NaslovnaOružjeNovo OružjeIransko naoružanje koje bi moglo završiti u ruskom arsenalu

Iransko naoružanje koje bi moglo završiti u ruskom arsenalu

Ujutro 17. oktobra, desetine kamikaza dronova udarili su na ukrajinsku prestonicu Kijev i lučki grad Nikolajev. Dok Ukrajina tvrdi da je oborila većinu dronova – njih 37, ili 85 odsto – Rusija negira, a snimke brojnih udara vidimo po raznim društvenim mrežama. Rusija želi da dopuni svoj arsenal dronovima i raketama iz Irana.

Ovaj najnoviji napad sporih, bučnih i jeftinih bespilotnih letelica Shahed-136 i Shahed-131 iranske proizvodnje izgleda potvrđuje da Rusija planira da koristi iransko oružje u kontinuitetu strateškog bombardovanja ukrajinskih ciljeva. Bespilotne letelice dopunjuju ruski inventar krstarećih i balističkih projektila.

Kakve iranske dronove 'kamikaze' koristi Rusija u napadima na Ukrajinu?
Shahed-136

Navodno, Iran je prvi put isporučio stotine Shaheda u julu, zajedno sa borbenim dronovama za višekratnu upotrebu, naoružanim raketama. Prošle nedelje, ukrajinski predsednik Zelenski citirao je svoje obaveštajne izvore koji tvrde da Rusija kupuje još 2400 Shahed-136.

Da li Rusija želi dronove i rakete iz Irana?

Izveštaji od sredine oktobra takođe sugerišu da Rusija nastoji da nabavi još razornije oružje: dve vrste balističkih projektila i veće dronove.

Prema Vašington Post-u, zvaničnici stranih obaveštajnih službi tvrde da su iranski pregovarači stigli u Rusiju 18. septembra da razrade detalje o novim transferima balističkih projektila Fateh-110 i Zolfaghar.

Istovremeno, više izvora, uključujući telegram istaknutog ruskog blogera Borisa Rožina, tvrdi da je Moskva takođe naručila od Irana Arash-2, veći dron kamikazu. Sve ove objave nejasno citiraju „iranske izvore“, tako da za sada oruzjeonline.com ne može ništa potvrditi.

Nedostatak dronova u Rusiji

Rusija želi da zadrži svoje ozbiljne projektile kako bi ih imala pri ruci u slučaju sukoba sa NATO-om. Zbog toga se okreću supstituentima koji su ispod pariteta da bi održali pritisak udarima na daljinu.

Rešenje? Rusija se okrenula kamikaza dronovima uvezenim iz Irana. Spori, bučni dronovi, istina i nije ih previše teško oboriti – ali je cena za štetu koju su u stanju da naprave izuzetno niska , navodno 20.000 dolara po komadu.

Ipak, Šahedi imaju malu bojevu glavu – verovatno oko 35 kilograma. Njihova sposobnost da precizno pogode mete kada su podložni ometanju GPS-a je takođe diskutabilna. Ovi nedostaci bi mogli naterati Ruse da nabave i snažniju municiju.

Fateh-110

Dok Iran ima neverovatnu raznolikost balističkih projektila u različitim stanjima raspoređivanja, raketa na čvrsto gorivo Fateh-110 je verovatno najvažnija. Od testiranja 2001. godine, Iran je napravio četiri uzastopne generacije (nazvane od -110A do -110D od strane zapadnih “posmatrača”), svaka sa većim dometom i/ili preciznošću.

Najnoviji Fateh-110D i prethodni Fateh-110C imaju maksimalni deklarisani domet od 300 kilometara. Oni se mogu služiti GPS satelitima GLONASS ili BEIDOU a tu je i kvalitetniji lasersko-žiro inercijalni sistem za navođenje. Projektil, koji ima bojevu glavu od 650 kilograma, mogao bi pasti u proseku u prečniku od 15 metara od naznačene mete.

Fateh-110

Iran je 2018. godine koristio projektile Fateh da izvrši izuzetno precizan napad na kurdski politički štab u Iraku. Model Fateh-313 većeg dometa navodno je korišćen za bombardovanje američke vazdušne baze u Iraku 2020. godine.

Zolfaghar

Veća raketa Zolfaghar, koja koristi laganu konstrukciju sa namotanim filamentom, ima značajno povećanje dometa na 700 kilometra i opciono može da nosi 30 kasetnih podmunicija.

Iransko naoružanje koje bi moglo završiti u ruskom arsenalu

Navodno jednako precizan kao i Fateh-110, Zolfaghar je pokazao veoma lošu preciznost prilikom napada na snage ISIS-a u Maiadenu u Siriji 2018. Međutim, Iran je razvio raketu većeg dometa Dezful zasnovanu na Zolfagharu.

I Fateh-110 i Zolfaghar se mogu montirati na kamione, a mogu se lansirati u relativno kratkom roku pošto koriste čvrsto gorivo. Ta činjenica ih čini težim za lov i uništavanje.

Arash-2

Postojanje Arash-2 otkriveno je tek ove godine, 13. septembra. Iranski general ga je proglasio „posebno dizajniranim“ za napad na Haifu i Tel Aviv u Izraelu. Njegov prethodnik, Arash-1 (ili Kian-1), predstavljen je 2015. godine, ali je retko viđen. Za razliku od Shahed-136, Araš-2 tek treba da doživi borbena testiranja, prema iranskim izvorima.

Novi Araš-2 ima duplo veći raspon krila od originalnog modela. Različiti izvori navode da može da leti od 1100 do čak 2000 kilometra. Navodno Arash-2 može biti opremljen optičkim/infracrvenim, TV ili radarskim sistemom za navođenje, što bi moglo biti korisno za gađanje ukrajinske protivvazdušne odbrane. Čudna tvrdnja da se dron „oporavlja nekoliko puta“ može značiti da može da napravi više prolaza, možda čak i da se vrati u bazu, sve dok pozitivno ne identifikuje metu.

Arash-2

Malo je podataka dostupno o Arašovim performansama, a ono što nađemo često je nedosledno. Čak je i njegov pogonski sistem nejasan. Iako je opisan kao dron sa mlaznim pogonom, varijante na slici imaju vidljiv potisni propeler. Neki izvori tvrde da postoje obe varijante Arash-2, verovatno sa značajno drugačijim performansama, a tako su i navedene brzine od 200 do 400 kilometara na sat.

Neki izvori tvrde da Araš-2 može imati mnogo veću bojevu glavu od Shahed-a – verovatno do 300 kilograma. Ako je tačno, ovo bi čak i udare male preciznosti moglo učiniti daleko destruktivnijim i smrtonosnijim.

Malo verovatno

Rusija bi se takođe mogla obratiti Iranu za dodatne tipove iranskih dronova i projektila, kao što su Kaman-22 i FOTROS ili balističke rakete Kiam. Možda bi čak kupili i iranske relativno opskurne krstareće raketne sisteme Ya’ali, Hoveizeh i Soumar. (izvedene iz sovjetske rakete Kh-55, koju je Iran kupio od Ukrajine 2005. godine)

Želimo da čujemo i Vaše mišljenje

Ovaj članak izražava mišljenje autora koji nije povezan sa uređivačkim odborom publikacije. Ako želite da komentarišete učinite to u formularu ispod ovog teksta. Ukoliko imate svoj članak ili vest koju želite da objavimo, kliknite ovde. Želite više ovakvih članaka direktno na email? Prijavite se da biste dobijali naš bilten.

KOMENTARIŠI

Molimo unesite svoj kometar!
Ovde unesite svoje ime
Captcha verification failed!
CAPTCHA korisnički rezultat nije uspeo. Molimo Vas da nas kontaktirate!

Povezani članci

Ostanite povezani

2,116FanovaLajkuj
3,432PratilacaZaprati
752PratilacaZaprati
477PratilacaZaprati

Najnovije objave