Iran ubrzava obnovu i modernizaciju vojnih kapaciteta nakon sukoba sa Sjedinjenim Državama i Izraelom, očigledno ne računajući da će postojeće primirje garantovati dugoročnu bezbednost zemlje. Teheran istovremeno ulaže u proizvodnju novih udarnih bespilotnih letelica, obnovu oštećenih vojnih objekata i zaštitu naoružanja od budućih vazdušnih napada. Najnoviji događaji pokazuju da se ove aktivnosti nastavljaju i u podzemnim postrojenjima.
Iskustva prethodnih američko-izraelskih udara uticala su na iransko vojno planiranje, posebno kada je reč o očuvanju proizvodnih kapaciteta i mogućnosti izvođenja uzvratnih napada. Bespilotne letelice pritom zauzimaju posebno mesto, jer omogućavaju gađanje udaljenih ciljeva bez izlaganja pilota i skupih borbenih aviona protivničkoj protivvazdušnoj odbrani. Njihova relativno niska cena omogućava i upotrebu u većem broju, čime se dodatno opterećuju sistemi za presretanje.
Najnoviji razvoj predstavljen je tokom obilaska jednog od iranskih vojnih proizvodnih kompleksa, gde su prikazane bespilotne letelice sa unapređenim sistemima navođenja i snažnijim bojevim glavama. Gotovo istovremeno, satelitski snimci otkrili su intenzivne radove na drugom, ranije bombardovanom vojnom objektu na jugu zemlje. Oba događaja ukazuju na pravac kojim se Iran priprema za mogućnost ponovnog izbijanja neprijateljstava.
Araš-3 dobio bojevu glavu od 100 kilograma i preciznije navođenje
Iranska vojska predstavila je modernizovanu verziju dalekometne bespilotne letelice Araš, koju pojedini vojni izvori označavaju kao Araš-3. Novi model prikazan je tokom posete komandanta iranske vojske, general-majora Amira Hatamija, podzemnom proizvodnom pogonu, a snimke je emitovala iranska televizija. Najvažnija promena odnosi se na bojevu glavu, čija je masa povećana sa približno 50 na 100 kilograma.
Prema iranskim vojnim izvorima, unapređenja nisu ograničena samo na količinu eksploziva. Promenjen je i sastav razornog i zapaljivog punjenja, zbog čega iranska vojska procenjuje da je potencijalno razorno dejstvo povećano približno 2,3 puta. Pojedini strani izveštaji pominju bojevu glavu od 100 do 150 kilograma, ali iranski izvori za predstavljenu konfiguraciju konkretno navode 100 kilograma.
Povećanje mase bojeve glave proširuje kategorije ciljeva protiv kojih se dron može koristiti. Dok je prethodna verzija bila pogodna za napade na radare, komandna vozila i druge pojedinačne vojne objekte, snažnije punjenje omogućava ozbiljnije oštećivanje hangara, skladišta goriva i druge infrastrukture. Za iransku vojsku to je posebno značajno u eventualnim operacijama protiv udaljenih vazduhoplovnih baza i logističkih objekata.
Veštačka inteligencija i navigacija bez oslanjanja na GPS
Druga važna promena odnosi se na sistem navođenja, koji je unapređen primenom algoritama veštačke inteligencije. Prema iranskim izveštajima, novi Araš raspolaže većim brojem navigacionih rešenja koja omogućavaju nastavak leta kada satelitski signal postane nedostupan ili bude ometan. Takva sposobnost posebno je važna u sukobu sa protivnikom koji raspolaže razvijenim sistemima elektronskog ratovanja.
Raniji Araš-2 koristio je kombinaciju inercijalne i satelitske navigacije, uz mogućnost upotrebe pasivnog radarskog samonavođenja za napade na protivničke radare. Iranski stručni izvori sada govore i o naprednijoj obradi podataka optičkih i infracrvenih senzora, čime bi se povećala sposobnost prepoznavanja ciljeva tokom završne faze leta. Međutim, detalji konkretne primene veštačke inteligencije nisu objavljeni, pa nije poznato koliko je sistem sposoban da samostalno bira i prati ciljeve.
Modernizovani Araš zadržava klipni motor u osnovnoj konfiguraciji, dok iranski izvor Pars Today navodi da je razvijena i varijanta sa malim mlaznim motorom. Klipni pogon pogodniji je za dugotrajan let i veći dolet, dok mlazni motor omogućava veću brzinu, uz drugačiju potrošnju goriva i kraće vreme reagovanja protivničke PVO. Za lansiranje se koriste raketni ubrzivači na čvrsto gorivo, koji obezbeđuju početno ubrzanje pre prelaska na glavni pogon.
Domet od 2.000 kilometara i proizvodnja u podzemnim postrojenjima
Prethodni Araš-2 razvijen je kao dalekometni udarni dron, a iranska vojska za tu porodicu navodi domet od približno 2.000 kilometara. Njegove različite konfiguracije predviđene su za napade na unapred određene ciljeve, protivničke radarske sisteme i infrastrukturu na velikim udaljenostima. Nisu objavljeni podaci koji bi potvrdili da modernizovana verzija sa težom bojevom glavom zadržava potpuno isti dolet.
Prednost ove porodice predstavlja i mogućnost lansiranja sa mobilnih platformi, uključujući kontejnere koji olakšavaju transport, skladištenje i prikriveno raspoređivanje. Araš-2 se već godinama nalazi među iranskim sistemima koji privlače pažnju zbog velikog dometa i mogućnosti napada na protivvazdušnu odbranu. Nova verzija pokazuje da Teheran nastavlja da razvija ovu porodicu paralelno sa poznatijim dronovima Šahed.
General Hatami je tokom obilaska proizvodnog pogona izjavio da je Iran iz prethodnih sukoba izvukao važne pouke i da protivniku ne sme da veruje ni najmanje. Naglasio je da se proizvodnja, skladištenje i obuka za upotrebu bespilotnih sistema nastavljaju uz saradnju vojske, Ministarstva odbrane, univerziteta i domaćih tehnoloških kompanija. Posebno je istakao pripreme za asimetrično ratovanje, u kojem Iran nastoji da nadoknadi konvencionalnu nadmoć SAD kombinacijom raketa, dronova i drugih sredstava.
Oghab 44: Iran obnavlja podzemnu vazduhoplovnu bazu uprkos bombardovanju
Dok iranska vojska prikazuje nove bespilotne letelice, radovi se nastavljaju i u velikoj podzemnoj vazduhoplovnoj bazi Oghab 44, poznatoj kao Orao 44. Kompleks se nalazi u provinciji Hormozgan, približno 160 kilometara severozapadno od Ormuskog moreuza, a izgrađen je unutar planinskog masiva. Iran ga je javno predstavio u februaru 2023. godine, kada su prikazani borbeni avioni F-4 Phantom, bespilotne letelice i druga vojna oprema smeštena u podzemnim hangarima.
Prema satelitskim snimcima kompanije Planet Labs od 29. septembra, radovi na obnovi nastavljeni su i nakon najmanje tri talasa vazdušnih udara koji su tokom 2026. pogodili područje baze. Na zapadnoj rulnoj stazi završen je novi betonski segment, dok je na sledećem delu pripremljena podloga za nastavak izgradnje. Glavna poletno-sletna staza, dugačka približno 4,3 kilometra, ponovo je očišćena od prepreka koje su ranije bile postavljene na njenoj površini.
Oštećenja ipak nisu u potpunosti sanirana. Dva pomoćna objekta ostaju uništena, treći je oštećen, a krateri od eksplozija i dalje su vidljivi u blizini zapadnih ulaza u podzemni kompleks. Četiri poznata ulaza u tunele spolja deluju očuvano, ali dostupni snimci ne otkrivaju stanje podzemnih prostorija niti broj aviona koji se eventualno nalaze unutar baze.
Podzemni hangari i raketni gradovi kao odgovor na američke udare
Oghab 44 projektovan je da obezbedi zaštitu borbenih aviona i druge opreme unutar planinskog masiva, uz mogućnost njihovog izlaska na površinu kroz sistem tunela i rulnih staza. Druga funkcionalna rulna staza povećala bi broj pravaca kojima letelice mogu da pristupe glavnoj pisti, čime bi se smanjila zavisnost od jednog izlaza. Takvo rešenje postaje posebno važno kada protivnik pokušava da vazdušnim udarima preseče komunikaciju između podzemnih hangara i aerodromske infrastrukture.
Iranska strategija zaštite naoružanja nije ograničena na ovu bazu. Veliki podzemni raketni kompleksi, poznati kao raketni gradovi, godinama služe za skladištenje raketa, lansirnih vozila i rezervne opreme, dok se deo proizvodnih kapaciteta takođe raspoređuje u zaštićene objekte. Takav sistem omogućava iranskoj vojsci da smanji izloženost najvažnijih sredstava vazdušnom osmatranju i bombardovanju.
Ostaje, međutim, važna razlika između očuvanih podzemnih hangara i potpuno operativne vazduhoplovne baze. Čak i kada se avioni nalaze na bezbednom unutar planine, njihova upotreba zavisi od stanja piste, rulnih staza, sistema za gorivo, održavanje i komandovanje. Najnoviji satelitski snimci potvrđuju da Iran prvenstveno obnavlja upravo te veze sa spoljašnjom infrastrukturom, dok se o stanju letelica i naoružanja unutar kompleksa i dalje ne raspolaže pouzdanim podacima.
