Ruski mlazni dronovi stvaraju sve ozbiljniji problem ukrajinskoj protivvazdušnoj odbrani, primoravajući Kijev da menja način upotrebe lovačke avijacije i traži dodatne količine naoružanja. Brže bespilotne letelice skraćuju vreme za presretanje, dok ograničene zalihe raketa vazduh-vazduh otežavaju dugotrajnu odbranu od masovnih napada. Lovci F-16 zato sve češće izvršavaju zadatke za koje su donedavno korišćeni znatno jednostavniji i jeftiniji sistemi.
Problem više nije samo u broju raspoloživih aviona, već i u njihovoj opremi, radarima, naoružanju i svakodnevnom održavanju. Ukrajinska komanda nastoji da postojeću flotu prilagodi novim pretnjama, ali istovremeno razmatra i nabavku savremenijih verzija američkog lovca. Posebno pitanje predstavljaju troškovi presretanja, jer korišćenje skupih raketa protiv velikog broja bespilotnih letelica dugoročno opterećuje vojne budžete i proizvodne kapacitete zapadnih zemalja.
Najnoviji razvoj događaja pokazuje da se problem rešava na dva nivoa. Američki proizvođač razmatra drugačiju konfiguraciju F-16, dok evropski saveznici ubrzavaju isporuke municije za avione koji su već u ukrajinskoj službi. Jedna od tih pošiljki zahtevala je čak i promenu prethodno dogovorenog izvoznog aranžmana.
Lockheed Martin razmatra F-16 sa većim doletom i novim radarom
Američka kompanija Lockheed Martin razmatra razvoj posebne verzije lovca F-16 prilagođene potrebama ukrajinskog ratnog vazduhoplovstva. Prema informacijama koje je 21. oktobra objavio ukrajinski Defence blog, pozivajući se na izvore iz kompanije, jedna od mogućnosti uključuje povećanje doleta, ugradnju savremenog radara AESA i proširenje izbora kompatibilnog naoružanja.
Radar sa aktivnom elektronski skeniranom antenskom rešetkom omogućava brzo elektronsko usmeravanje radarskog snopa, praćenje više ciljeva i bolje izdvajanje malih objekata od odraza zemljišta. Takve sposobnosti posebno su značajne prilikom otkrivanja niskoletećih krstarećih raketa i bespilotnih letelica, čiji mali radarski odraz i visina leta otežavaju rad starijih radarskih sistema.
Ukrajina trenutno koristi pretežno F-16AM/BM, ranije modernizovane u okviru evropskog programa Mid-Life Update (MLU). Ovi avioni imaju starije radare sa mehaničkim skeniranjem, dok najnoviji F-16 Block 70/72 koristi radar AN/APG-83 AESA kompanije Northrop Grumman.
Kijev je već poželeo prelazak na F-16 Block 70/72, ali nova ideja Lockheed Martina mogla bi da podrazumeva konfiguraciju posebno prilagođenu zadacima ukrajinske avijacije. Nije poznato da li bi to značilo proizvodnju potpuno novih letelica ili modernizaciju postojećih primeraka.
Kompanija razmatra i širu integraciju evropskog naoružanja, uključujući vođene avionske bombe i krstareće rakete. Konkretni modeli još nisu navedeni, a tehnička integracija takvog oružja zahteva prilagođavanje avionskog softvera, sistema upravljanja naoružanjem i odgovarajuća ispitivanja.
Za sada nisu poznati cena, broj potencijalnih aviona niti rokovi razvoja. Predlog nije prerastao u zvanični američki program nabavke, a eventualni izvoz zahtevao bi odobrenje Vašingtona.
Kijev pregovara i o raketama PAC-3 i održavanju F-16
Najnovije informacije pojavile su se nakon sastanaka ukrajinskog rukovodstva sa predstavnicima kompanije Lockheed Martin. Predsednik Volodimir Zelenski razgovarao je sa delegacijom američkog proizvođača 19. oktobra, dok su dva dana kasnije održani razgovori sa ukrajinskim ministrom odbrane Jevgenijem Hmarom i vrhovnim komandantom oružanih snaga Mihailom Drapatijem.
Američku delegaciju predvodio je Orlando Sančez mlađi, predsednik kompanijske divizije Lockheed Martin Aeronautics. Razgovarano je o podršci postojećoj floti F-16, budućim isporukama naoružanja i proširenju mogućnosti tehničkog održavanja.
Posebnu pažnju Kijev posvećuje uspostavljanju dodatnih kapaciteta za servisiranje aviona, uključujući lokalizaciju pojedinih postupaka u Ukrajini. Takvo rešenje smanjilo bi potrebu za slanjem letelica u inostranstvo i omogućilo kraće zadržavanje aviona van operativne upotrebe.
Druga važna tema bile su rakete PAC-3 za protivvazdušne sisteme Patriot. Ukrajinska strana traži povećanje isporuka tih presretača, prvenstveno radi odbrane od balističkih raketa, dok Lockheed Martin istovremeno povećava njihove proizvodne kapacitete.
Danska hitno preusmerila 50.000 granata namenjenih drugom kupcu
Paralelno sa pregovorima o navodnoj budućnosti F-16, ukrajinsko Ministarstvo odbrane objavilo je 22. oktobra da je Danska isporučila više od 50.000 granata kalibra 20 mm za avionske topove M61A1 Vulcan. Municija je već stigla u Ukrajinu i koristi se za presretanje ruskih udarnih bespilotnih letelica sa mlaznim pogonom.
Danska je ranije veliki deo svojih zaliha ove municije već donirala Ukrajini ili prodala drugim državama, u okviru prelaska sa F-16 na F-35. Zbog novog hitnog zahteva Kijeva, danska vlada postigla je dogovor sa drugim kupcem i deo već planirane prodaje preusmerila ukrajinskoj vojsci bez naknade.
Takav potez pokazuje koliko je brzo porasla potreba za municijom koja se donedavno nije smatrala naročito problematičnom za nabavku. Ukrajinski piloti danas koriste topove protiv bespilotnih letelica koje je znatno skuplje presretati raketama AIM-9 Sidewinder i AIM-120 AMRAAM.
Danska pritom nije jedina uključena u potragu za granatama kalibra 20 mm. Početkom oktobra ukrajinski ministar spoljnih poslova Andrij Sibiga saopštio je da su obezbeđeni dogovori o dodatnim isporukama iz Španije, Belgije i Poljske. Prema njegovim rečima, pregovori su vođeni istovremeno na više diplomatskih nivoa, uz neposredno angažovanje ukrajinskog državnog vrha.
Koliko zapravo znači 50.000 granata za F-16?
F-16 koristi šestcevni rotacioni avionski top M61A1 Vulcan kalibra 20×102 mm, čija teorijska brzina gađanja dostiže 6.000 metaka u minuti, odnosno približno 100 u sekundi. Standardni komplet čini oko 500 granata, pa danska pošiljka odgovara približno stotini potpunih punjenja topa.
U stvarnoj borbi top se ne koristi neprekidno, već u kratkim rafalima. Broj potrebnih granata zavisi od udaljenosti, brzine i pravca kretanja cilja, trajanja rafala i preciznosti pilota.
Prema procenama koje su krajem septembra objavili zapadni mediji, za obaranje jednog ruskog mlaznog drona može biti potrebno približno 150 granata. Isti izvori navodili su da bi, pri visokom intenzitetu napada, dnevne potrebe ukrajinske avijacije mogle da dostignu i oko 10.000 granata. To su procene zasnovane na tadašnjim operativnim zahtevima, a ne zvanično objavljeni podaci o stvarnoj svakodnevnoj potrošnji.
Takva računica objašnjava zašto ni pošiljka od 50.000 granata ne predstavlja dugoročno rešenje. Problem nije samo ukupna količina municije, već i potreba za njenim stalnim dopunjavanjem, transportom, skladištenjem i pripremom aviona za nove zadatke.
Ruski mlazni dronovi dodatno komplikuju presretanje
Povećana upotreba ruskih bespilotnih letelica sa mlaznim pogonom promenila je dosadašnji odnos između napadačkih i odbrambenih sredstava. Stariji dronovi sa klipnim motorima i elisama relativno su spori, što ostavlja više vremena za reagovanje mobilnih vatrenih grupa i bespilotnih presretača.
Novije platforme mogu da dostignu znatno veće brzine, zbog čega deo sporijih presretača gubi sposobnost da ih sustigne. Ruska industrija paralelno razvija više takvih konstrukcija, uključujući mlazne varijante Geranja i novu verziju udarnog drona Harpija-A1.
Za F-16 brzina ovih dronova sama po sebi nije problem, jer je lovac višestruko brži. Međutim, presretanje topom zahteva odgovarajuću geometriju prilaska, kratko rastojanje i dovoljno vremena da pilot stabilizuje nišanjenje. Postoji i rizik od prolaska kroz ostatke uništenog drona, naročito kada se cilj razori neposredno ispred aviona.
Ukrajinski F-16 već su prelazili na topovsko naoružanje zbog nedostatka raketa, čime se menja i način na koji se ovi lovci koriste u protivvazdušnoj odbrani. Topovsko presretanje može biti finansijski povoljnije, ali ne pruža istu taktičku fleksibilnost kao raketa koja može da pogodi cilj sa znatno veće udaljenosti.
Ukrajinska avijacija zbog toga nastoji da proširi izbor jeftinijih sredstava presretanja. Među njima su i laserski vođene rakete APKWS II, čija je borbena upotreba sa F-16 prikazana početkom 2026. godine. One popunjavaju prostor između veoma kratkog dometa avionskog topa i znatno skupljih klasičnih raketa vazduh-vazduh.
Novi radar ne rešava pitanje municije i operativne spremnosti
Prema ukrajinskim podacima iz septembra, njeni F-16 oborili su više od 3.150 vazdušnih ciljeva, među kojima je približno 2.500 dronova i 666 krstarećih raketa. Kijev takođe navodi da su ovi avioni izveli više od 650 udara na kopnene ciljeve, mada objavljeni rezultati predstavljaju evidenciju ukrajinske komande.
Veliki intenzitet upotrebe dodatno opterećuje starije evropske avione, njihove motore, radare i zemaljske službe. Modernizacija ili nabavka novih F-16 sa AESA radarima mogla bi da unapredi otkrivanje vazdušnih ciljeva, ali sama po sebi neće povećati raspoložive količine raketa i topovske municije.
Zbog toga ukrajinski zahtevi prema Lockheed Martinu istovremeno obuhvataju nekoliko različitih oblasti: savremenije avione, kompatibilno naoružanje, lokalno održavanje i veće isporuke presretača. Danska pošiljka granata rešava neposredan problem snabdevanja, dok eventualna nova konfiguracija F-16 predstavlja znatno dugoročniji projekat, čija realizacija još zavisi od američkih političkih odluka, finansiranja i proizvodnih kapaciteta.
