Savremeni ratni brodovi nose sve naprednije radare, rakete i sisteme protivvazdušne odbrane, ali njihova veličina i radarski odraz otežavaju prikriveno kretanje kroz područja pod stalnim nadzorom. Bespilotne letelice, sateliti i protivbrodske rakete omogućavaju otkrivanje i napade na površinske ciljeve sa udaljenosti koje su donedavno bile teško ostvarive. Sličan problem imaju i veliki vojno-transportni avioni, čija upotreba zavisi od dostupnosti aerodroma i bezbednih vazdušnih koridora.
Za američku mornaricu taj problem posebno dolazi do izražaja u zapadnom Pacifiku, gde se ogromna rastojanja između ostrva i vojnih baza prepliću sa rastućim kineskim vojnim sposobnostima. Dopremanje municije, rezervnih delova, senzora i drugih sredstava u takvim uslovima može biti jednako složeno kao izvođenje samih borbenih operacija. Pentagon zato sve više ulaže u autonomne sisteme koji bi deo zadataka mogli da obavljaju bez posada i velikih pratećih formacija.
Jedno od rešenja sada dolazi iz američkog privatnog sektora, gde se razvija nova generacija podvodnih platformi velikog dometa. Njihova osnovna namena nije da zamene klasične podmornice, već da preuzmu poslove za koje su velike podmornice preskupe, a površinski transport previše izložen napadima. Projekat predviđa podvodni prevoz značajnih količina vojnog tereta na udaljenostima od više hiljada nautičkih milja.
Corridian dobio 38 miliona dolara za autonomne podvodne transportere
Američka kompanija Corridian, osnovana u septembru 2025. godine, objavila je 3. novembra 2026. da je prikupila 38 miliona dolara početnog investicionog kapitala za razvoj ultra-velikih autonomnih podvodnih vozila. Finansiranje je predvodio Point72 Ventures, uz učešće investitora Balerion Space Ventures, Harpoon Ventures, DCVC i Marlinspike. Novac će biti upotrebljen za razvoj prve platforme, proširenje istraživačkih kapaciteta i zapošljavanje stručnjaka za podvodne tehnologije.
Corridian planira da svoje prvo veliko podvodno vozilo predstavi tokom 2027. godine, ali zasad nije objavio njegove dimenzije, deplasman, pogonski sistem ni maksimalnu nosivost. Kompanija navodi da će platforma moći da prevozi teret standardizovan prema ISO kontejnerskim formatima, uz autonomno kretanje na udaljenostima od više hiljada nautičkih milja. To podrazumeva mogućnost prevoza različitih teretnih modula, ali ne predstavlja potvrdu da će vozilo moći da nosi standardni pomorski kontejner pune veličine i mase.
Podvodna logistika kao odgovor na rakete i dronove
Izvršni direktor kompanije Majk Gej smatra da američka zavisnost od površinskog i vazdušnog transporta predstavlja ozbiljnu slabost u slučaju rata protiv protivnika sa razvijenim izviđačkim i raketnim sistemima. Njegova zamisao predviđa autonomne podvodne transportere koji bi prenosili vojnu opremu, municiju i senzore do unapred određenih područja, bez angažovanja posade i stalne pratnje ratnih brodova. Time bi deo logističkih zadataka mogao da bude premešten ispod površine mora, gde se otkrivanje oslanja na drugačije senzore nego na površini.
Prvi zadaci obuhvataju transport korisnog tereta, izviđanje, nadzor i podršku operacijama u pomorskim zonama sa visokim rizikom. Kompanija ne isključuje ni prevoz naoružanja, ali još nije saopštila koje bi konkretne sisteme njena vozila mogla da koriste ili isporučuju. Posebno pitanje predstavlja način istovara tereta, jer autonomna podmornica mora da stigne do odgovarajuće lokacije i preda opremu bez izlaganja nepotrebnom riziku.
Iskustvo General Dynamics i bivši komandant američke mornarice
Iza kompanije stoje stručnjaci koji su prethodno radili na autonomnim podvodnim programima u General Dynamicsu. Pored Majka Geja, osnivači su Greg Barou, Kajl Aras i Mark Bodnar, koji su učestvovali u razvoju sistema za američku i australijsku mornaricu. Njihovo prethodno iskustvo obuhvata programe kao što su Knifefish, Hammerhead i MEDUSA, namenjene različitim zadacima podvodnog izviđanja, protivminske borbe i autonomnih operacija.
Među savetnicima se nalazi i penzionirani admiral Liza Franketi, bivši načelnik pomorskih operacija američke mornarice. Ona smatra da autonomna podvodna vozila dobijaju stvarni vojni značaj tek kada mogu da nose dovoljno veliki teret i deluju na udaljenostima koje odgovaraju operativnim potrebama. Njeno uključivanje daje kompaniji iskustvo na najvišem komandnom nivou, ali ne znači da je američka mornarica već naručila novo vozilo.
Orca već postoji, ali Pentagon traži mnogo više
Corridian ne ulazi u potpuno neistraženu oblast, jer američka mornarica već razvija veliki autonomni podvodni sistem Orca XLUUV kompanije Boeing. Orca je dugačka približno 15,5 metara u osnovnoj konfiguraciji, ima modularni prostor za teret dužine oko 10,4 metra i deklarisani domet do 6.500 nautičkih milja. Boeing navodi da može da prevozi do osam tona korisnog tereta u odgovarajućoj konfiguraciji, uključujući senzore i druge podvodne sisteme.
Tokom jula 2026. Orca je završila autonomnu plovidbu dugu više od 1.000 nautičkih milja u Pacifiku, što predstavlja važan rezultat za američki program velikih podvodnih vozila. Međutim, projekat je godinama kasnio, a američka državna revizorska institucija GAO upozorila je na proizvodne probleme, nedovoljnu zrelost pojedinih tehnologija i zavisnost mornarice od proizvođačevog softvera. Prema proceni iz 2026, preostala četiri prototipa očekuju se do januara 2027, približno pet godina kasnije nego što se prvobitno planiralo.
Novi američki projekat uklapa se u šire planove za uvođenje desetina bespilotnih površinskih i podvodnih ratnih plovila, kojima Vašington želi da poveća broj platformi bez proporcionalnog povećanja ljudstva. Corridian pritom tvrdi da može da koristi dobavljače izvan postojećeg lanca proizvodnje klasičnih podmornica, čiji su kapaciteti već opterećeni vojnim narudžbinama. Takav pristup mogao bi da olakša serijsku proizvodnju, ali će stvarni troškovi biti poznati tek nakon razvoja i ispitivanja prve platforme.
Najveći problem ostaju navigacija, komunikacije i isporuka tereta
Autonomno kretanje ispod površine mora znatno je složenije nego kod bespilotnih letelica, pre svega zato što elektromagnetni signali ne prolaze kroz vodu na isti način kao kroz vazduh. Velika podvodna vozila zato moraju da se oslanjaju na inercijalnu navigaciju, sonare i druge sisteme za određivanje položaja, dok komunikacija sa operaterima može biti ograničena tokom dužeg dela misije. Potrebno je rešiti i pouzdano izbegavanje prepreka, upravljanje energijom i rad bez neposredne ljudske intervencije.
Sam transport nije dovoljan ukoliko sistem ne može bezbedno da isporuči teret na određenu lokaciju, što posebno važi za vojne operacije u blizini neprijateljske obale. Američki i britanski razvoj već pokazuje da podvodna autonomija prelazi iz izviđanja u složenije zadatke, uključujući nedavno britansko lansiranje teškog torpeda Mk48 sa podvodnog vozila Excalibur. Corridian sada pokušava da isti tehnološki pravac primeni na masovni transport, gde će presudni biti nosivost, cena po isporučenoj toni i sposobnost ponovnog korišćenja platforme.
Za 2027. najavljeno je predstavljanje prvog vozila, a ne njegovo uvođenje u operativnu upotrebu američke mornarice. Kompanija još nije objavila ugovor o vojnoj nabavci, niti rezultate ispitivanja koji bi potvrdili deklarisani domet i transportne mogućnosti. Upravo će ti podaci pokazati da li 38 miliona dolara predstavlja početak novog načina pomorske logistike ili tek finansiranje još jednog zahtevnog eksperimentalnog programa.
