Na internetu su se pojavile fotografije koje bi mogle da označe važan korak u daljoj militarizaciji borbe protiv bespilotnih letelica na moru. Prikazani su novi lanseri presretača Coyote C-UAS instalirani na brodovima američke mornarice, konkretno na USS Carl M. Levin (DDG 120) i USS Paul Hamilton (DDG-60), oba sa sedištem u Perl Harboru. Sama činjenica da su ovakvi lanseri već ugrađeni na operativne brodove govori da američka mornarica očigledno više ne posmatra dron pretnju kao sporedni problem ili dodatni sloj rizika, već kao pitanje koje zahteva posebno, namensko i stalno prisutno rešenje.
Ono što ovu pojavu čini posebno zanimljivom jeste to što je reč o prvom poznatom namenskom lanseru za presretače bespilotnih letelica koji je instaliran na brodovima američke mornarice. Drugim rečima, više se ne govori samo o improvizovanom prilagođavanju postojećih sistema ili o teorijskim mogućnostima borbe protiv dronova sa palube ratnih brodova, već o vrlo konkretnom koraku ka tome da američka flota dobije specijalizovano sredstvo za presretanje bespilotnih pretnji. To je veoma važna promena u pristupu, jer pokazuje da se dronovi sada tretiraju kao zasebna i ozbiljna kategorija ciljeva koja zahteva posebnu doktrinu i posebne alate.
‼️🇺🇸On February 11, 2026, Raytheon (RTX) showcased the Coyote® Block 3 Non-Kinetic (NK) in U.S. Army exercises.
— Defense Intelligence (@DI313_) February 12, 2026
The interceptor drone neutralized drone swarms using a non-kinetic approach, likely high-power microwave pulses, disabling electronics while reducing collateral… pic.twitter.com/sUsboLScxy
Sistem je razvila kompanija Raytheon, a u središtu cele priče nalazi se Coyote C-UAS, presretač namenjen borbi protiv bespilotnih letelica. Prema dostupnim navodima, presretači Coyote Block 3 mogu istovremeno da angažuju više tipova dronova. To je važna karakteristika u vremenu kada se pretnja više ne svodi na jedan izviđački dron ili jednu izolovanu letelicu, već na razne tipove ciljeva koji mogu dolaziti pojedinačno, u talasima ili u koordinisanim grupama. Sposobnost da se istovremeno reaguje na više vrsta bespilotnih sistema znači da se ne računa samo na jedan scenario, već na čitav spektar mogućih napada, od sporijih izviđačkih platformi do složenijih i agresivnijih dronskih obrazaca.
Posebno je zanimljivo to što se za Block 3 tvrdi da je višekratan nakon oporavka i popravke, dok su presretači Block 2 projektovani za jednokratne misije. Ta razlika nije samo tehnički detalj, već otvara i širu sliku o tome kako Pentagon i američka industrija pokušavaju da izbalansiraju trošak, efikasnost i tempo budućih sukoba. Jednokratni presretači imaju smisla u situacijama kada je cilj da se brzo i bez komplikacija neutrališe pretnja, ali sistem koji može da se povrati, popravi i ponovo koristi nosi sasvim drugačiju logističku i ekonomsku logiku. U eri kada se govori o masovnoj upotrebi dronova i mogućim zasićenim napadima, svako sredstvo koje obećava viši stepen održivosti i ponovne upotrebe postaje posebno vredno.
Američka vojska već koristi Coyote sisteme za borbu protiv dronova kroz poznate konfiguracije M-LIDS i FS-LIDS. Reč je o sistemima koji su već prisutni u kopnenoj upotrebi, što znači da američka mornarica sada praktično preuzima tehnologiju koja je već imala svoju operativnu primenu i prilagođava je pomorskom okruženju. To je važan detalj, jer pokazuje kontinuitet razvoja, a ne početak od nule. Coyote nije eksperimentalna ideja bez uporišta, već sistem koji se koristi i koji sada dobija novu dimenziju kroz ugradnju na ratne brodove.
Sistem M-LIDS, odnosno Mobile Low, Slow, Unmanned Aircraft Integrated Defeat System, sastoji se od vozila otpornog na mine M-ATV na kojem se nalaze lanser Coyote i radar u Ku opsegu. Sama konfiguracija govori da je sistem zamišljen za borbu protiv sporih, niskoletećih i malih bespilotnih ciljeva, dakle upravo onih koji su poslednjih godina postali jedna od najupornijih i najtežih pretnji na savremenom bojištu. To je onaj sloj pretnji koji ne traži nužno najskuplju raketu dugog dometa, već brzu, preciznu i prilagođenu reakciju.
Sa druge strane, FS-LIDS je fiksni, dvokomponentni i paletizovani sistem koji takođe koristi lanser Coyote i radar u Ku opsegu. Njegova važna karakteristika je mogućnost da više fiksnih lansera bude povezano sa jednim radarom. To odmah pokazuje da američka vojska ne gleda na ovu tehnologiju samo kao na izolovano sredstvo samoodbrane, već i kao na mrežno rešenje koje može da štiti širi prostor i da povezuje više tačaka odbrane u jedinstven sistem. Kada se takva logika prebaci i na pomorsko okruženje, jasno je da Coyote ne mora ostati samo dodatak pojedinačnim brodovima, već može postati deo šire brodske i flotne protivdronske arhitekture.
Prema navodima sa veb sajta Raytheon Technologies, bespilotna letelica Coyote opisuje se kao najmoćnija u svojoj klasi. To je, naravno, formulacija kompanije proizvođača, ali i sama lista mogućnosti ovog sistema objašnjava zašto mu se pridaje veliki značaj. Coyote može da se raspoređuje sa zemlje, iz vazduha i sa broda. Ta višedomenost je danas od izuzetne važnosti, jer moderna vojska više ne želi sredstva koja funkcionišu samo u jednom uskom okviru. Traže se platforme koje mogu da se prilagode različitim operativnim potrebama, različitim granama vojske i različitim vrstama pretnji.
Još važnije, Coyote može da leti pojedinačno ili da formira roj. To znači da se ne radi samo o klasičnom presretaču koji poleti, pogodi cilj i završi misiju, već o fleksibilnoj platformi koja se može prilagoditi i za složenije zadatke. Sistem se može modifikovati za različite misije, uključujući nadzor, elektronsko ratovanje i udare. Upravo ta sposobnost da jedna platforma bude korišćena u više uloga čini je posebno privlačnom savremenim vojskama. U praksi to znači da ista tehnološka porodica može da služi i za detekciju i praćenje, i za ometanje, i za direktno dejstvo, zavisno od potrebe.
Fotografije sa USS Carl M. Levin i USS Paul Hamilton dobijaju mnogo veći značaj od puke tehničke zanimljivosti. One pokazuju da američka mornarica očigledno ulazi u novu fazu borbe protiv bespilotnih letelica, u kojoj odbrana brodova više neće zavisiti samo od klasičnih raketnih sistema, topova i elektronskih mera, već i od specijalizovanih protivdronskih presretača. To je logičan odgovor na promenu prirode pretnji. Ratni brodovi danas ne moraju da se brane samo od protivbrodskih raketa, aviona i podmornica, već i od jeftinijih, manjih i brojčano opasnijih dronova koji mogu da posluže za izviđanje, ometanje, zasićenje odbrane ili direktan napad.
Upravo zato prvi poznati namenski brodski lanser za Coyote C-UAS treba posmatrati kao signal šire promene, a ne kao izolovan eksperiment. Američka mornarica time praktično nagoveštava da je pomorski prostor ušao u novu fazu, u kojoj brod bez ozbiljne protivdronske zaštite postaje izloženiji nego ranije. U toj jednačini Coyote dobija posebnu vrednost, jer objedinjuje mobilnost, višestruku upotrebu, prilagodljivost različitim zadacima i mogućnost integracije u postojeće mrežne sisteme odbrane.
