Pentagon je zvanično potvrdio da će Sjedinjene Države u narednih šest do dvanaest meseci povući približno 5.000 vojnika iz Nemačke. Tokom Hladnog rata u Zapadnoj Nemačkoj je bilo i preko 200.000 američkih vojnika. Čak i nakon ujedinjenja, tokom 1990-ih i ranih 2000-ih broj je bio oko 80.000. Danas govorimo o približno 35.000, a sada o smanjenju na oko 30.000.
Portparol Ministarstva odbrane SAD Šon Parnel izjavio je da je odluka doneta „nakon temeljnog razmatranja raspodele snaga u Evropi i trenutne situacije“, dok je ministar odbrane Pit Hegset formalizovao naredbu.
Na papiru, 5.000 vojnika ne deluje dramatično. Tokom Hladnog rata u Zapadnoj Nemačkoj je bilo više od 200.000 američkih vojnika, a još tokom 1990-ih i ranih 2000-ih taj broj je iznosio oko 80.000. Danas govorimo o približno 35.000, a sada o smanjenju na 30.000.
Međutim, broj nije suština. Signal jeste.
Direktna posledica sukoba sa Berlinom
Odluka dolazi neposredno nakon javnog sukoba između predsednika Donalda Trampa i nemačkog kancelara Fridriha Merca, u kontekstu pregovora o iranskom nuklearnom programu i šireg sukoba na Bliskom istoku.
Merc je u televizijskom intervjuu izjavio da su SAD bile „ponižene od strane iranskog rukovodstva“ i da deluju bez jasne strategije. Tramp je reagovao oštro:
„Merc nema pojma o čemu priča. SAD nikada nisu bile ponižene. Ovo nepoštovanje će imati posledice.“
Prema navodima iz Vašingtona, odluka o smanjenju prisustva u Nemačkoj usledila je i zbog „nekonstruktivnih i neprimerenih“ izjava iz Berlina.
To je prvi put da se politički spor tako otvoreno materijalizuje kroz konkretan vojni potez.
Nemačka reakcija: očekivano, ali zabrinjavajuće
Nemački ministar odbrane Boris Pistorijus izjavio je da ga odluka ne iznenađuje.
„Očekivalo se da će SAD povući svoje trupe iz Evrope, posebno iz Nemačke“, rekao je on.
Ipak, dodao je da je prisustvo američkih snaga u interesu obe strane:
„Prisustvo američkih vojnika u Evropi, a posebno u Nemačkoj, je u našem interesu i u interesu Sjedinjenih Država.“
Pistorijus je naglasio značaj baza poput Ramštajna, Grafenvera i Frankfurta, koje služe ne samo NATO operacijama, već i širim američkim interesima na Bliskom istoku i u Africi.
Američka infrastruktura u Nemačkoj predstavlja logistički i komandni stub operacija širom Evrope i šireg regiona.
Šta zapravo znači povlačenje 5.000 vojnika
Iako brojčano ograničen, rez ima stratešku težinu iz tri razloga.
Prvo, simbolički. Ovo je poruka da američko prisustvo više nije automatsko i bezuslovno. Ono zavisi od političkih odnosa i procene interesa.
Drugo, strukturalno. U Nemačkoj nisu samo borbene jedinice, već i ključni logistički, komandni i vazduhoplovni elementi. Ako se smanjuju upravo ti kapaciteti, efekat može biti veći od samog broja vojnika.
Treće, vremenski kontekst. Odluka dolazi usred rata u Ukrajini, tenzija sa Rusijom i nestabilnosti na Bliskom istoku. U takvom okruženju svako smanjenje se doživljava kao promena balansa.
Evropa između zavisnosti i autonomije
Pistorijus je u više navrata naglasio da NATO mora postati „evropskiji“, ali ostati transatlantski savez.
„Mi Evropljani moramo preuzeti veću odgovornost za našu bezbednost“, poručio je.
Berlin ističe da već modernizuje Bundesver, povećava brojnost, ubrzava nabavke i gradi infrastrukturu. Takođe je naglašena saradnja sa takozvanom „Velikom petorkom“ evropske odbrane – Britanijom, Francuskom, Poljskom i Italijom.
Ipak, realnost je da je Evropa decenijama funkcionisala pod američkim bezbednosnim kišobranom. Povlačenje i relativno malog broja vojnika otvara pitanje dugoročnog oslanjanja na Vašington.
Tramp faktor
Ovo nije prvi put da Tramp najavljuje smanjenje prisustva u Nemačkoj. Tokom prvog mandata pokušao je slično, ali je njegov naslednik Džo Bajden povećao broj trupa, uključujući dodatnih 500 vojnika u Bavarskoj.
Odluka sada predstavlja prvu konkretnu realizaciju dugogodišnjih upozorenja Berlinu o troškovima i obavezama.
Važno je podsetiti na moć strukture američkog sistema. U SAD postoji enormno snažan institucionalni aparat – Pentagon, obaveštajne službe, vojno-industrijski kompleks – koji obezbeđuje kontinuitet politike bez obzira ko sedi u fotelji. Ipak, izvršna vlast, ukoliko ima političku podršku, može da preusmeri prioritete.
Ovaj potez izgleda kao deo šireg pokušaja redefinisanja američkih obaveza, a ne kao izolovana kazna Berlinu.
Amerika preispituje raspored snaga
Tramp je javno zapretio i Italiji i Španiji, navodeći da nisu dovoljno sarađivale u operacijama vezanim za Ormuski moreuz i širi bliskoistočni kontekst.
To sugeriše da je odluka o Nemačkoj deo šire revizije američkog vojnog rasporeda u Evropi.
Ključno pitanje sada nije da li je 5.000 mnogo ili malo. Ključno pitanje je da li je ovo početak trenda.
Ako je u pitanju taktički politički manevar, evropska bezbednosna arhitektura ostaje relativno stabilna. Ako je reč o dugoročnom strateškom zaokretu ka Indo-Pacifiku i smanjenju prioriteta Evrope, onda je ovo tek prvi korak.
Za Berlin i Brisel, prava briga nije broj vojnika koji odlaze. Briga je da američko prisustvo više nije trajna konstanta, već promenljiva politička kategorija.
