Francuska i Velika Britanija prvi put su zajedno izvele vazduhoplovnu vežbu simuliranog nuklearnog udara, dodatno produbljujući vojnu saradnju u trenutku sve izraženije konfrontacije NATO-a i Rusije. Dve evropske nuklearne sile, koje aktivno naoružavaju i obučavaju ukrajinske snage, sada proširuju saradnju i na najosetljiviji segment svojih arsenala. Reč je o koraku koji prevazilazi uobičajene zajedničke manevre lovačke avijacije.
Pariz već raspolaže samostalnom vazdušnom nuklearnom komponentom, dok London takvu sposobnost tek planira da obnovi američkim avionima i bombama. Istovremeno, francuski predsednik Emanuel Makron nastoji da uključi sve više evropskih država u sistem nuklearnog odvraćanja pod francuskim vođstvom. Takva politika otvara pitanje dokle može da ide vojno povezivanje evropskih članica NATO-a bez povećanja rizika od direktne konfrontacije sa Moskvom.
Najnovija vežba predstavlja prvi konkretan primer zajedničkog francusko-britanskog delovanja u ovom obliku. Simuliran je nuklearni napad, uz zaštitu aviona koji bi u stvarnim okolnostima nosili strateško naoružanje. Detalje operacije dve države objavile su 23. oktobra.
Rafali simulirali nuklearni udar, britanski Tajfuni pružali zaštitu
Vežba RUMMY održana je 20. oktobra iznad Sredozemnog mora. Francuski Rafali Strateških vazduhoplovnih snaga (FAS) poleteli su iz baze Sen-Dizje, dok su britanski Eurofighter Typhoon pratili formaciju tokom simulacije nuklearnog napada.
Učestvovala su najmanje tri britanska lovca, uz francuske leteće tankere A330 MRTT. Nuklearno naoružanje nije korišćeno, a konkretni zamišljeni ciljevi nisu javno navedeni.
Francuski Rafale može da nosi supersoničnu krstareću raketu ASMPA-R sa nuklearnom bojevom glavom. Britanski Eurofajteri nemaju takvu sposobnost, pa je njihova uloga bila zaštita francuskih nosača nuklearnog oružja.
Britanija kupuje F-35A, ali nuklearne bombe ostaju američke
London trenutno poseduje sopstveno strateško nuklearno naoružanje raspoređeno na podmornicama klase Vanguard, sa balističkim raketama Trident II D5. Vazdušnu nuklearnu komponentu izgubio je nakon povlačenja odgovarajućih verzija bombardera Tornado.
Planirana nabavka najmanje 12 američkih F-35A za nuklearne zadatke trebalo bi da obnovi tu sposobnost tokom naredne decenije. F-35A pripada petoj generaciji borbenih aviona, sa znatno naprednijim mogućnostima smanjenja radarske uočljivosti od Rafala i Eurofajtera.
Međutim, tehnološka prednost aviona ne znači i nuklearnu samostalnost. Britanski F-35A koristiće američke bombe B61-12 u okviru NATO aranžmana zajedničkog nuklearnog odvraćanja, dok Francuska samostalno razvija i proizvodi svoje vazdušno nuklearno naoružanje.
Makron širi nuklearne operacije širom Evrope
Vežba predstavlja realizaciju Deklaracije iz Nortvuda, koju su Makron i britanski premijer Kir Starmer potpisali u julu 2025. godine.
Francuski predsednik je u martu 2026. predstavio doktrinu „isturenog odvraćanja“, nudeći evropskim partnerima učešće u nuklearnim vežbama i mogućnost privremenog raspoređivanja francuskih strateških aviona na njihovoj teritoriji. Francuska ipak zadržava isključivu kontrolu nad odlukom o upotrebi nuklearnog oružja.
Uključivanje nemačkih Eurofajtera u aktivnosti francuskih nuklearnih snaga već je pokazalo smer ovog povezivanja. Britansko učešće sada dodatno proširuje krug evropskih vazduhoplovstava uključenih u pripremu takvih operacija.
Francuska povećava nuklearne eskadrile, ali još nema lovca pete generacije
Francuska istovremeno nastoji da poveća broj Rafala sposobnih za nuklearne zadatke. Baza Luksej trebalo bi do 2035. da primi dve eskadrile sa približno 40 aviona standarda F5, uz buduću hipersoničnu nuklearnu raketu ASN4G.
Ipak, francuska avijacija suočava se sa ozbiljnim tehnološkim i industrijskim ograničenjima. Posle raspada zajedničkog programa FCAS sa Nemačkom i Španijom, Pariz priprema nacionalni projekat naslednika Rafala, čiji se prvi operativni zadaci očekuju tek oko 2040. godine.
Francuska će se zato još dugo oslanjati na modernizovane lovce četvrte generacije, dok nuklearne ambicije širi na evropske saveznike. Upravo u takvom odnosu snaga, uz rastuće napetosti sa Rusijom i sve dublje vojno angažovanje Londona i Pariza u ukrajinskom sukobu, zajedničke nuklearne vežbe dobijaju mnogo ozbiljniju političku i vojnu težinu.
Dok Vašington nastoji da pokrene pregovore sa Moskvom, a London i Pariz pripremaju moguće raspoređivanje trupa u Ukrajini, dve evropske nuklearne sile sada prvi put zajedno uvežbavaju nuklearni udar, dodatno pojačavajući tenziju upravo u trenutku kada američka administracija pokušava da pronađe diplomatski izlaz iz sukoba.
