Rusija i ratovi: šta istorija govori onima koji danas planiraju njen poraz

Odavno više nije tajna da tzv. kolektivni Zapad namerava da Rusiju rasparča i pobedi. To se čini pod različitim izgovorima, ali dovoljno jasno kako bi se videlo da je cilj uvek isti, samo se menjaju nazivi tih ”projekata”. Nekada su to bili Severni krstaški pohodi; potom je sledila operacija gotovo neutralnog imena – Campagne de Russie, kada je Napoleon vratio deseti deo onoga što je ambiciozno poveo na Rusiju. Nemci su se nadahnjivali idejom drang nach osten i borbom za životni prostor. Sada se protivnici Rusije zovu Koalcija voljnih (Coalition of the willin, Coalition des Volontaires). Osnovao ju je ser Kir Starmer (Sir Keir Rodney Starmer), britanski premijer. 

Kako to misle da urade, neka to bude njihova briga. Poznavaocima istorije (ako ih neko još sluša), ostaje da podsećaju u šta se Koalicija upustila. Istorija čovečanstva jeste niz ratova, u to smo se mnogo puta uverili. Nastajale su i nestajale imperije za koje se mislilo da će trajati večno (Mongolsko carstvo, Rimska imperija, Austrougarska, Treći rajh). Te tvorevine širile su se, povećavale i smanjivale na evroazijskom prostoru.

Međutim, oblast koju mi uopšteno zovemo Rusija (sastavljenu od više etnosa), vekovima je samo rasla, izlazeći iz svake krize jača – i veća. Ako izuzmemo Sovjetski Savez, federaciju država i entiteta koje nije bilo moguće održati na okupu iz više razloga, pred sobom imamo činjenicu: dinastija Romanovih jedina je i istoriji u kojoj su odlazeći imepratori ostavljali veću državu nego što su je zatekli. Da li se to uklapa u narativ Zapada koji Putina predstavlja kao preobučenog imperatora? O tome se može razgovarati i sporiti se; ali, o čemu nema spora?

Stvaranje Rusije jeste praćeno ratovima i ona nije nikakav izuzetak od drugih velesila. Samo od 1240. do 1462. godine Rusija je učestvovala u oko 200 ratova i pohoda u raznim pravcima, najviše ka srednjoj Aziji, Sibiru i Dalekom Istoku. Nekada je napadala, neka bila napadana. Od XIV do XIX veka (525 godina) Rusija je u ratovima provela 329 godina! 

Očigledno je da joj niko ništa nije poklanjao, pa se sada prostire od granica centralne Evrope do Pacifika, severnog pola i duž Srednje Azije. Ovaj tekst predstavlja najkraći mogući, statistički izvod svih ratova, sukoba i pohoda od IX do XXI veka. O svakom od tih sukoba mogu se napisati (a o mnogima i jesu) knjige.

Ratova i sukoba bilo je različitih vrsta: od teritorijalnih osvajanja i učvršćivanju granica u Istočnoj Evropi, do prodora na Kavkazu, u Povoložju, Sibiru, Srednjoj Aziji i Dalekom Istoku. Tim pravcima kretale su se mase stepskih ratnika koji u ratnim veštinama i surovosti nimalo nisu zaostajale za protivnicima. Ako neko sumnja u borbene vrednosti ruskog vojnika, ne mora da ide daleko u prošlost.

U navedenom periodu pažljivi i pedantni hroničari beleže da je Rusija učestvovala u 292 rata, pohoda, ili sukoba. Od toga ona je 224 puta bila pobednik, 29 puta sukobi su privremeno završavani mirom, primirjem ili drugom vrstom sporazuma, da bi se kasnije nastavili. Poražena je (parcijalno posmatrano po bojištima i sukobima) 39 puta. Neki sukobi su vođeni i po više puta  protiv istih država ili nacija s različitim ishodom. Rusi nisu imali običaj da nešto ostave nezavršeno; tamo gde stanu, teško je otresti ih se. U ovaj spisak ne ulaze međudinastički i knjaževski sukobi, kao ni ustanci seljaka.

Hronologija ratova, sukoba i pohoda

• Drevna Rusija (Древняя Русь,  860 -1132) U tom periodu Rusi su imali 28 ratova i pohoda. Pobedili su 21 put, četiri sukoba su bila privremeno okončana, a triput su poraženi.
• Period Ruskih knjaževstava (Период Русских княжеств, 1132-1478) Vođena su 63 rata i sukoba. Rusi su pobedili 44 puta, imali su devet zamrznutih (odloženih) sukoba i deset puta su poraženi.
• Ruska država – Rusko carstvo (Период Русского государства, 1478-1721) U ovom periodu započeto je 66 ratova. Pobede su izvojevane 49 puta, 12 puta su Rusi poraženi, a pet sukoba je privremeno prekidano da bi se rešilo na neki drugi način (pregovori, ustupci ili ponovni sukobi).
• Ruska imperija (Период Россиискои империи, 1721-1917) Ruski imperatori poveli su 65 ratova, sukoba i pohoda. Pobedili su 56 puta, pet puta su poraženi, a za neku drugu priliku ostavili su da razreše četiri zamrznuta sukoba.
• Sovjetska Rusija – SSSR (Период РСФСР и СССР, 1917-1991) Sovjeti su imali 52 sukoba. Pobedili su 42 puta, tri konflikta su privremeno prekidana, a sedam puta Sovjeti su izgubili sukob.
• Ruska Federacija (Период Российской Федерации, 1991- sadašnje vreme) Samostalna Rusija ima do sada 18 sukoba. Četiri još uvek traju; pretrpela je dva poraza, dok je 12 puta pobedila.

S kojim državama je najviše ratovala?

Istoričari su kao početak hronologije uzeli 1478. godinu kada je obrazovana jedinstvena ruska država, odnosno Rusko carstvo. Do tada su to bili sukobi između entiteta za koje se nije moglo reći da imaju čvrsto omeđenu, državotvornu teritoriju. Od osnivanja Ruskog carstva Rusija se postojano širi u pravcima koje su određivali njeni interesi. U jednom periodu nalazila se na tri kontinenta.

• Krimski kanat – 14
• Poljska – 13
• Turska 12
• Švedska 10
• Kazanski kanat 7
• Iran (Persija) 7
• Litvanija 6
• Francuska 5
• Japan 5
• Tarkovsko Šahmalstvo 5
• Mađarska 5
• Nemačka (Pruska) 3
• Liflandija (Livland) 3
• Engleska 3

Razumno je pretpostaviti da bi svako onaj ko ima nameru da napadne Rusiju (kako god da se zvala), trebalo najpre da pročita istoriju njenih ratova. Mnogo toga se može naučiti, što se ne spominje u svakodnevnim analizama kojima smo zatrpani sa mnogih medija. Jedan od najpopularnijih pesnika Sovjetskog Saveza, Jevgenij Jevtušenko, napisao je antiratnu pesmu Hoće li Rusi rat (Хотят ли русские войны). U Rusiji niko ne želi rat, ali ako neko zna kako on izgleda i kako se ratuje, to su svakako oni.