‘Želimo da Bundesver bude najjača sila u Evropi’: Nemačka otkrila plan naoružavanja od 350 milijardi evra

Nemačko Ministarstvo odbrane predstavilo je najveći plan vojne modernizacije od Drugog svetskog rata – paket vredan više od 350 milijardi evra kroz period do 2041. godine. Dokument, deo nacrta saveznog budžeta za 2026, predviđa postepeno povećanje izdvajanja i dugoročne obaveze koje bi Bundesver učinile najjačom konvencionalnom vojnom silom Evrope.

Plan uključuje i tzv. “Verpflichtungsermächtigungen” (ovlašćenja za obaveze), koji omogućavaju sadašnjem sastavu u Ministarstvu da potpisuje ugovore za sisteme koji će biti isporučivani tek u narednim decenijama. Vrednost ovih dugoročnih obaveza procenjena je na oko 325 milijardi evra, a uz kratkoročne izdatke za 2025–2026. ukupni okvir raste na približno 355 milijardi evra.

Godišnji budžetski skokovi

• 2025.: 8,2 milijarde evra za vojne nabavke
• 2026.: 22,3 milijarde evra (naglo povećanje od skoro tri puta)
• 2027.: poslednja godina finansiranja iz specijalnog fonda Bundesvera sa 27,4 milijarde evra

Do kraja maja 2025, već je potrošeno oko 28 milijardi evra iz posebnog fonda.

Kategorije budućih ulaganja

Ministarstvo je u nacrtu detaljno prikazalo kako će biti raspoređena sredstva:

Najveći godišnji izdaci planirani su za 2029. i 2030., kada će se kretati iznad 52 milijarde evra godišnje.

Geopolitički značaj

Kancelar Fridrih Merc jasno je naglasio da Nemačka preuzima vodeću ulogu u evropskoj odbrani. Plan će Berlin pozicionirati među najveće vojne potrošače NATO-a, rame uz rame sa SAD i Velikom Britanijom, i trajno promeniti vojnu ravnotežu na kontinentu.

Ministarka odbrane istakla je da je cilj učiniti Bundesver “tehnološki naprednim i potpuno spremnim za borbu” nakon decenija zanemarivanja i nedovoljnih ulaganja.

Povezivanje sa istorijom nemačkog naoružavanja

Ovaj plan nam neizbežno priziva poređenja sa periodom 1930-ih godina, kada je Nemačka pod Hitlerom sprovela masovno rearmiranje. Tadašnji vojni budžet je rastao sa 1,9 milijardi rajhsmaraka 1933. na gotovo 30 milijardi 1939. godine, što je omogućilo stvaranje ogromnog arsenala tenkova Panzer, aviona Luftwaffe i ratnih brodova Kriegsmarine.

Danas, iako se kontekst potpuno razlikuje – nemački plan je deo NATO strukture i demokratizovanog sistema – obim i dugoročni karakter ulaganja podseća na istorijske presedane. Kao i tridesetih, ulaganja u vojnu industriju imaju širi efekat na ekonomiju i geopolitičku dinamiku, posebno u vreme globalnih kriza i rastuće militarizacije sveta.

Ako Bundestag potvrdi ovaj okvir, Nemačka će se po vojnoj potrošnji približiti rangu najvećih globalnih sila, a Evropa će ponovo dobiti Bundesver kao centralnu vojnu silu – što može izazvati i nove tenzije u odnosima sa susedima i unutar EU.

Industrijski efekat nemačkog plana naoružavanja

Savremeni vojno-industrijski kompleks Nemačke

Najveći dobitnici nemačkog paketa od 409 milijardi dolara biće domaće kompanije koje već dominiraju evropskim tržištem naoružanja:

• Rheinmetall AG – vodeći proizvođač tenkova Leopard 2, artiljerijskih sistema PzH 2000 i oklopnih transportera Boxer. Plan predviđa nabavku 52,5 milijardi evra borbenih vozila i 70,3 milijarde evra municije, što direktno stavlja Rheinmetall u centar modernizacije.
• Krauss-Maffei Wegmann (KMW) – partner Rheinmetalla u proizvodnji Leoparda i Boxera, a potencijalno i u razvoju budućeg evropskog tenka MGCS.
• ThyssenKrupp Marine Systems (TKMS) – ključan dobavljač za 36,6 milijardi evra namenjenih brodovima i pomorskoj opremi, uključujući podmornice klase 212CD i fregate klase F126.
• Airbus Defence & Space – dobija deo kolača od 34,2 milijarde evra za avione i rakete, kroz projekte kao što su Eurofighter Typhoon, helikopteri NH90 i razvoj budućeg borbenog aviona (FCAS).
• OHB i ArianeGroup – glavni kandidati za projekte u vrednosti od 13,3 milijarde evra za satelitsku komunikaciju i svemirsku infrastrukturu.

Ovaj masivni program podstiče i sekundarnu industriju: male i srednje firme koje proizvode optiku, elektroniku, senzore, kompozitne materijale i softver za digitalizovanu vojsku.

Podsetimo, već smo izvestili da nemačko Ministarstvo odbrane razrađuje isti plan koji uključuje 5.700 izviđačkih dronova, 560 presretača i protivdron sistema te 2.070 borbenih platformi sa ubojnim sredstvima.

Paralela sa industrijskim skokom 1930-ih

U periodu pred Drugi svetski rat, Nemačka je aktivirala gigantski vojno-industrijski kompleks:

• Krupp je dominirao u teškoj industriji (tenkovi Panzer, artiljerija).
• IG Farben je razvijao goriva i hemikalije ključne za ratnu privredu.
• Messerschmitt, Junkers i Heinkel činili su okosnicu razvoja Luftwaffe.

Tadašnji proces bio je praćen državnim direktivama koje su preusmerile ekonomiju ka masovnoj proizvodnji oružja, što je stvorilo „ratnu mašinu“ Trećeg rajha.

Danas, iako se sve odvija u okviru demokratskih institucija i NATO-a, logika je slična: državne budžetske odluke kreiraju sigurne, višedecenijske narudžbine koje garantuju ogromne profite i tehnološki razvoj domaćih kompanija.