U posednjih nekoliko godina, na aukcijama, uglavnom u SAD, prodato je nekoliko nacističkih nagradnih, ličnih ili darovanih ”zlatnih” pištolja 7,65×17 mm Walther PP i PPK (Polizei-Pistole i Polizei-Pistole Kriminal). Ovaj put ne dovodeći u sumnju verodostojnost prodatog oružja, osvrnućemo se na nekoliko primeraka koji su dostigli pomalo šokantne cene.
Adolf Hitler
Naravno, priču o ”zlatnim” valterima neizbežno je započeti sa ”vođom Trećeg Rajha” – Adolfom Hitlerom. Naš autor Nemanja Tevanović iz Prijedora već je objavio sve detalje oko ”Firerovog” valtera ali, zbog kontinuiteta, ovde će mo je ponoviti u kraćim crtama.
Hitler je 20. aprila 1939, za pedeseti rođendan, od porodice Valter, (naslednika osnivača dinastije,Carl-a Wilhelm-a Freund Walther-a, 1858-1915) dobio na poklon pozlaćeni pištolj 7,65 mm PP sa posvetom i inicijalima AH na koricama od slonovače. Prema američkoj strani, Fürer je oružje ostavio u svom minhenskom osmosobnom stanu na drugom spratu zgrade Princregent trg br. 16 (Prinzregentenplatz 16). Hitler je ovde živeo od 5 oktobra 1929 do izbora za kancelara, kada se preselio u berlinsku rezidenciju. No, stan je zadržao u vlasništvu; njegova radna soba je pretvorena u skladište poklona a u ostalim delovima je povremeno primao izuzetne zvanice. Američku priču ovde dopunjuje jedan detalj iz ruskih izvora: Hitler je, navodno, 1941 godine istim oružjem nagradio famoznog nemačkog pilota, generala Vernera Meldersa (Werner Mölders, 1913-1941) za njegovu 101 vazdušnu pobedu. No, kako je Melders već 22 novembra iste godine poginuo u avionskom udesu, zlatni Valter je ponovo vraćen vođi Rajha i odložen u fijoku radnog stola u Minhenu. Pred sam kraj rata, priču nastavljaju američki autori. Prema njima, poručnik čete B, 179 pešadijskog puka 45 divizije (Co. B, 179th Infantry Regiment, 45th Infantry Division), Ajra Henri Palm ”Vitki” (Ira Henry Palm ”Teen”, 1913-1966) је u noći između 25 i 26 aprila 1945 sa američkim trupama kod Vormsa prešao Rajnu i stupio na teritoriju Nemačke. Od tog trenutka počinje pomalo fantastična priča. Palm je, navodno, sa odabranom grupom boraca dobio zadatak da se probije do Minhena i tamo izvrši atentat na Hitlera.
No, malo je verovatno da zapadne obaveštajne službe u to vreme nisu imale pouzdan podatak kako se Hitler još 15 januara sa svojim štabom (Führerhauptquartiere) trajno preselio u bunker (Führerbunker) ispod Rajhskancelarije (Reichskanzlei) u Berlinu! U svakom slučaju, Ajra Palm se 29 aprila probio u bavarsku prestonicu i odmah povezao sa antinacističkom organizacijom Bavarska oslobodilačka akcija (Freiheitsaktion Bayern,FAB) na čelu sa nemačkim kapetanom Ruprehtom Gerngrosom (Rupprecht Gerngroß, 1915-1996). Gerngros je dan ranije, 28 aprila, pokrenuo akciju Lov na zlatne fazane (Jagd auf die Goldfasane) – odnosno, lov na nacističke glavešine. Palm i Gerngros su ubrzo doprli i do Htilerovog stana, gde su pronašli samo – zlatni Valter. U produžetku akcije Palm je ranjen i upućen je na lečenje u SAD, u rodni Solsberi, Severna Karolina (Salisbury, NC). Poručnik je u SAD poneo i Hitlerov pištolj kao ratni trofej. Tokom lečenja, oružje je poklonio dobrom prijatelju, Čarlsu Vudbridžu (Charles Jahleel Woodbridge, 1902 – 1995), koji je u Savani, Džordžija (Savannah, Ga.) vodio Nezavisnu Prezviterijansu Crkvu (Independent Presbyterian Church). No, tokom 1947 godine, lopovi su provalli u Vudbridžovu kuću i, između ostalih stvari, ukrali i Hitlerov pištolj. Tri godine kasnije, policija Vičite, Kanzas (Wichita, Kan.) uhvatila je provalnike, pronašla famozno oružje, obradila ga i fotografisala u svojoj kriminalističkoj laboratoriji. Od tog trenutka pa do 1966, eksponat nestaje sa radara istoričara i kolekcionara. U međuvremenu, Ajra Henri Palm, koji je po oporavku nastavio vojnu službu u Zapadoj Nemačkoj, 1963 je oboleo je od raka, penzionisan je u činu pukovnika i vraćen u SAD, gde je tri godine kasnije preminuo. nimljivo je da je u martu iste, 1966 godine u časopisu za muškarce Argosy (No. 1 Men’s Service Magazine, vol. 362, no. 3) fotografija zlatnog Valtera objavljena na naslovnoj strani a u pratećem tekstu je navedeno da je jedan trgovac oružjem iz Klivlenda (Cleveland) artefakt prodao poznatom kanadskom kolekcionaru Endruu Rajtu (Andrew Wright) iz Svift Karenta, Saskačevan (Swift Current, Saskatchewan). Nakon toga, 1987, pojavljuje se senzacionalna vest da je Rajt pištolj prodao na aukciji anonimnom kupcu za tada astronomsku cenu od 114.000 USD! Od 1987 zlatni Valter je menjao više vlasnika a povezivan je i sa australijskim građevinskim magnatom Vorenom Andersonom (Warren Anderson). Anderson je pištolj kasnije, navodno, prodao opet anonimnom trgovcu iz Džordžije, koji ga je dalje prosledio nekome sa Zapadne Obale SAD. Tu se, bad do sada, gubi svaki trag Hitlerovom pištolju.
Herman i Johana Gering
Daleko je složenija priča o zlatnom (zlatnim) pištolju (pištoljima) Walther PP i PPK koji su, navodno, pripadali rahsmaršalu Hermanu Geringu (Hermann Wilhelm Göring, 1893-1946). Naime, godinama nakon rata na aukcijama se pojavljivalo više ”Geringovih zlatnih valtera”.
Na aukciji u kući Morphy, Lancaster County, Pennsylvania, po ceni od 40.250 USD, 2012 godine se nudio Walther PPK serijski broj 408.111k (proizvodnja 1943-1944), koji je, navodno, pripadao Geringu. No, 2013. godine, na onlajn aukciji Rock Island Auction Company jedan Geringov Walther PP serijski broj 157174P (proizvodnja 1940) prodat je za 17.000 USD. Nekoliko godina kasnije, aukcijska kuća Rock Island Auction Company iz Illinois-a ponudila je još jedan Geringov PPK, sa procenom u dijapazonu od 250.000 do 400.000 USD!. Konačno, na aukciji se pojavio i Walther PPK serijski broj 889230 (proizvodnja 1935), Geringove supruge Johanne! ”Damski” PPK se razlikovao od ostalih po tome što je bio bogato ukrašen cizeliranim floralnim motivima ali nije bio pozlaćen.
U Geringovom zarobljavanju, od 5. do 10. maja 1945, bili su angažovani delovi američke 36. (”teksaške”, formirana iz sastava Nacionalne Garde Teksasa) pešadijske divizije (36th Infantry Division, Lone Star Division, The Texas Army), odnosno 142. obaveštajno-izviđački vod (142nd intelligence and reconnaissance platoon) i 636. bataljon lovaca tenkova (636th Tank Destroyer Battalion). Amerikanci su imali saznanja da se Gering sklonio u okolini austrijskog zamka Fischhorn am See (inače isturenog odeljenja konclogora Dachau). Zapovednik 36 pešadijske divizije brigadni general John Ernest Dahlquist (1896-1975) i načelnik štaba i zamenik komandanta, generalRobert Ignatius Stack (1896-1988) zadužili su poručnika Golden Sill-a i štabnog narednika Hank Probst-a da oforme borbenu grupu koja će stupiti u kontakt sa članovima Geringovog štaba i obezbediti njegovu predaju. U direktni kontakt sa Nemcima 7. maja su stupile grupe poručnika Jerome N. Shapiro-a i narednika Rufus Lester Leggett-a. Pozlaćeni Walther PP od Geringa lično dobio je poručnik Džerom Šapiro. Sa Geringom se u zamku Fišhorn am Ze nalazila i supruga Johana pa se smože pretpostaviti da je tom prilikom i njeno oružje palo u ruke američkih vojnika. Najlepše od svega je to što je Gering pre rata, u prodavnici u Hamburgu, kupio revolver .38 Smith & Wesson Military and Police Model K 1905 sa cevi od 4 inča (proizvodnja 1934), koji je nosio tokom celog rata. Oružje se danas čuva u Vojnom muzeju Vest Point (West Point Military Museum) a nema podataka ko ga je zaplenio.
Hajnrih Himler i Karl Volf
Opet na američkoj aukciji pojavio se i Walther PPK serijski broj 430359K (proizvodnja kraj 1944 – početak 1945), rađen po narudžbini rajhsfirera Hajnriha Himlera (Heinrich Himmler, 1900-1945), sa natpisom “Dem Tapferen! Vom Reichsfuhrer -SS H. Himmler 1944” (Najhrabrijima! Od Rajhsfirera SS H. Himlera 1944). Prema legendi, Himler je pred sam kraj rata naručio samo dva ovakva pištolja, sa ciljem da njima nagradi najvernije oficire SS. No, Valterova fabrika do pada u američke ruke nije uspela da kompletira oružje: zaplenjeno je u ”belom” stanju, bez pozlate, korica i sitnijih delova poput zadnjeg nišana i poluge kočnice. Neizbežni Amerikanci su navodno ipak izuzeli pištolje a njihovi oružari su ga dovršili koristeći rezervne delove zatečene u Valterovim pogonima – otud crne, plastične korice sa Valterovim ”banerom” i ostale sitnice koje se, inače, ne bi našle na luksuznim primercima. Osim toga, prvobitno predviđena poluga kočnice koja je trebalo da se obrće za 90°, prerađena je na onu obrtnu za 60°. Ova verzija priče preuzeta je iz knjige James L. Rankin-a, Walther Volume II. Engraved, Presentation and Standard Models iz 1974 godine.
Da sve nije bilo baš tako, ukazuje luksuzni pozlaćeni Walther PP kojim je Himler nagradio obergrupenfirera Fridriha Volfa (Karl Friedrich Otto Wolff, 1900-1984), šefa ličnog štaba SS-Rajhsfirera, poznatog kao ”Himlerove oči i uši u okolini samog Adolfa Hitlera”. Na koricama od slonovače postavljena je kartuša sa oznakom SS i pločica za Himlerovim autografom. Ovaj primerak ukazuje da je Himler i ranije naručivao slično nagradno oružje i delio ga svojim miljenicima, odnosno, da je postojalo više od dva ”bela” pištolja iz 1945!
Ante Pavelić
Da je Hitler svoje verne satelite takođe nagrađivao zlatnim valterima, ukazuju pištolji Ante Pavelića i rumunskog kralja Karola II.
Tokom jedne od svojih poseta Berghofu, ”poglavnik” tzv. ”Nezavisne Države Hrvatske”, Ante Pavelić (1889-1959), od Hitlera je darivan valterom PP serijski broj 109815P (proizvodnja 1938). Pištolj ima bogate floralne gravure ali nije pozlaćen a na levoj korici je postavljen monogram AP. Oružje je ponuđeno na aukciji kuće Rock Island Auction Company sa procenom vrednosti u dijapazonu od 25.000 do 50.000 USD.
Pavelićev pištolj ima čudnu istoriju. Naime, poznato je da ga ”Poglavnik”, napuštajući Zagreb 6. maja 1945, nije poneo sa sobom. Oružje je pronađeno u njegovoj kancelariji u Banskim dvorima. Prema tvrdnjama aukcionara, ”vlasnik pištolja, čiji identitet se krije, državljaninu je SAD, srednjih je godina, a rođen je u Hrvatskoj, u antifašističkoj porodici. Pištolj je nasledio od oca (1913-1987) koji je bio istaknuti učesnik Narodnooslobodilačke borbe, a posle Drugog svetskog rata, sve do penzije, radio je kao ugledni jugoslovenski diplomata. Umro je 1987. a pre smrti pištolj je predao sinu. Ugledni diplomata je, navodno, Pavelićev pistolj 1967. dobio na dar od prijatelja, takođe jugoslovenskog diplomate”. No, stariji čitaoci se možda sećaju afere koju je pre nekoliko decenija podigao legendarni Simo Dubajić (1923-2009), tvrdeći da je on vlasnik Pavelićevog pištolja. U svakom slučaju, čovek koji se prvi domogao valtera PP 109815P, ”jugoslovenski diplomata”, prijatelj ”uglednog jugoslovenskog diplomate”, za sada ostaje anoniman.
Karol II
Rumunski suveren Karol II (Carol al II-lea al României, 1893-1953) koji je vladao od 1930 do 1940, od Hitlera je dobio valter PP serijski broj 751249 (proizvodnja 1930), sa starim tipom kočnice (90°). Kada već govorimo o tipu kočnice, navedimo da su, prema nekim istraživanjima, poslednji valteri PP sa kočnicom 90° zabeleženi oko serijskog broja 967 700, a PPK – oko 999 795. Istovremeno, prvi PP sa kočnicom 60° počinju da se proizvode od serijskog broja 948 950, a PPK- od 853 021 (u periodu između 1935 i 1938).
”Rumunski” PP je bio sa standardnim floralnim ukrasima, pozlaćen, a na koricama od slonovače nalazilo se monogram kralja Karola ”CC” pod krunom. Prodat je na aukciji Rock Island Auction Company 2015. godine za 92.000 USD.
Evo i nekoliko ”zlatnih” valtera manje eksponiranih funkcionera nacističke Nemačke.
Karl Šmikle
Regionalni ogranak Radne službe Rajha 3/333 ”Gustav Frajtag”, Sul-Nojstat na Renstajgu – Cela-Melis, Tiringija (Reicharbaitdienst Abteilung 3 /233 Suhl, “Gustav Freytag” Suhl – Neustadt am Rennsteig), poklonila je za Božić 1934 godine svom rukovodiocu, gauarbajtsfireru (Gauarbeitsfuhrer), Karlu Šmikleu (Karl Schmückle, 1895-1970), ”zlatni” valter PP sa kočnicom 90° (proizvodnja 1934). Na koricama od slonovače postavljena je srebrna pločica sa ugraviranom posvetom “Ihrem/Gauarbeitsfuhrer/die Abtilg/. 3/233/ Zella-Mehlis/ Weihnachten 1934“. Na koricama se nalaze i inicijali darovanog, ”K/Sch”.
Oto Marenbah
Hajnrih Simon (Heinrich Simon, 1910-1979), pomoćnik rahsinspektora NSDAP, kasnije i član Rajhstaga, (Reichstag) svome vernom saradniku, direktoru partijskog lista NSDAP i jednom od rukovodilaca Radne službe (Reicharbaitdienst), Otu Marenbahu (Otto Marrenbach, 1899-1974), za 43-ći rođendan je poklonio ”zlatni” valter PPK sa serijskim brojem 210985K (proizvodnja 1939). Na srebrnoj pločici na levoj korici nalazi se srebrna pločica sa posvetom ”OTTO MARRENBACH zum 27 Juli 1942 / H. Simon”. Pištolj je na aukciji prodat za 27.600 USD.
Viktor Luce
Poslednji zlatni valter PP koji spominjemo pripadao je Viktoru Luceu (Victor Lutze, 1890-1943), funkcioneru Jurišnih odreda (Sturmabteilung, SA). Luce, veteran Velikog rata, pridružio se Nacional-socijalističkoj radničkoj partiji (NSDAP) odmah po njenom osnivanju. Bio je dovoljno mudar da se isuviše ne približava vođi SA odreda, Ernstu Remu (Ernst Röhm, 1887-1934); tako je, nakon čuvene ”Noći dugih noževa” (Nacht der langen Messer, Operation Hummingbird, 30 juni-2 juli 1934) i Remove eliminacije, preuzeo vođstvo SA. No od 1 aprila 1935 SA je praktično demilitarizovan i pretvoren u neku vrstu sportske organizacije bez prava nošenja oružja. Organizacija se bavila nekom vrstom predvojničke obuke omladine i organizacije različitih sportskih takmičenja, uključujući i streljaštvo. U gađanju iz pištolja u modernom petoboju (Pistolenschießen im Modernen Fünfkampf), organizovanom 1937 na berlinskom strelištu Vanzee (Schießplatz Wannsee, Berlin), Lucea je fabrika ”Walther” nagradila ”zlatnim” pištoljem PP serijski broj 972851 (proizvodnja 1937). Na oružju je ugravirano: ”Počasna nagrada oružne fabrike Valter / Cela Melis / Tiringen” (Ehrengabe der Waffenfabrik Walther / Zella Mehlis / Th.), ”SA – gađanje iz pištolja 1937” (S.A. – Pistolenschiessen 1937), ”Takmičenje SA za 1937: gađanje iz pištolja u modernom petoboju na strelištu Vanzee” (Reichswettkämpfe der SA 1937: Pistolenschießen im Modernen Fünfkampf dem Schießplatz Wannsee, Berlin). Po već uobičajenoj praksi, na koricama se nalazio monogram vlasnika – ”VL”.
