Priča o bespilotnom plovilu pronađenom kod Lefkade više nema veze sa „zalutalim dronom“. Kako se pojavljuju nove informacije iz grčkih medija i vojnih krugova, postaje jasno da se iza svega krije mnogo ozbiljnija slika, i da su u Atini daleko manje zabrinuti nego što se zvanično prikazuje.
Naprotiv, deo grčkih analitičara otvoreno priznaje ono što se u diplomatskom jeziku ne izgovara, ovakav razvoj događaja za njih je praktično poklon.
Plovilo koje su ribari pronašli u pećini kod rta Dukatos, sa upaljenim motorom i bez ikakvih vidljivih oštećenja, gotovo sigurno pripada ukrajinskoj liniji pomorskih dronova tipa Magura V5. Sličnosti su previše očigledne, od niskog profila trupa do rasporeda antena i komunikacione opreme, uključujući satelitske sisteme.
Međutim, ključ nije u tome šta je pronađeno, već zašto je to za Grčku toliko važno.
Pre samo nekoliko meseci, Atina je pokušala da uđe u zajednički projekat sa Kijevom oko razvoja bespilotnih plovila za Egejsko more. Plan je bio jasan, odgovoriti na rastuće prisustvo turskih dronova i zatvoriti tehnološki jaz.
Ali, taj plan je propao.
Ukrajinska strana je postavila uslove koji su praktično poništili smisao saradnje. Najvažniji među njima bio je zahtev da se ta plovila ne koriste u Egeju. Drugim rečima, Grčka bi investirala u sistem koji ne sme da koristi tamo gde joj je najpotrebniji.
U pozadini tog zahteva pominje se i turski faktor, navode analitičari iz Atine. Ankara ima sopstvene interese, uključujući brodogradnju i vojnu saradnju sa Ukrajinom, pa je očigledno postojala linija koja nije smela da se pređe.
I onda, bez postignutog dogovora, bez sporazuma i bez bilo kakvih političkih ustupaka, isti taj sistem završava u grčkim rukama.
I to ne na papiru, nego fizički.
Za deo grčkih stručnih krugova, to je čist dobitak. Umesto pregovora i ograničenja, dobili su kompletan primerak koji mogu da rastave, analiziraju i kopiraju. Obrnuti inženjering u vojnoj industriji nije nikakva teorija, već standardna praksa.
Ovaj konkretan dron nudi upravo ono što im je nedostajalo, uvid u realno borbeno rešenje koje je već testirano u sukobu. Nizak radarski odraz, stabilna komunikacija na velikim udaljenostima, precizno navođenje i sposobnost udara na površinske ciljeve.
U pitanju nije koncept, to je gotov testirani i dokazani proizvod. Zato u delu grčke javnosti ovaj incident nije problem, već velika prilika.
Istovremeno, priča da je dron „zalutao iz Crnog mora“ ne izdržava ni osnovnu logiku. Put od Crnog mora do Lefkade podrazumeva prolazak kroz Bosfor i Dardanele, jedan od najkontrolisanijih pomorskih koridora na svetu. Takav prolaz ne može da prođe neprimećeno.
Mnogo je realnije da je plovilo deo operacija koje se već prelivaju u Mediteran.
Već postoje incidenti sa napadima na tankere i brodove povezane sa transportom energenata. Napadi kod Malte, oštećenja LNG brodova, sve to ukazuje da se sukob na moru širi izvan prvobitne zone.
U tom kontekstu, Lefkada nije anomalija. Ona je signal.
Signal da se tehnologija koja je razvijena za Crno more sada pojavljuje mnogo dalje, i da se linije fronta više ne poklapaju sa mapama koje se javno prikazuju.
Grčki analitičari idu još dalje i otvoreno govore o posledicama. Ukoliko se ovaj dron zaista iskoristi za razvoj domaće verzije, Grčka bi mogla da ubrza stvaranje sopstvene flote bespilotnih plovila.
Bez Kijeva, bez uslova i što je najvažnije, bez ograničenja.
U regionu gde su tenzije sa Turskom stalne, takav razvoj događaja bi mogao da promeni računicu, jer više nije reč o teoriji, već o tehnologiji koja se već nalazi u njihovim rukama.
Zato reakcija iz Atine nije panika, više liči na tiho zadovoljstvo.
