Masovna upotreba malih bespilotnih letelica primorava evropske proizvođače na razvoj protivvazdušnih sistema kakvi donedavno nisu postojali. Umesto skupih raketa i klasičnih topova, sve više pažnje privlače specijalizovani dronovi koji samostalno pronalaze i uništavaju druge bespilotne letelice. Poseban izazov predstavlja njihovo raspoređivanje uz oklopne jedinice koje se neprekidno kreću.
Zaštita takvih formacija zahteva sredstva sposobna da brzo promene položaj, izdrže uslove na bojištu i odgovore na više istovremenih napada. Španska odbrambena industrija sada ispituje rešenje koje objedinjuje tešku guseničnu platformu i čitavu grupu brzih vazdušnih presretača. Međutim, neobična konstrukcija otvara i pitanje opravdanosti korišćenja skupog oklopnog vozila za zadatke koje bi potencijalno mogla da obavlja znatno jednostavnija platforma.
Novo rešenje predstavljeno je tokom vojne vežbe Atlas 26, održane od 19. do 23. oktobra na poligonu Medano del Loro u provinciji Uelva. U aktivnostima su učestvovale španske kopnene, vazduhoplovne i pomorske snage, policija i Civilna garda. Proveravani su sistemi za elektronsko ometanje i fizičko uništavanje neprijateljskih dronova.
ASCOD dobio lansere za 20 dronova Bandit-X
Španske kompanije ARMMO Defense Technologies i GDELS-Santa Bárbara Sistemas integrisale su presretače dronova Bandit-X na guseničnu platformu ASCOD HMC (Heavy Mission Carrier).
Reč je o višenamenskoj transportnoj varijanti porodice ASCOD, na čijem su zadnjem delu postavljeni kontejnerski lanseri. Vozilo može da ponese do 20 presretača, što omogućava višestruka lansiranja bez neposrednog dopunjavanja.
ASCOD se inače koristi kao osnova za borbena vozila pešadije, specijalizovana inženjerijska vozila i druge oklopne platforme. Gusenični pogon omogućava mu kretanje zajedno sa mehanizovanim jedinicama po terenu na kojem bi klasični kamioni imali ograničenu prohodnost.
Bandit-X premašuje 360 kilometara na čas
Presretači Bandit-X razvijeni su za fizičko uništavanje neprijateljskih bespilotnih letelica. Prema podacima proizvođača, aktuelna konfiguracija dostiže brzinu veću od 360 km/h, uz projektovani domet od 50 do 60 kilometara i korisni teret do 800 grama.
ARMMO već razvija napredniju verziju V3, čiji je cilj brzina do 420 km/h i korisni teret od jednog kilograma. Sistem koristi autonomnu navigaciju, optičko praćenje ciljeva i mogućnost rada u uslovima ometanja satelitske navigacije. Jedan operater trebalo bi da nadzire do osam presretača istovremeno.
Bandit-X je ranije ispitivan tokom NATO aktivnosti u Slovačkoj i dobio je NATO kataloški broj (NSN). To olakšava njegovo evidentiranje u vojnom logističkom sistemu, ali ne predstavlja potvrdu serijske nabavke.
Razvoj ovakvih sredstava prati sve intenzivniji rat bespilotnih presretača iznad ukrajinskog fronta, gde ruske i ukrajinske jedinice već koriste brze FPV platforme za uništavanje protivničkih letelica.
Gde je radar i zašto koristiti tako skupu šasiju?
Najveće pitanje predstavlja otkrivanje ciljeva. Na prikazanoj konfiguraciji ASCOD-a nije uočljiv sopstveni radar, zbog čega vozilo, u predstavljenom obliku, ne deluje kao potpuno samostalan sistem protivvazdušne odbrane.
Presretači mogu da koriste podatke spoljašnjih senzora i komandnih stanica, ali takav pristup zahteva pouzdanu komunikaciju sa ostatkom protivvazdušne mreže. Nije potvrđeno da li proizvođači planiraju naknadnu ugradnju radara ili će se oslanjati na već postojeću infrastrukturu.
Druga dilema odnosi se na cenu. ASCOD je ozbiljna oklopna platforma, čija je nabavka i eksploatacija znatno skuplja od lakših vozila na točkovima. Njegova zaštita i terenska pokretljivost imaju smisla uz mehanizovane jedinice, ali za odbranu stalnih objekata ekonomičniji nosač mogao bi biti racionalniji izbor.
Španska vojska zasad nije objavila ugovor o nabavci ovakvih vozila niti rezultate koji bi pokazali efikasnost kompletnog sistema protiv masovnog napada dronovima.
