Buduće granice Ukrajine ponovo postaju jedno od glavnih pitanja međunarodne diplomatije, dok se na frontu nastavljaju borbe za teritorije koje obe strane smatraju strateški važnim. Rusija već kontroliše velike delove Donbasa, Zaporoške i Hersonske oblasti, ali njeni zahtevi prevazilaze teritoriju koju je vojska uspela da zauzme. Kijev odbacuje mogućnost formalnog odricanja od tih oblasti, čak i ako bi sporazum omogućio prekid ratnih dejstava.
Američka administracija pokušava da približi suprotstavljene stavove, dok evropske države nastoje da zadrže uticaj na buduće bezbednosno uređenje kontinenta. Dosadašnji pregovori pokazali su da je mnogo lakše razgovarati o prekidu vatre nego o trajnom određivanju granica. Poseban problem predstavlja činjenica da bi povlačenje ukrajinske vojske iz pojedinih oblasti značilo napuštanje utvrđenih položaja koje Rusija još nije osvojila.
U takvim okolnostima nova izjava Donalda Trampa ponovo je pokrenula raspravu o tome kako bi Ukrajina mogla da izgleda posle rata. Istovremeno, iz Moskve stižu procene koje znatno konkretnije opisuju teritorijalni ishod mogućeg sporazuma. Najavljeni razgovori u Abu Dabiju trebalo bi da pokažu postoji li prostor za približavanje stavova ili će teritorijalni zahtevi i dalje blokirati političko rešenje.
Tramp: Ukrajina će posle rata imati drugačiji oblik
Američki predsednik Donald Tramp izjavio je u intervjuu za CBS, u emisiji 60 Minutes, da očekuje skoro postizanje sporazuma između Rusije i Ukrajine. Govoreći o budućnosti zemlje, rekao je da će Ukrajina verovatno imati nešto drugačiji oblik, ali nije objasnio koje teritorije bi bile obuhvaćene promenama. Istovremeno je ponovio da smatra kako je sporazum blizu i da odnosi Vladimira Putina i Volodimira Zelenskog predstavljaju jednu od najvećih prepreka pregovorima.
Takva formulacija dobija poseban značaj jer su se u ranijim američkim predlozima već pojavljivale teritorijalne odredbe. Još u aprilu 2025. razmatrana je mogućnost da Vašington prihvati faktičku rusku kontrolu nad osvojenim teritorijama u zamenu za prekid vatre i ublažavanje sankcija. Međutim, prihvatanje postojećeg stanja na terenu nije isto što i formalno međunarodno priznanje nove državne granice.
Ruski scenario: Donjeck i Lugansk kao priznati delovi Rusije
Zamenik direktora ruskog Instituta zemalja ZND Vladimir Žarihin izneo je u razgovoru prenetom u ruskim medijima, prognozu da će čitav Donbas pripasti Rusiji nakon zaključivanja mira. Prema njegovom mišljenju, Moskva bi dobila i preostale delove Donjecke oblasti koji nisu pod njenom vojnom kontrolom, dok bi međunarodno priznanje Donjecka i Luganska kao ruskih teritorija predstavljalo najvažniji politički rezultat. Žarihinova procena nije zvanični mirovni plan Kremlja, ali se poklapa sa zahtevom Moskve da Kijev napusti preostale položaje u Donbasu.
Ovakav scenario nije nov, jer se još tokom avgusta 2025. već razmatrala predaja preostalog Donbasa u zamenu za mir i zamrzavanje fronta u Zaporoškoj i Hersonskoj oblasti. Posebno su sporni Slovjansk, Kramatorsk i drugi gradovi koji čine važan deo ukrajinske odbrambene infrastrukture u Donjeckoj oblasti. Za Moskvu bi njihovo preuzimanje putem sporazuma značilo ostvarivanje važnog teritorijalnog cilja bez neophodnosti daljeg osvajanja svakog utvrđenog položaja.
Postoji i dodatna prepreka koju ruski scenario ne rešava: Moskva je 2022. proglasila pripajanje četiri ukrajinske oblasti, uključujući Zaporošku i Hersonsku, iako ih nikada nije u potpunosti kontrolisala. Pristanak na trajno zamrzavanje fronta u tim oblastima otvorio bi pitanje teritorija koje Rusija prema sopstvenom zakonodavstvu već smatra svojim. Kijev, s druge strane, odbacuje povlačenje sa neosvojenih teritorija kao uslov za početak mira.
Rute priznaje da potpuni povratak teritorija nije verovatan
Generalni sekretar NATO-a Mark Rute izjavio je u holandskoj emisiji Pauw & De Wit da ne očekuje potpunu pobedu nijedne strane. Prema njegovoj proceni, malo je verovatno da će Ukrajina povratiti svu izgubljenu teritoriju, dok bi završetak rata najverovatnije uključivao politički kompromis, prenela je ukrajinska Strana. Istovremeno je naglasio da odluku o eventualnim ustupcima može doneti samo ukrajinsko rukovodstvo.
Takva procena odražava sve otvorenije razdvajanje deklarisane podrške teritorijalnom integritetu Ukrajine od očekivanja šta se može ostvariti na bojnom polju. Zapadni donosioci odluka nisu saglasni o redosledu budućih koraka, što je pokazano još u novembru 2025, kada su London, Brisel i Kijev iz izmenjenog predloga primirja uklonili teritorijalno pitanje i ostavili ga za kasnije političke razgovore. Za Kijev bi takav redosled omogućio zaustavljanje borbi bez prethodnog formalnog prihvatanja ruskih teritorijalnih zahteva.
Abu Dabi: Pregovori bez ovlašćenja za promenu granica
Predstavnici Rusije, Ukrajine i Sjedinjenih Država trebalo bi da razgovaraju 10. i 11. novembra u Abu Dabiju, uz mogućnost učešća evropskih predstavnika. Francuski ministar spoljnih poslova Žan-Noel Baro potvrdio je da će njegova zemlja biti zastupljena, dok američki državni sekretar Marko Rubio očekuje razgovore o bezbednosnim garancijama i posleratnom uređenju. U središtu sastanka biće uslovi za prekid sukoba, mehanizmi smanjenja eskalacije i pitanja koja bi kasnije mogli da rešavaju predsednici.
Ukrajinsko Ministarstvo spoljnih poslova već je u zvaničnom brifingu od 30. oktobra naglasilo da delegacije nemaju mandat da donose konačne odluke o teritorijama. Portparol Georgij Tihi objasnio je da bi uspešni razgovori mogli da pripreme sastanak lidera, na kojem bi se tek otvorila najosetljivija politička pitanja. Zbog toga najavljena runda ne predstavlja pregovore na kojima se neposredno očekuje potpisivanje sporazuma o novim granicama.
Kako bi mogla da izgleda posleratna mapa Ukrajine?
Najjednostavniji model podrazumevao bi prekid vatre duž postojeće linije fronta, uz odlaganje pitanja međunarodnog priznanja teritorija. Rusija bi zadržala vojnu kontrolu nad zauzetim područjima, dok Ukrajina ne bi morala da ih formalno prizna kao ruske. Takvo rešenje moglo bi da zaustavi borbe, ali bi ostavilo otvoren problem državnog suvereniteta i budućih bezbednosnih garancija.
Drugi model, bliži Žarihinovoj prognozi, zahtevao bi ukrajinsko povlačenje iz preostalih delova Donjecke oblasti i političko prihvatanje ruskog teritorijalnog zahteva. Time bi Moskva ostvarila kontrolu nad celim Donbasom, ali bi pitanje Hersonske i Zaporoške oblasti ostalo posebno složeno. Takav sporazum zahtevao bi mnogo veće ustupke od običnog zamrzavanja fronta i teško bi mogao da bude zaključen bez direktne odluke najvišeg državnog rukovodstva.
Trampova izjava o drugačijoj mapi, Ruteova procena o nemogućnosti potpune pobede i Žarihinov scenario o Donbasu ukazuju na rastući značaj teritorijalnog pitanja u mirovnim razgovorima. Ipak, između njihovih izjava i stvarnog sporazuma još stoje vojni položaji, suprotstavljeni zahtevi Moskve i Kijeva i pitanje ko bi garantovao poštovanje dogovorenih uslova. Ključno pitanje zato nije samo gde bi se buduća granica nalazila, već da li bi se strane dogovorile o njenom međunarodnom priznanju ili bi rat bio zaustavljen bez konačnog teritorijalnog rešenja.
