Španija ulazi u segment naoružanja koji je do pre nekoliko godina bio rezervisan za mali broj država sa razvijenom raketnom industrijom. Na sajmu UNVEX u Mursiji kompanija Indra predstavila je Squall, novu krstareću raketu čija glavna namena nije spektakularna pojedinačna performansa, već mogućnost da se proizvodi i koristi u mnogo većim količinama.
Koncept prati iskustva savremenih ratova, gde čak i veoma napredna protivvazdušna odbrana počinje da ima problem kada se istovremeno suoči sa velikim brojem ciljeva koji dolaze sa različitih pravaca.
Preko 300 kilometara dometa
Squall razvija Indra Weapons & Ammunition, uz plan da se raketa proizvodi u Španiji zajedno sa domaćim industrijskim partnerima.
Indra navodi domet veći od 300 kilometara, dok su za raketu objavljene i prve osnovne karakteristike. Dužina bi trebalo da iznosi oko 3,4 metra, masa približno 150 kilograma, dok će bojeva glava težiti između 50 i 60 kilograma.
Planirana brzina iznosi oko 0,8 maha. Takva kombinacija stavlja Squall u kategoriju relativno kompaktnih krstarećih raketa namenjenih napadima na komandna mesta, položaje protivvazdušne odbrane, skladišta, komunikacione centre i drugu vojnu infrastrukturu duboko iza linije fronta.
Lansiranje sa zemlje i sa brodova
Jedna od najvažnijih karakteristika Squalla jeste nezavisnost od borbenog aviona. Raketa je projektovana za lansiranje iz kontejnera koji mogu da budu postavljeni na kopnena vozila ili brodove. Kopnena jedinica tako može da zauzme položaj, dobije koordinate cilja, izvrši lansiranje i napusti područje pre nego što protivnik organizuje odgovor.
Takav sistem omogućava raspoređivanje velikog broja lansera na širokom prostoru bez potrebe za vazduhoplovnom bazom ili specijalizovanom infrastrukturom.
Pomorska verzija otvara mogućnost postavljanja raketa na različite klase brodova, čime se područje iz kojeg Španija može da izvrši udar pomera stotinama kilometara od sopstvene teritorije.
Mali profil leta i navigacija bez pune zavisnosti od GNSS-a
Squall je projektovan za let na veoma maloj visini, koristeći teren i radarski horizont kako bi smanjio vreme dostupno protivničkoj PVO za otkrivanje i presretanje.
Indra navodi da navigacioni sistem koristi više metoda određivanja položaja i da je projektovan za rad u uslovima elektronskog ometanja i lažiranja satelitskih navigacionih signala.
Kompanija za sada nije otkrila tačan sastav senzora niti način završnog navođenja. Takva otpornost postaje sve važnija jer se savremeni rat sve manje može zasnivati na pretpostavci da će GPS ili drugi satelitski sistemi biti potpuno dostupni tokom sukoba sa tehnološki sposobnim protivnikom.
Glavna ideja je veliki broj raketa
Indra ne pokušava da Squall predstavi kao projektil koji mora da bude skuplji i složeniji od svega što mu prethodi. Glavna ideja programa je suprotna: cena treba da bude dovoljno niska da raketa može da se nabavlja i lansira u velikim količinama.
Kompanija još nije objavila konkretnu cenu po primerku, a upravo će troškovi proizvodnje odrediti da li će Squall zaista postati sredstvo za masovne udare ili još jedna krstareća raketa koja će zbog troškova biti čuvana samo za nekoliko najvažnijih ciljeva.
Kod velikog broja projektila efekat se ne zasniva samo na tome koliko će ih pogoditi cilj. Svaki dodatni projektil zahteva radarsko praćenje, odluku o presretanju i potrošnju protivvazdušne rakete. Kada desetine raketa dolaze istovremeno, čak i uspešna PVO može brzo da ostane bez raspoloživih kanala i municije.
Španija želi domaći lanac proizvodnje
Posebno važan deo projekta je plan da proizvodnja bude koncentrisana u Španiji. Indra želi da smanji zavisnost od stranih dozvola i potrebnih komponenti koje bi tokom velikog sukoba mogle da postanu usko grlo. Takav pristup omogućava lakše povećavanje proizvodnje ukoliko se pojavi potreba za velikim količinama municije.
Evropske države poslednjih godina sve više pokušavaju da razviju upravo takvu kategoriju oružja. Rumunska kompanija Oves Enterprise je u avgustu testirala raketu Sahara sa turbomlaznim motorom, dometom do 200 kilometara i sistemom koji koristi veštačku inteligenciju za navigaciju i prepoznavanje ciljeva.
Squall je veći, nosi znatno snažniju bojevu glavu i ima duži deklarisani domet, dok ga Indra od početka razvija kao kopneno i pomorsko sredstvo za udare u dubini protivničke teritorije.
