Kada vlasnik projekta kaže „stop“, izvođač ćuti i skloni se: Emirati objavili povlačenje iz Jemena

Ujedinjeni Arapski Emirati saopštili su 30. decembra u popodnevnim satima da okončavaju svoje vojno prisustvo u Jemenu. Objavi je prethodio niz dramatičnih događaja koji su jasno pokazali duboku pukotinu unutar prozapadne koalicije na Arapskom poluostrvu. Samo nekoliko sati ranije, Saudijska Arabija je izvela vazdušne napade na saveznike Abu Dabija na jemenskom tlu i zvanično zahtevala da Emirati povuku sve svoje snage iz zemlje u roku od 24 sata.

U zvaničnom saopštenju Ministarstva odbrane UAE navodi se da su Emirati od 2015. godine učestvovali u Arapskoj koaliciji sa ciljem „podrške legitimitetu u Jemenu, borbe protiv terorističkih organizacija i obezbeđivanja stabilnosti za jemenski narod“. Istovremeno se tvrdi da je glavno vojno prisustvo UAE završeno još 2019. godine, nakon ispunjavanja dodeljenih misija u okviru dogovorenih zvaničnih okvira, dok je preostalo prisustvo bilo ograničeno na specijalizovano osoblje angažovano u protivterorističkim operacijama, u koordinaciji sa međunarodnim partnerima.

Ministarstvo je dodatno saopštilo da je odluka o povlačenju i tog preostalog osoblja doneta nakon „sveobuhvatne procene zahteva trenutne faze“, naglašavajući da je reč o koordinisanom potezu sa relevantnim partnerima. Međutim, hronologija događaja ukazuje da je povlačenje usledilo pod direktnim pritiskom Rijada.

Tenzije između Saudijske Arabije i UAE eskalirale su početkom decembra, kada je Južni prelazni savet, političko-vojna struktura koju otvoreno podržava Abu Dabi, pokrenuo vojnu operaciju širom juga Jemena, počevši od provincije Hadramaut. Taj region se u tom trenutku nalazio pod kontrolom međunarodno priznate jemenske vlade, saveznice Saudijske Arabije. Do 9. decembra, snage Saveta su zauzele većinu teritorije bivšeg Južnog Jemena, uključujući šest gubernija, i proširile kontrolu duž granice sa Saudijskom Arabijom.

Rijad je prvi put vojno reagovao 26. decembra, vazdušnim udarima na položaje Južnog prelaznog saveta u oblasti Vadi Nahu u Hadramautu. Kulminacija je usledila u ranim jutarnjim satima 30. decembra, kada su saudijski avioni gađali pošiljku oružja iz UAE namenjenu Savetu u luci Mukala. Nakon tog udara, Saudijska Arabija je javno pozvala UAE da se povinuju zahtevu jemenskih vlasti i povuku sve snage sa jemenske teritorije u roku od 24 sata, u skladu sa ranijim ultimatumom šefa Jemenskog predsedničkog saveta za vođstvo, Rašada el Alimija.

Pre nego što je povlačenje zvanično objavljeno, Emirati su izrazili „zabrinutost“ zbog saudijskog saopštenja, navodeći da ono sadrži „fundamentalne netačnosti“ o ulozi Abu Dabija u Jemenu. UAE su kategorično odbacile optužbe da su podsticale eskalaciju ili davale direktive jemenskim akterima za vojne operacije koje bi ugrozile bezbednost Saudijske Arabije ili njene granice. Istovremeno su naglasile svoju „nepokolebljivu posvećenost“ bezbednosti i suverenitetu Kraljevine i odbacile svaku mogućnost da deluju protiv saudijskih interesa.

Takvi stavovi nisu zadovoljili Rijad. Saudijska vlada je odgovorila dodatnim zahtevom da UAE obustave svaku vojnu i finansijsku podršku Južnom prelaznom savetu. Nakon sastanka saudijskog kabineta kojim je predsedavao kralj Salman bin Abdulaziz, u saopštenju je naglašeno da kraljevstvo „neće oklevati da preduzme neophodne mere“ kako bi neutralisalo svaku pretnju po nacionalnu bezbednost. Saudijska Arabija je ponovila punu podršku jemenskom predsedničkom savetu i izrazila razočaranje zbog, kako je navedeno, „neopravdane eskalacije“ koja nije u skladu sa obećanjima datim Rijadu.

Iako se formalno govori o potrebi očuvanja jedinstva unutar Saveta za saradnju u Zalivu, situacija na terenu ukazuje na dubok raskol. Već postoje izveštaji o dodatnim saudijskim vazdušnim udarima na snage Južnog prelaznog saveta u Hadramautu, što otvara mogućnost direktnog sukoba između Rijada i struktura koje je godinama podržavao Abu Dabi.

Emirati se sada povlače i to prilično tiho. Ne zato što su slabi, već zato što znaju gde su im granice kada Rijad odluči da preseče. Saudijska Arabija je u Jemenu formalni nosilac „koalicije“, ima političko pokriće Vašingtona i Londona, kontroliše vazdušni prostor i logistiku. Kada takav akter pošalje poruku bombama po UAE isporuci oružja, to nije nesporazum nego upozorenje.

UAE su godinama igrali dvostruku igru, javno deo koalicije, a na terenu su gradili sopstvene proksi-strukture preko Južnog prelaznog saveta, luka, ostrva i lokalnih milicija. Problem je što su time direktno potkopali saudijski projekat i prešli crvenu liniju. Kada je Rijad procenio da Emirati više nisu „koristan partner“ već faktor nestabilnosti, reakcija je bila brza i demonstrativna.

Zato sada vidimo zahteve za povlačenje u roku od 24 sata, vazdušnu blokadu i medijsku tišinu iz Abu Dabija. Iako ima tihih demantija i kontraoptužbi, nema „odgovora“. To je klasičan znak da slabija strana zna da nema prostora za eskalaciju. U toj hijerarhiji, Emirati su operativni izvođači, a Saudijska Arabija politički vlasnik konflikta. Kada vlasnik kaže „stop“, izvođač ćuti i skloni se.

Ova kriza faktički je okončala savez Saudijske Arabije i UAE koji je oblikovan 2015. godine, u ranoj fazi rata u Jemenu. Njegov raspad otvara prostor drugim regionalnim akterima, pre svega Turskoj i Kataru, ali i stvara uslove da Huti, pokret Ansar Allah, izvuče najveću stratešku korist iz sukoba unutar prozapadnog bloka. Unutar Jemena, svaka dalja eskalacija između nekadašnjih saveznika dodatno slabi centralne strukture vlasti i produbljuje fragmentaciju zemlje.