Severni Atlantik ponovo postaje jedno od najvažnijih područja vojnog nadmetanja Rusije i zapadnih država. Ispod njegovih hladnih voda prolaze ruske nuklearne podmornice, dok se na morskom dnu nalazi infrastruktura od koje zavisi veliki deo međunarodnih komunikacija. Istovremeno, topljenje arktičkog leda otvara nove mogućnosti za plovidbu i vojne operacije na krajnjem severu.
Britanska kraljevska mornarica već godinama upozorava na aktivnosti ruske Severne flote, naročito u vodama između Grenlanda, Islanda i Britanskih ostrva. London sada želi da postojeću saradnju sa severnoevropskim partnerima pretvori u znatno čvršći sistem zajedničkog pomorskog delovanja. Plan obuhvata koordinaciju ratnih brodova, protivpodmorničkih aviona, podvodnih senzora i bespilotnih sistema.
Nova inicijativa dolazi u trenutku kada obe strane ubrzano razvijaju sredstva za otkrivanje i praćenje podmornica, ali i oružje sposobno za napade sa velikih udaljenosti. Rusija nastavlja da modernizuje svoje nuklearne podmorničke snage, dok evropske države proširuju mornaričke kapacitete i razmenu obaveštajnih podataka. Britanski vojni vrh smatra da postojeći stepen saradnje više nije dovoljan za kontrolu severnih pomorskih pravaca.
Sporazum na nosaču aviona HMS Prince of Wales
Načelnik britanskog Štaba odbrane, vazduhoplovni maršal Ričard Najton, najavio je u intervjuu za Financial Times da će severnoevropske države 10. novembra potpisati sporazum o jačanju pomorske saradnje. Potpisivanje je planirano u Oslu, na britanskom nosaču aviona HMS Prince of Wales, koji je već stigao u Norvešku radi međunarodnih vojnih skupova. Najton je naveo da je jedan od osnovnih ciljeva odvraćanje ruskih podmornica od napada na brodove i ugrožavanja pomorskih komunikacija u slučaju rata.
Sporazum će biti zaključen u okviru Zajedničkih ekspedicionih snaga (Joint Expeditionary Force, JEF), kojima rukovodi Velika Britanija. Ovu strukturu čini ukupno deset država: Britanija, Danska, Norveška, Švedska, Finska, Island, Holandija, Estonija, Letonija i Litvanija. JEF postoji od 2014. godine, pa nova inicijativa predstavlja proširenje postojećeg vojnog mehanizma, a ne osnivanje potpuno novog saveza.
Prema Najtonovim rečima, saradnja treba da preraste dosadašnje memorandume, sastanke i razmenu informacija, omogućavajući pomorskim snagama brže zajedničko delovanje. Britanska komanda u Nortvudu trebalo bi da ima centralnu ulogu u koordinaciji, dok bi države učesnice angažovale sopstvene brodove, avione i druge sisteme prema operativnim potrebama. London time nastoji da ojača svoj položaj glavnog organizatora pomorskih operacija na severnom krilu evropske vojne infrastrukture.
Prolaz GIUK: Gde ruske podmornice izlaze u Atlantik
Jedna od najvažnijih tačaka nove strategije jeste prostor između Grenlanda, Islanda i Ujedinjenog Kraljevstva, poznat kao GIUK. Ovaj pomorski prolaz ima strateški značaj još od Hladnog rata, jer predstavlja jedan od pravaca kojima podmornice ruske Severne flote iz Barencovog i Norveškog mora mogu da izađu u otvoreni Atlantik. Kontrola tog prostora omogućava praćenje podvodnih kretanja i zaštitu atlantskih pomorskih linija kojima u slučaju sukoba mogu pristizati američka pojačanja u Evropu.
Ruske podmornice klase Jasen-M, među kojima je i Kazanj, predstavljaju posebno složen cilj za protivpodmorničke snage zbog savremenih sistema smanjenja buke i mogućnosti upotrebe raketa Kalibar, Oniks i Cirkon. Za razliku od njih, strateške podmornice klase Borej-A prvenstveno su namenjene nuklearnom odvraćanju i nose balističke rakete Bulava. Britanska pomorska strategija zato mora da razlikuje lov na višenamenske podmornice, zaštitu konvoja i praćenje ruskih strateških snaga, jer se radi o različitim operativnim zadacima.
Potpuno zatvaranje GIUK-a, međutim, nije jednostavan zadatak, bez obzira na broj angažovanih brodova i aviona. Podmornice mogu da menjaju dubinu i pravac kretanja, koriste hidroakustičke uslove i pokušavaju da izbegnu zone intenzivnog nadzora. Zbog toga britanski plan pre svega podrazumeva gušću mrežu otkrivanja i praćenja, a ne fizičku blokadu svih pomorskih prolaza.
GUGI, Jantar i podvodni kablovi pod posebnom pažnjom
Za London problem nisu samo podmornice naoružane torpedima i raketama, već i ruski brodovi i specijalizovana plovila koja mogu da deluju u blizini podvodne infrastrukture. Britanske vlasti već su javno upozoravale na aktivnosti ruskog istraživačkog broda Jantar, povezanog sa Glavnom upravom za dubokomorska istraživanja ruskog Ministarstva odbrane, poznatom kao GUGI. Ova struktura raspolaže specijalizovanim plovilima i podvodnim aparatima namenjenim operacijama na velikim dubinama.
Posebno se prati i BS-64 Podmoskovje, preuređena nuklearna podmornica koja može da služi kao nosač manjih specijalizovanih podvodnih aparata. Takve platforme omogućavaju istraživanje i rad na morskom dnu, uključujući područja kroz koja prolaze telekomunikacioni kablovi. Njihove tehničke mogućnosti izazivaju zabrinutost zapadnih mornarica, mada prisustvo ruskog broda u blizini kabla samo po sebi ne dokazuje pripremu sabotaže.
Pitanje zaštite kablova postalo je posebno aktuelno nakon više oštećenja podvodnih veza u Baltičkom moru tokom 2024. i 2025. godine. Prekid kablova između Finske, Nemačke, Švedske i Litvanije pokrenuo je istrage o mogućoj sabotaži, uključujući slučaj kineskog broda Yi Peng 3, čije je kretanje izazvalo sumnju nakon oštećenja baltičkih telekomunikacionih veza. Britanska inicijativa zato obuhvata i nadzor infrastrukture, čija zaštita zahteva stalno prisustvo na velikim morskim površinama.
Britanske fregate, P-8A Poseidon i bespilotni sistemi
Ključnu ulogu u novoj pomorskoj saradnji trebalo bi da imaju protivpodmornički avioni P-8A Poseidon, britanske i norveške fregate, brodski helikopteri i autonomne podvodne platforme. Britanija i Norveška već proširuju zajedničke kapacitete, uključujući norvešku nabavku najmanje pet britanskih fregata Type 26, projektovanih sa posebnim naglaskom na protivpodmorničko ratovanje. Njihova oprema obuhvata savremene sonare, dok bi P-8A obezbeđivali izviđanje velikih površina i praćenje podvodnih ciljeva.
Važan deo inicijative predstavlja povezivanje nacionalnih sistema nadzora, kako bi informacije prikupljene u norveškim vodama, Baltiku ili severnom Atlantiku bile dostupne drugim učesnicima zajedničkih operacija. Britanska mornarica još u julu 2026. saopštila je da je svih deset članica JEF-a podržalo novi koncept pomorske saradnje, uključujući usklađivanje obuke, logistike, planiranja i razvoja opreme. Sporazum najavljen za 10. novembar trebalo bi da predstavlja naredni korak ka praktičnoj primeni te inicijative.
HMS Prince of Wales već je prethodnih nedelja učestvovao u operaciji Firecrest, tokom koje su britanski F-35B, norveški F-35A i američki bombarder B-52 izvodili zajedničke aktivnosti. Nosač aviona pratile su fregata KNM Fridtjof Nansen, britanski razarač HMS Dauntless i drugi saveznički brodovi, uz podršku pomorskih helikoptera Merlin. Takva formacija pokazuje da London ne planira samo nadzor podmornica, već i šire povezivanje pomorskih i vazduhoplovnih snaga na severu Evrope.
Ruska Severna flota i sve veći značaj Arktika
Rusija nastavlja izgradnju podmornica projekta 885M Jasenj-M, a tokom 2026. porinula je i novu jedinicu Uljanovsk, predviđenu za rakete Kalibar, Oniks i Cirkon. Istovremeno razvija novu generaciju podvodnih platformi, dok specijalizovana podmornica Habarovsk prolazi ispitivanja za upotrebu autonomnog nuklearnog sistema Posejdon. Ovi programi, uključujući razvoj podmornica Jasenj-M i prva ispitivanja Habarovska na moru, pokazuju koliko Moskva ulaže u održavanje podvodnih sposobnosti.
Za rusku Severnu flotu Barencovo more i pristup Atlantiku imaju dvostruki značaj, jer obezbeđuju izlaz višenamenskim podmornicama i prostor za delovanje strateških nosača nuklearnih raketa. Iz Moskve se zapadno širenje vojnog prisustva na severu posmatra kao dodatni pritisak na područje od presudnog značaja za rusko nuklearno odvraćanje. Britanska inicijativa zato može da dovede do intenzivnijeg međusobnog praćenja podmornica, brodova i vazduhoplova upravo u regionu u kojem obe strane nastoje da sačuvaju operativnu prednost.
Pristupanje Finske i Švedske NATO-u dodatno je promenilo vojnu geografiju Baltika, ali Rusija i dalje raspolaže bazama i pomorskim snagama u Kalinjingradskoj oblasti i istočnom delu Finskog zaliva. Na krajnjem severu situacija je još složenija, pošto ruska obala, arktičke baze i Severni morski put ostaju neposredno povezani sa ekonomskim i strateškim interesima Moskve. Novi sporazum pod britanskim vođstvom zato će se prvenstveno meriti sposobnošću članica JEF-a da održe stalni nadzor i brzo rasporede snage, a ne samim brojem država koje su ga potpisale.
