Iranski raketni program ponovo je u središtu pažnje nakon nekoliko meseci američko-izraelskih udara, regionalnih sukoba i intenzivnih rasprava o stvarnom stanju vojnih kapaciteta Teherana. Dok se veliki deo procena bavi brojem uništenih lansera i preostalih projektila, Iran nastavlja da prikazuje sisteme namenjene očuvanju sposobnosti za izvođenje raketnih napada. Posebnu ulogu imaju podzemna postrojenja, mobilni lanseri i rakete koje tokom leta mogu da menjaju putanju.
Takva kombinacija predstavlja izazov za protivnika koji nastoji da istovremeno uništi raketne zalihe na zemlji i presretne projektile nakon lansiranja. Iranski konstruktori razvijaju različita rešenja za oba problema, od duboko ukopanih skladišta do upravljivih bojevih glava i hipersoničnih kliznih tela. Dve najnovije objave Iranske revolucionarne garde pružaju uvid u taj razvoj, ali i otvaraju pitanja o tehnologijama koje Teheran još nije u potpunosti predstavio javnosti.
Generali obišli novi raketni grad, prikazano i nepoznato oružje
Iranska revolucionarna garda objavila je 10. novembra snimke podzemnog raketnog kompleksa koji su obišli načelnik Generalštaba Ali Abdolahi i komandant Vazdušno-kosmičkih snaga IRGC, brigadni general Sejed Madžid Musavi. U dugim podzemnim galerijama prikazane su balističke i krstareće rakete, transportno-lansirna vozila i različite komponente raketnih sistema. Lokacija kompleksa i datum obilaska nisu saopšteni, dok iranski izvori objekat predstavljaju kao novi raketni grad.
Prema izveštaju iranske agencije Tasnim, koji prenosi Al-Monitor, obilazak je organizovan tokom Nedelje Vazdušno-kosmičkih snaga IRGC. Pažnju je privukla i oprema čiji su detalji namerno zamagljeni tokom montaže snimka. Iranski izvori najavili su predstavljanje dodatnih vojnih dostignuća, ali nisu precizirali o kojim sistemima je reč.
Specijalizovani britanski Janes u analizi snimaka identifikovao je rakete sa čvrstim gorivom koje po obliku bojevih glava podsećaju na Fatah-1, ali i krstareće projektile drugačije konstrukcije od poznatog iranskog sistema Paveh. Pojedine letelice imaju trapezoidni poprečni presek trupa, dok na njima nije vidljiv karakteristični spolja postavljeni motor Paveha. Takvo rešenje moglo bi da bude povezano sa smanjenjem radarskog odraza, mada Iran još nije objavio tehničke podatke o novoj konstrukciji.
Fatah-2 koristi različite algoritme za promenu putanje
Gotovo istovremeno, brigadni general Ali Reza Balali, savetnik komandanta Vazdušno-kosmičkih snaga IRGC, izneo je nove detalje o hipersoničnom sistemu Fatah-2. Prema njegovim rečima, raketa koristi više algoritama za izvođenje manevara tokom leta, umesto da se kreće jednom unapred određenom putanjom. Cilj je da protivnički radari i računarski sistemi za navođenje presretača imaju što manje vremena za pouzdano određivanje budućeg položaja cilja.
Balali je u razgovoru koji je objavila iranska agencija Tasnim objasnio da sistemi protivraketne odbrane izračunavaju očekivanu tačku susreta presretača i dolazećeg projektila. Manevrisanje tokom leta menja geometriju presretanja i primorava odbrambeni sistem da stalno koriguje proračune. Iranski general tvrdi da Fatah-2 upravo na taj način koristi poznate slabosti protivničke protivraketne odbrane.
Fatah-2, predstavljen u novembru 2023. godine, razlikuje se od ranijeg Fataha-1 po konstrukciji završnog dela rakete. Dok Fatah-1 koristi upravljivo povratno telo sa sopstvenim pogonom za manevrisanje, Fatah-2 predstavljen je kao sistem sa hipersoničnim kliznim telom koje nakon ubrzanja može da izvodi složeniju putanju. Iran navodi brzine iz hipersoničnog područja, ali potpuni podaci o profilu leta, manevarskim mogućnostima i preciznosti nisu javno dostupni.
Zašto je manevrisanje važnije od same brzine
Balističke rakete tokom većeg dela leta prate putanje koje protivraketni sistemi mogu da izračunavaju na osnovu radarskih podataka. Manevarska bojeva glava ili hipersonično klizno telo komplikuju taj postupak promenama visine i pravca, naročito tokom završnog prilaska cilju. Upravo ta kombinacija brzine, upravljivosti i ograničenog vremena za reagovanje predstavlja osnovnu prednost sistema poput Fataha-2.
Međutim, presretanje ne zavisi samo od odnosa brzine napadačke rakete i presretača. Važni su položaj odbrambenog sistema, vreme otkrivanja, raspoloživa energija presretača, mogućnost korekcije putanje i kvalitet praćenja cilja. Zbog toga manevarska hipersonična letelica može značajno da oteža odbranu, ali njena brzina sama po sebi ne predstavlja dokaz da je presretanje nemoguće.
Iranski razvoj odvija se u trenutku kada su američki i izraelski sistemi protivraketne odbrane tokom sukoba trošili velike količine presretača. Upotreba više desetina raketa Patriot tokom pojedinih talasa iranskih napada pokazala je da pitanje odbrane nije samo tehničko, već i industrijsko i finansijsko. Za Iran, koji nema konvencionalno ratno vazduhoplovstvo uporedivo sa američkim, rakete ostaju jedno od glavnih sredstava za dejstvo po udaljenim ciljevima.
Američke procene: Iran je u maju zadržao 70 odsto raketnih zaliha
Novi snimci podzemnog kompleksa pojavili su se nekoliko meseci nakon što su američke obaveštajne procene ukazale na znatno veći stepen očuvanosti iranskog raketnog arsenala nego što se prethodno javno predstavljalo. Prema podacima iz maja 2026, o kojima su izvestili The New York Times i Anadolu, Iran je tada raspolagao sa približno 70 odsto predratnih raketnih zaliha i mobilnih lansera. Isti izveštaji navodili su da je povraćen operativni pristup 30 od ukupno 33 raketna objekta u oblasti Ormuskog moreuza.
Procene su takođe ukazivale da je gotovo 90 odsto iranskih podzemnih skladišnih i lansirnih postrojenja bilo delimično ili potpuno operativno. Ti podaci odnosili su se na stanje početkom maja, pa ne predstavljaju potvrdu trenutnog broja raspoloživih raketa u novembru. Ipak, pokazuju zbog čega se američki napori za neutralisanje iranskih raketnih snaga ne mogu procenjivati samo na osnovu broja izvedenih vazdušnih udara.
Iran je tokom prethodnih decenija razvio razgranatu mrežu podzemnih raketnih baza, utvrđenih skladišta i mobilnih lansirnih položaja, namenjenu zaštiti naoružanja i očuvanju sposobnosti za uzvratne udare. Duboko ukopani tuneli omogućavaju skladištenje projektila i premeštanje lansirnih vozila van neposrednog vazdušnog osmatranja. Njihova funkcionalnost ipak zavisi i od pristupnih puteva, izlaza, komandnih veza i druge infrastrukture koja može biti oštećena vazdušnim napadima.
Podzemna proizvodnja i dalje širenje iranskog arsenala
Iranski vojni zvaničnici najavili su dalje premeštanje proizvodnje raketa i bespilotnih letelica u podzemne objekte, kako bi ključni industrijski kapaciteti bili manje izloženi američkim i izraelskim napadima. Teheran paralelno radi na povećanju dometa projektila, razvoju manevarskih bojevih glava i novim raketnim pogonima. Nedavno ukidanje ranijeg ograničenja dometa od približno 2.000 kilometara dodatno je proširilo prostor za razvoj raketa namenjenih znatno udaljenijim ciljevima.
Na najnovijim snimcima prikazana su i mobilna vozila za transport i lansiranje, važna za raspršivanje raketnih snaga između različitih objekata. Njihovo prisustvo pokazuje da Iran nastavlja da kombinuje podzemnu zaštitu i mobilnost, umesto da se oslanja isključivo na stalne lansirne položaje. Nove fotografije ne otkrivaju ukupan broj operativnih sistema, ali potvrđuju da Revolucionarna garda i dalje raspolaže značajnom infrastrukturom za skladištenje i upotrebu različitih tipova raketa.
