Da li je moguće uzeti tajm–aut u ratu, odnosno sukobu? Teorijski – neobično, a praktično – vrlo moguće, pa i češće nego što se to misli. Naravno, najbolje je da do sukoba nikad ne dođe. Ali, kad se već dogodio, postoji više načina da se završi – primirjem, mirom, kapitulacijom (uslovnom ili bezuslovnom). Kako se onda tumači prekid vatre, odnosno dejstva, u obliku kakav trenutno postoji? Mnogi su za ovaj izraz čuli samo kroz video–igre ili u ratnim filmovima, u trenucima kad je postignut cilj neke lokalne akcije. Tada se obično komandir oglasi povikom „sisfajer“ (ceasefire, cease–fire).
Da li je to prava suština ovog postupka? Starijim čitaocima sa iskustvom iz JNA opis privremenog prekida vatre možda će najlakše predstaviti kratka komanda koju su nekada slušali na vežbama, pri korišćenju manevarske ili školske municije: „Prekini“. Ona nije značila kraj dejstva. Posle nje mogla je uslediti komanda „Ukoči“, ali i nastavak dejstva; za potpuno obustavljanje gađanja sledila je komanda „Prekini–isprazni!“. Kako vidimo, komandu za prekid vatre karakteriše, pre svega njena privremenost!
Prekid vatre u savremenom značenju često se primenjuje za celo geografsko područje na kome sukob traje; tako se definiše konvencijama OUN. On može biti proglašen kao deo formalnog ugovora, ali i kao deo neformalnog razumevanja između suprotstavljenih snaga. Nije retko da se pojave i posrednici koji deluju u sklopu mirnovnog procesa ili su određeni (nametnuti) rezolucijama Saveta bezbednosti, korišćenjem VII Povelje Ujedinjenih nacija.
Takva obustava vatre može biti privremena, sa određenim datumom završetka ili može biti na neodređeno vreme. Neposredni cilj prekida je zaustavljanje nasilja, ali osnovne svrhe primirja variraju. Oni mogu biti korišćeni za ispunjavanju kratkoročnih ograničenih potreba (kao što je pružanje humanitarne pomoći), upravljanju sukobom kako bi bio manje razaroran ili unapređenju napora za mirno rešavanje spora.
Nepoznanica je mnogo i sve su nepovoljne; učesnik u sukobu možda ne namerava uvek da prekid vatre iskoristi za mirno rešavanje sukoba, već da nekako ostvari prednost (na primer, ponovnim naoružavanjem i premeštanjem snaga, pa čak i podmuklim napadom na protivnika). To stvara probleme u pregovaranju koji mogu učiniti prekide vatre manje uspešnim, uz manju verovatnoću da će potrajati.
Na trajnost sporazuma o prekidu vatre utiče nekoliko faktora, kao što su demilitarizovane zone, povlačenje trupa i garancije trećih strana uz praćenje ili održavanje mira. Verovatnoća trajnosti Sporazuma o prekidu vatre biće povećana ako se njime smanjuju razlozi za nastavak rata, neizvesnost u vezi sa namerama protivnika, ali i očiglednost funkcionisanja mehanizama za sprečavanje razgovrevanja sukoba.
Kada se suparnici odlučuju za privremeni prekid vatre? Jedan od pouzdanih faktora su troškovi; ako su oni visoki s tendencijom daljeg rasta, bez optimističkih momenata, to će svakako uticati na donošenje odluke o prekidu vatre. Isto tako, realno je očekivati da do toga dođe kada se protivnici dobro poznaju.
Tada mogu prihvatiti s većom sigurnošću dogovorene obaveze. Pridržavanje tih obaveza umnogome zavisi od lokalne političke situacije. Mnogi lideri bi odmah seli za sto kada bi znali da ih to neće politički koštati. I ne samo politički. Setimo se da su dva nobelovca – Sadat i Jicak Rabin životima platili svoje težnje za prekidom vatre i trajnim mirom.
Koliko često se poteže za ovim privremenim rešenjem koje ume da se pretvori u stalno? Prema jednoj proceni, samo od 1989. do 2020. godine bilo je najmanje 2202 prekida vatre u 66 zemalja u 109 građanskih sukoba.
Kakvi sve prekidi vatre mogu biti? Istraživači su klasifikovali tri tipa sporazuma o prekidu vatre kada su građanski ratovi i sukobi u pitanju.
- Sporazum o „prekidu neprijateljstava“. On se može brzo, na taktičkom nivou sprovesti u slučaju da su generalni mirovni pregovori nerealni, a nepoverenje veliko.
- Sporazum o „preliminarnom prekidu vatre“. U ovom slučaju želja za prekidom sukoba je obostrano povećana i prvi pregovori su u toku, ali je poverenje još uvek nisko.
- Sporazum „o konačnom prekidu vatre“. U tom slučaju sam prekid vatre (ceace fire) predstavlja deo šireg mirovnog sporazuma koji podrazumeva procedure razoružavanja, demobilizacije i reintegracije.
Utvrđeno da su do sada od ova tri modela prekidi vatre bili sukcesivno duži kako se s jednog prelazilo na drugi. U istoriji su postojali primeri prekida vatre, bar do tokom ranog srednjeg veka, koji su bili poznati kao „božje primirje“ (Peace and Truce of God – Pax et treuga Dei). To je bio jedan od najmasovnijih mirovnih pokreta u istoriji. Crkva je koristila svoj veliki uticaj kako bi mirila velikaše, preteći im svojim kaznama. Cilj je naravno bio mir, ali i supremacija, kontrola crkve nad socijalnim zbivanjima i procesima.
Najpoznatiji prekidi vatre
O jednom smo već pisali; Božićno primirje Tokom Prvog svetskog rata, 24. decembra 1914. godine na Zapadnom frontu. Trajalo je dok su Francuska, Ujedinjeno Kraljevstvo i Nemačka slavile Božić. Postoje izveštaji koji tvrde da je nezvanično primirje trajalo tokom cele nedelje koja je prethodila Božiću i da su britanske i nemačke trupe razmenjivale sezonske čestitke i pesme između svojih rovova. Primirje je bilo kratko, ali spontano.
Počevši od paljenja božićnih jelki, brzo se proširilo duž Zapadnog fronta. Jedan izveštaj je opisao razvoj događaja sledećim rečima: Bilo je dobro videti da ljudski duh prevladava među svim stranama na frontu, deljenje i bratstvo. Sve je bilo dobro dok viši ešaloni komande nisu čuli za efekat primirja. Bogovi rata odlučili su iz sigurnosti svojih štabova da to prekinu, pa su neprijateljstva obnovljena. Tokom božićnog primirja nije potpisan mirovni sporazum, a rat je nastavljen posle nekoliko dana.
Rat u Koreji jeste jedan od najilustrativnijih kada je reč o trajnosti privremenog prekida vatre. Dvajt D. Ajzenhauer otišao je 29. XI 1952. godine u Koreju da okonča Korejski rat. Prihvatanjem indijskog predloženog primirja koje je u OUN predložila Indija, došlo se do rešenja. U njemu su aktivno učestvovali predstavnici OUN, Korejske narodne armije i Narodne dobrovoljačke armije. Tako je nastala linija prekida vatre na čuvenoj 38. paraleli. Ove strane su potpisale Korejski sporazum o primirju 27. jula 1953. godine, ali južnokorejski predsednik Singman Ri, koji je kritikovao postupke o prekidu vatre, nije to učinio.
Nakon što su pristali na primirje kojim su vlade Južne Koreje, Sjedinjenih Država, Severne Koreje i Kine pozvane da učestvuju u nastavku mirovnih pregovora, glavne zaraćene strane u ratu uspostavile su Korejsku demilitarizovanu zonu. Od tada patroliraju zajedničke snage vojske Republike Koreje, SAD i komande UN s jedne strane i KNA s druge strane. Smatra se da je rat u time praktično završen iako još uvek nema mirovnog sporazuma.
Vijetnam je još jedan slikovit primer. Na Novu, 1968. godinu, papa Pavle VI je ubedio Južni Vijetnam i Sjedinjene Države da proglase 24-časovno primirje. Međutim, Vijetkong i Severni Vijetnam nisu se pridržavali primirja i napali su iz zasede Drugi bataljon Vijetnamske marinske divizije 10 minuta posle ponoći u Mi Tou. Vijetkong je takođe napao bazu za vatrenu podršku američke vojske u blizini Sajgona, što je prouzrokovalo još žrtava.
Dana 15. januara 1973. godine, predsednik SAD Ričard Nikson naredio je prekid bombardovanja Severnog Vijetnama. Odluka je doneta nakon što se Henri Kisindžer, savetnik predsednika za nacionalnu bezbednost, vratio u Vašington iz Pariza s nacrtom mirovnog predloga. Borbene misije su nastavljene u Južnom Vijetnamu. Do 27. januara 1973. godine, sve strane u Vijetnamskom ratu potpisale su prekid vatre kao uvod u Pariski mirovni sporazum.
Aktuelanih primera ima mnogo, posebno kada je reč o prostoru Bliskog i Srednjeg istoka. Ni SVO nije izuzetak. Ti primeri pokazuju da ova tema nije teorijsko razmatranje mogućih rešenja u sukobu, već životno tačna i slikovita ilustracija ljudskih naravi. U Donbasu smo videli kako to izgleda; obično su sa ukrajinske strane (podsticane od saveznika) traženi privemeni prekidi vatre kada na frontu krene loše (za Ukrajince), ili je reč o poseti neke visoke delegacije koja bi da pregovara o miru…ili opet pokuša neku diplomatsku smicalicu. Do sada su ti prekidi obično služili da se pokupe mrtvi i ranjeni, zanove zalihe, proslavi neki veliki zajednički verski praznik – i potom besomučno nastavi s ubijanjem i razaranjem. Ljudskom rodu nije baš uvek svojstveno da na lakši način reši svoje sukobe.
