Američka vojska je u budžetskom zahtevu za fiskalnu 2027. godinu povukla jasan potez: gotovo milijardu dolara za suzbijanje malih bespilotnih letelica i dodatnih 5,47 milijardi dolara za municiju i industrijsku infrastrukturu. Brojevi sami po sebi deluju impresivno, ali njihova dinamika govori još više o tome kako su rat u Ukrajini i operacije na Bliskom istoku promenili strateške prioritete Pentagona.
Za sistem C-SUAS, odnosno sistem za suzbijanje malih bespilotnih letelica, vojska traži 994 miliona dolara. Pre samo dve godine, u fiskalnoj 2025, stvarna potrošnja za isti program iznosila je 543 miliona dolara. U 2026. godini ukupni iznos dostigao je 596 miliona, uključujući dodatna sredstva kroz mehanizam usklađivanja PL 119-21. Skok na 994 miliona predstavlja povećanje od oko 67 procenata u odnosu na prethodnu godinu i gotovo dupliranje u poređenju sa 2025. Nijedna druga budžetska linija tako jasno ne pokazuje koliko je brzo Pentagon bio primoran da reaguje na pretnju koja pre 2022. godine nije bila centralna u planiranju nabavki.
Program C-SUAS obuhvata čitavu porodicu sistema za detekciju, praćenje, identifikaciju i neutralizaciju malih dronova. Reč je o komercijalnim i vojno prilagođenim kvadrokopterima i letelicama sa fiksnim krilima koje mogu nositi eksploziv, vršiti izviđanje ili dejstvovati u rojevima. To nisu skupi sistemi za koje su projektovani klasični protivvazdušni kompleksi. Njihova prednost je niska cena, dostupnost i masovnost. Njihovo obaranje zahteva kombinaciju radara, radio-frekventnih senzora, elektrooptičkih kamera, ometača i, po potrebi, kinetičkih presretača, integrisanih u sisteme kojima upravljaju same jedinice na terenu. O ovom problemu, sa kojim se sve armije sveta danas susreću, smo pisali detaljno.
Portfolio uključuje sisteme montirane na vozila, zaštitu baza, kao i prenosiva rešenja za pešadiju. Ne postoji jedan univerzalni odgovor, već slojevita arhitektura koja treba da učini male dronove manje efikasnim kao asimetrično sredstvo protiv američkih snaga.
Rat u Ukrajini bio je ključna lekcija. I ukrajinske i ruske snage koristile su dronove u obimu koji je nadmašio sva ranija iskustva. Bacanje granata na pojedinačne položaje, praćenje oklopa u realnom vremenu, navođenje artiljerije, jednosmerni napadi duboko iza linija fronta, sve je to postalo svakodnevica. Zaključak za zapadne planere bio je jasan: bez verodostojnog odgovora na male dronove, konvencionalna vatrena moć ne garantuje bezbednost.
U budžetu za 2027. godinu C-SUAS se uklapa u širi talas ulaganja u protivvazdušnu odbranu. Posebna linija za presretanje malih dronova u okviru nabavke raketa beleži 329 miliona dolara u fiskalnoj 2025. Zajedno sa skoro milijardu za C-SUAS, ukupna investicija u borbu protiv dronova prelazi milijardu dolara kroz različite aproprijacije.
Istovremeno, sistem Indirect Fire Protection Capability Inc 2-I dobija 1,626 milijardi dolara za zaštitu brigadnog nivoa od krstarećih raketa, dronova i projektila. Vozilo kratkog dometa M-SHORAD dobija 712 miliona dolara. Vojska praktično gradi novu protivvazdušnu arhitekturu koja je prilagođena realnosti dronova i raketa, a ne scenarijima Hladnog rata.
Paralelno s tim, zahtevi za municiju pokazuju da Pentagon razmišlja o dugotrajnom sukobu visokog intenziteta. Ukupan zahtev iznosi 5,47 milijardi dolara. Od toga 2,97 milijardi ide na kupovinu same municije, dok je 2,5 milijardi namenjeno industrijskoj infrastrukturi i proizvodnim linijama. Posebno je značajna stavka od 2,33 milijarde dolara za fabrike i proizvodne kapacitete, jer signalizira obnovu industrijske baze, a ne samo popunjavanje zaliha.
Vojska SAD traži 114 miliona dolara za metke kalibra 5,56 mm, 536 miliona za municiju za oružje sledeće generacije, 421 milion za tenkovske metke kalibra 105 i 120 mm, 120 miliona za projektile 155 mm, 431 milion za pogonska goriva, upaljače i kapisle, kao i 384 miliona za minobacačku municiju kalibra 60, 81 i 120 mm. To su standardna sredstva konvencionalne kopnene borbe, ista ona koja su u Ukrajini trošena brzinom koja je iznenadila zapadne planere.
U fiskalnoj 2026. ukupna aproprijacija za municiju iznosila je 4,93 milijarde dolara, dok su stvarni iznosi za 2025. bili 4,5 milijardi. Zahtev za 2027. od 5,47 milijardi predstavlja stvarno povećanje osnovnog budžeta, bez jednokratnih hitnih dopuna.
Ukupni budžetski okvir Ministarstva vojske za 2027. godinu iznosi 1,5 biliona dolara. Unutar tog iznosa, municija i borba protiv dronova izdvojeni su kao prioriteti uz brodogradnju i raketne sisteme. Poruka je jasna: nakon godina u kojima je proizvodnja municije bila logistička pozadina, ona sada postaje pitanje prve linije fronta.
Konačnu reč daće Kongres. Međutim, rast iz godine u godinu i dvostranačka podrška jačanju protivdron kapaciteta sugerišu da su ove budžetske linije među onima koje će najteže biti smanjene. Pentagon je očigledno prihvatio da su mali dronovi i potrošna municija postali centralni elementi savremenog ratovanja, a ne sporedna dopuna postojećim sistemima.
