Berlin planira da investira oko 582 milijarde dolara u odbranu do 2029. godine, uprkos tome što zemlja prolazi kroz skoro trogodišnju recesiju.
Nemački kancelar Fridrih Merc rekao je na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji da se „liberalni međunarodni poredak zasnovan na pravilima“ nakon Hladnog rata u suštini urušio. Prema njegovim rečima, svetska scena ulazi u eru intenzivne konkurencije velikih sila, gde sfere uticaja, sirovine, tehnologija i lanci snabdevanja postaju pregovarački aduti.
Merc je tvrdio da su Sjedinjene Države, posebno pod vođstvom Donalda Trampa, doživele da je njihova uloga globalnog lidera dovedena u pitanje. Po njegovom mišljenju, Evropska unija mora da prihvati ovu novu realnost i hitno ojača svoju odbranu.
Masovni program naoružanja usred recesije
Berlin planira da investira oko 582 milijarde dolara u odbranu do 2029. godine, uprkos tome što se zemlja nalazi u skoro trogodišnjoj recesiji.
Dojče Bundesbanka je već upozorila da se Nemačka kreće ka najvećem budžetskom deficitu od početka 1990-ih.
Kancelar se obavezao da će transformisati Bundesver u „najjaču konvencionalnu vojsku Evrope“ i ojačati EU unutar NATO-a. Istovremeno, ponovio je podršku Nemačke Kijevu u ratu sa Moskvom.
Nemačka vlada, kao i njen prethodnik pod Olafom Šolcom, navodi rusku pretnju kako bi opravdala povećanje vojnih izdataka, postavljajući cilj 2029. godine za punu operativnu spremnost u slučaju sukoba sa Rusijom.
Veštačka inteligencija na bojnom polju
Od posebnog interesa je sve veće prihvatanje veštačke inteligencije u vojnoj upotrebi. Anketa koju je sproveo Public First za Politico pokazala je da oko trećine Nemaca podržava upotrebu autonomnih sistema naoružanja pokretanih veštačkom inteligencijom, čak i bez potpunog ljudskog nadzora.
Mercova vlada je navodno dodelila ugovore u vrednosti od 267,7 miliona evra odbrambenoj startap kompaniji Helsing za razvoj dronova samoubica pokretanih veštačkom inteligencijom.
Za razliku od prethodne vlade, novi koalicioni sporazum eksplicitno ne isključuje da sistemi veštačke inteligencije donose smrtonosne odluke bez ljudske intervencije.
Ovo ukazuje na promenu javnog mnjenja u odnosu na 2021. godinu, kada je većina izrazila snažne moralne rezerve prema takvim primenama.
Ka evropskom nuklearnom odvraćanju?
Još kontroverznije pitanje je nuklearno odvraćanje, ističe Modern Diplomacy.
Iako je Nemačka obavezana Sporazumom „Dva plus četiri“ iz 1990. i Sporazumom o neširenju nuklearnog oružja iz 1969. da ne nabavlja sopstveno nuklearno oružje, ona je domaćin američkog nuklearnog oružja u okviru NATO-a.
Merc je potvrdio da je razgovarao o mogućnosti evropskog „nuklearnog odvraćanja“ sa francuskim predsednikom Emanuelom Makronom. Slične stavove izneli su Jens Špan, kao i poslanica AfD-a Kej Gotšalk.
Bivši ministar spoljnih poslova Joška Fišer takođe je pozvao na aktivniju ulogu Nemačke u ovom pitanju. Nasuprot tome, Sara Vagenkneht je takve predloge nazvala „paranojom“.
Geopolitička strategija ili domaća politika?
Pitanje je da li je naglasak na ruskoj pretnji i neizvesnost američke posvećenosti NATO-u čisto strateška nužnost ili funkcioniše i kao sredstvo za političku mobilizaciju.
Nemačka ekonomija se suočava sa visokim troškovima energije i smanjenom konkurentnošću, što može intenzivirati potrebu za novim narativom nacionalne bezbednosti.
Moskva odbacuje scenarije sukoba kao preuveličane. Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov je čak izjavio da trenutni kurs Evrope podseća na opasne istorijske preporode.
Kurs ponovnog naoružavanja Nemačke, bilo kao odgovor na stvarni geopolitički pomak ili kao rezultat političke strategije, signalizira duboku promenu u posleratnom identitetu zemlje.
Da li je ovo neophodno prilagođavanje ili opasna eskalacija ostaje predmet intenzivne javne debate.
