija tvrdnja odnosi se na navodno potpuno netaknutu bombu za masivni prodor u bojna sredstva, GBU-57 MOP.
U saopštenju, korpus Imama Sadžada naveo je da je 15 komada municije pronađeno u južnoj provinciji Hormozgan. Istovremeno je dodato da su hiljade „bombi“ pronađene u severnoj provinciji Zandžan.
Među tim nalazima, prema iranskim izvorima, nalazi se i MOP bomba. Upravo ova vrsta municije korišćena je tokom američkog napada na iranska podzemna nuklearna postrojenja tokom izraelskog dvanaestodnevnog junskog rata prošle godine.
Operacija „Ponoćni čekić“
Napad je izveden pod šifrovanim nazivom „Operacija Ponoćni čekić“. U operaciji su strateški bombarderi B-2 Spirit bacali MOP bombe na podzemne objekte, dok su istovremeno lansirane i krstareće rakete BGM-109 Tomahawk za kopneni napad.
Prema dostupnim informacijama, oko 30 Tomahavk projektila lansirano je sa nuklearne podmornice sa krstarećim raketama, za koju se veruje da je USS Džordžija, podmornica klase Ohajo.
Upotreba MOP bombe u toj operaciji imala je jasan cilj, uništavanje duboko ukopanih, ojačanih objekata koji su projektovani da izdrže klasične vazdušne udare.
Šta je zapravo GBU-57 MOP
GBU-57 je jedna od najtežih konvencionalnih bombi u američkom arsenalu. Dugačka je oko 6,2 metra i teška približno 14 tona.
Njena eksplozivna komponenta potiče iz bombe serije BLU-127, čiji modularni dizajn omogućava unapređenja i nadogradnje.
Jedna varijanta tela BLU-127 sadrži 2.082 kilograma eksploziva AFX-757 i 341 kilogram PBXN-114, polimerno vezanog eksploziva, ukupno 2.423 kilograma eksplozivnog punjenja. Ovaj tip eksploziva optimizovan je za kontrolisanu detonaciju u zatvorenim prostorima.
Kućište bombe izrađeno je od čelične legure visoke gustine Eglin, projektovane da izdrži ekstremna naprezanja tokom dubokog prodiranja pre detonacije.
Na repu se nalazi komplet KMU-612, koji uključuje inercijalni navigacioni sistem uz podršku GPS-a i kontrolne površine za održavanje putanje i korekcije na sredini kursa.
GBU-57 poseduje rešetkasta sklopiva krila prilagođena skladištenju u bombnim odeljcima B-2 bombardera. Rešetkasta konstrukcija daje bolju kontrolu pri velikim brzinama, iako stvara veći aerodinamički otpor, pa su krila proporcionalno manja.
Detonaciju kontroliše Veliki prodorni pametni upaljač, LPSF, koji prilagođava trenutak eksplozije u zavisnosti od dubine udara i karakteristika podzemne strukture.
Zašto je neeksplodirana MOP bomba strateški značajna
Ako bi tvrdnje o netaknutoj MOP bombi bile tačne, to bi predstavljalo izuzetno vredan tehnički uzorak.
Reverzni inženjering ovakvog sistema omogućava analizu sastava eksploziva, strukture kućišta, navigacionih sistema i logike rada upaljača. Čak i bez potpune reprodukcije, detaljno proučavanje može doneti dragocene informacije.
Mogućnost neeksplodirane municije na tim lokacijama prvi put je pomenuta još u februaru, kada je iranski ministar spoljnih poslova Abas Aragči rekao Međunarodnoj agenciji za atomsku energiju da su na terenu prisutne neeksplodirane američke bombe i da inspekcije ne mogu biti nastavljene dok se ne usaglase bezbednosni protokoli.
IAEA je potvrdila da ne postoji postojeći okvir koji reguliše inspekcije bombardovanih nuklearnih lokacija u prisustvu neeksplodirane municije.
Fatah, Tomahawk i AGM-158
Prema ranijim izveštajima iranskih medija, inženjeri u Islamskoj Republici navodno su već razvili bojevu glavu inspirisanu GBU-57 za hipersoničnu balističku raketu Fatah. Navodi se da ta bojeva glava može da prodre do 20 metara armiranog betona, dok se za MOP procenjuje penetracija do približno 60 metara, u zavisnosti od strukture cilja.
Istovremeno se spekuliše da bi Iran mogao pokušati da reverzno inženjeriše i raketu Tomahavk, imajući u vidu da već proizvodi sopstvene krstareće rakete za kopnene napade.
Islamska Republika je, prema dostupnim informacijama, izvukla i ostatke nekoliko stelt raketa vazduh-zemlja AGM-158, uključujući gotovo netaknute komponente.
Čak i bez potpune reprodukcije, analiza strukture, materijala i sistema navođenja mogla bi doneti značajan tehnološki uvid.
Izvor znanja
Ako je makar deo ovih tvrdnji tačan, pitanje više nije samo taktičko, već strateško. Svaka neeksplodirana municija predstavlja potencijalni izvor znanja.
Iran bi, prema spekulacijama, mogao da podeli određene tehničke nalaze sa partnerima poput Rusije ili Kine radi daljeg proučavanja.
U realnosti savremenog ratovanja, čak i neuspeh projektila može postati resurs. Reverzni inženjering nije brz proces, ali dugoročno menja odnos snaga.
U ovom trenutku tvrdnje ostaju jednostrane i zahtevaju nezavisnu potvrdu. Međutim, sama mogućnost da je jedna od najmoćnijih američkih konvencionalnih bombi završila neeksplodirana u rukama potencijalnog protivnika otvara niz pitanja koja prevazilaze okvir jednog napada.
