Severni Atlantik i arktičke vode postaju prostor sve intenzivnijeg nadmetanja podmorničkih flota i sistema za njihovo otkrivanje. Ruske nuklearne podmornice redovno koriste Barencovo i Norveško more kao pravce za izlazak prema Atlantiku, dok britanska i norveška mornarica nastoje da prošire nadzor nad ogromnim pomorskim područjima. Problem predstavlja činjenica da klasični ratni brodovi zahtevaju velike posade, skupo održavanje i redovne smene tokom dugotrajnih patrola.
Razvoj autonomnih plovila zato otvara mogućnost da deo protivpodmorničkih zadataka preuzmu brodovi kojima se upravlja sa kopna. Takve platforme mogu da nose sonare, održavaju stalno prisustvo na određenom području i prosleđuju podatke drugim jedinicama. Njihova uloga nije nužno da samostalno napadaju podmornice, već da ih otkrivaju i prate dovoljno dugo da druge snage mogu da reaguju.
Upravo takvo rešenje sada predlaže norveška kompanija Kongsberg Maritime, koja je razvila koncept velikog bespilotnog površinskog broda namenjenog protivpodmorničkim operacijama. Projekat je predstavljen u trenutku kada London i Oslo proširuju vojnu saradnju na krajnjem severu, uključujući zajedničku upotrebu novih tehnologija i pomorskih platformi. Za razliku od manjih pomorskih dronova, novi brod projektovan je za višenedeljne misije u nekim od najzahtevnijih vremenskih uslova na svetu.
Arctic Hunter: Brod od 56 metara bez posade
Kompanija Kongsberg Maritime predstavila je 9. novembra 2026. godine Arctic Hunter USV, koncept bespilotnog površinskog plovila namenjenog otkrivanju i praćenju podmornica. Brod je dug približno 56 metara, a njegova konstrukcija zasnovana je na postojećem projektu velikog komercijalnog ribarskog broda prilagođenog surovim arktičkim uslovima. Norveški proizvođač želi da proverenu pomorsku konstrukciju pretvori u vojnu platformu, bez razvoja potpuno novog trupa od početka.
Prema podacima kompanije, Arctic Hunter projektovan je za misije koje mogu da traju do 60 dana na moru, uz korišćenje daljinskog upravljanja i autonomnih funkcija. Predviđeno je da deluje iz isturene baze severno od Arktičkog kruga i održava dugotrajan nadzor nad područjima kroz koja prolaze podmornice. Na brodu neće biti stalne posade, ali će operateri iz kopnenog kontrolnog centra nadzirati plovidbu, tehničke sisteme i izvršavanje zadataka.
Važno je da se za sada radi o ponuđenom projektu, a ne o brodu koji je već izgrađen ili naručen. Kongsberg nije objavio cenu pojedinačnog plovila, broj planiranih jedinica niti konačnu konfiguraciju ugrađenih senzora. Kompanija očekuje da bi, ukoliko britanska mornarica izabere njen koncept, prvi brodovi mogli da budu spremni za vojno opremanje i operativnu upotrebu do kraja decenije.
Britanski Type 92 dobija norveško rešenje
Arctic Hunter razvijen je kao kandidat za britanski program Type 92, namenjen novoj generaciji velikih bespilotnih protivpodmorničkih plovila. Program je deo šire inicijative Atlantic Bastion, kojom Kraljevska mornarica želi da poveže ratne brodove, protivpodmorničke avione, autonomne platforme i podvodne senzore. Umesto oslanjanja isključivo na fregate i podmornice, britanska komanda pokušava da rasporedi znatno veći broj senzora na strateški važnim pomorskim pravcima.
Projekat se neposredno nadovezuje na novu britansku inicijativu za zajedničko praćenje ruskih podmornica sa devet severnoevropskih partnera. Zemlje okupljene u okviru Zajedničkih ekspedicionih snaga JEF nastoje da unaprede nadzor severnog Atlantika, Baltika i arktičkih voda. Arctic Hunter mogao bi da postane jedan od dodatnih senzorskih elemenata te mreže, pod uslovom da britanska mornarica odluči da finansira njegov razvoj i nabavku.
Thalesov sonar i neprekidno praćenje podmornica
Za podvodno osmatranje predviđen je sonar kompanije Thales UK, uz zaštićene vojne komunikacije za razmenu podataka sa komandnim centrima. Proizvođači još nisu otkrili konkretan model sonara, njegov domet ili sposobnosti otkrivanja podmornica u različitim hidroakustičkim uslovima. Veliki raspoloživi prostor na palubi omogućiće naknadnu integraciju dodatnih senzora i druge opreme, u zavisnosti od potreba mornarice.
Za razliku od klasične protivpodmorničke fregate, Arctic Hunter nije predstavljen kao samostalna borbena platforma naoružana torpedima ili raketama. Osnovna zamisao je da njegovi senzori duže vreme nadziru određeno područje, dok bi podatke o mogućim podvodnim ciljevima koristile posade drugih brodova, helikoptera i aviona P-8A Poseidon. Time bi se veliki ratni brodovi rasteretili dela dugotrajnih patrolnih zadataka, uz zadržavanje njihovih borbenih sposobnosti za situacije koje zahtevaju neposrednu reakciju.
Ruska Severna flota kao glavni razlog razvoja
Norveško i Barencovo more predstavljaju prirodne pravce kojima ruske podmornice iz baza na Kolskom poluostrvu pristupaju severnom Atlantiku. Među najvažnijim platformama nalaze se višenamenske nuklearne podmornice projekta 885M Jasenj-M, opremljene savremenim sonarima i raketnim naoružanjem. Rusija nastavlja njihovu izgradnju, uključujući podmornicu Uljanovsk, porinutu tokom jula 2026. godine.
Otkrivanje takvih podmornica zahteva dugotrajan hidroakustički nadzor, posebno u vodama gde temperatura, salinitet, dubina i morski reljef značajno utiču na prostiranje zvuka. Jedan bespilotni brod ne može da obezbedi kontrolu čitavog područja, ali više umreženih plovila moglo bi da poveća učestalost osmatranja i smanji praznine između patrola. Ruska mornarica, sa druge strane, moraće da uzima u obzir sve gušću mrežu protivpodmorničkih senzora u područjima koja su važna za njeno strateško i operativno delovanje.
Gradnja u Britaniji, tehnologija iz Norveške
Kongsberg Maritime planira saradnju sa britanskom kompanijom Balaena Maritime, koja bi bila zadužena za izgradnju brodova u Birkenhedu, dok bi Thales UK obezbedio sonar i odgovarajuće vojne sisteme. Tehnološki sporazumi između kompanija najavljeni su tokom konferencije Atlantic Future Forum u Oslu, na kojoj se okupljaju predstavnici britanskog i norveškog odbrambenog sektora. Takav pristup omogućio bi korišćenje komercijalnih brodogradilišta, bez dodatnog opterećivanja kapaciteta namenjenih izgradnji složenih ratnih brodova.
Norveška kompanija navodi da su njene tehnologije za bespilotna plovila već dobile odgovarajuća regulatorna odobrenja klasifikacionog društva DNV i Norveške pomorske uprave. Međutim, to nisu odobrenja za završenu vojnu konfiguraciju Arctic Hunter, koja tek mora da prođe razvoj, integraciju opreme i odgovarajuća ispitivanja. Posebni izazovi biće pouzdanost pogona tokom šezdesetodnevnih misija, održavanje sistema bez posade i stabilna komunikacija sa operaterima u nepovoljnim arktičkim uslovima.
