Veliki gubici MQ-9 tokom rata sa Iranom ubrzali su proces koji je američko ratno vazduhoplovstvo godinama odlagalo, kraj Reaper ere. Platforma nastala za ratove u kojima je protivnička PVO bila ograničena više ne odgovara računici u kojoj desetine veoma skupih dronova mogu biti oborene za nekoliko meseci.
General Atomics sada prvi put pokazuje avion koji želi da zauzme njegovo mesto. Wildfire na prvi pogled ne pokušava da izgleda revolucionarno i veliki deo njegovog oblika podseća na porodicu Predator i Reaper. Razlika se krije u tome šta Pentagon više ne želi da plaća i šta je spreman da izgubi.
Novi dron sada nastaje za rat u kojem će deo flote neminovno biti uništen. Cena, brzina proizvodnje i mogućnost brze zamene zato imaju podjednaku težinu kao dolet i nosivost. General Atomics pritom pokušava da zadrži sposobnosti zbog kojih je MQ-9 ostao u službi četvrt veka. Prvi objavljeni podaci pokazuju koliko je daleko kompanija spremna da ode u tom pravcu.
Preko 14.800 kilometara bez dopunjavanja gorivom
Wildfire je projektovan za Pentagonov program Massed Modular Aircraft, MMA, kojim Ratno vazduhoplovstvo SAD traži novu veliku bespilotnu letelicu za izviđanje, nadzor, udare, elektronsko ratovanje i komunikacione zadatke.
Zahtevi programa već daju prilično preciznu sliku aviona. MMA mora da nosi najmanje 1.270 kilograma senzora i naoružanja, da sa teretom ima borbeni radijus od najmanje 2.300 nautičkih milja (približno 4.260 kilometara) i da može samostalno da se prebaci najmanje 8.000 nautičkih milja.
To znači više od 14.800 kilometara leta pri prebacivanju između baza.
General Atomics tvrdi da Wildfire već premašuje zahtev od 8.000 nautičkih milja. Precizna maksimalna vrednost još nije objavljena. Kompanija je tokom razvoja razmatrala cilj od čak 10.000 nautičkih milja, ali za sada zvanično garantuje samo da je zahtev Pentagona premašen.
Minimalna zahtevana brzina MMA programa iznosi 200 čvorova, odnosno oko 370 kilometara na sat. Avion mora da koristi piste kraće od 6.000 stopa, približno 1.830 metara, čime ostaje pogodan za raspoređivanje sa velikog broja postojećih aerodroma.
Dve protivbrodske rakete LRASM menjaju vrstu ciljeva
Mnogo zanimljiviji detalj odnosi se na naoružanje. General Atomics prikazao je Wildfire sa dve protivbrodske rakete AGM-158C LRASM, po jednom ispod svakog krila.
LRASM je razvijen iz porodice krstarećih raketa JASSM i namenjen je napadima na velike površinske ratne brodove sa velikog odstojanja. Takva konfiguracija pomera Wildfire daleko od klasične predstave o Reaperu koji kruži iznad područja operacije sa raketama Hellfire i vođenim bombama.
Kompanija tvrdi da avion može da nosi dve LRASM rakete na „značajnim borbenim udaljenostima“, odnosno bez svođenja doleta na kratku misiju neposredno oko baze. Predstavnici General Atomicsa naglašavaju da je takva nosivost dvostruko veća od zahteva postavljenog u MMA programu.
Druga prikazana konfiguracija nosi četiri norveško-američke Joint Strike Missile rakete. JSM može da napada brodove i ciljeve na kopnu, a Wildfire bi nosio dve rakete na svakom krilu.
Takav teret zahteva mnogo snažnije podkrilne nosače od onih karakterističnih za ranije varijante MQ-9. General Atomics navodi da Wildfire može da izdrži četiri JSM ne samo po ukupnoj dozvoljenoj masi naoružanja, već i po nosivosti pojedinačnih tačaka kačenja.
Predviđene su i druge kombinacije preciznog oružja, senzora, elektronske opreme i manjih sistema koji se mogu lansirati iz vazduha.
Nema karakterističnu „grbu“ MQ-9
Wildfire je novi projekat, ali General Atomics nije napustio proverenu aerodinamičku konfiguraciju. Dron koristi veliki pravi trup, dugo krilo velike vitkosti i potisnu elisu iza trupa, što vizuelno jasno nastavlja liniju Predatora i Ripera.
Na nosu je prikazana višespektralna optoelektronska senzorska kupola, dok se ispod zadnjeg dela trupa nalazi velika antena.
Jedna stvar odmah ga razlikuje od MQ-9. Nestala je karakteristična gornja „grba“ na prednjem delu trupa u kojoj Reaper nosi veliki satelitski komunikacioni terminal.
General Atomics potvrđuje da Wildfire koristi noviji pristup satelitskim komunikacijama preko distribuiranih konstelacija u niskoj Zemljinoj orbiti. Kompanija je takvu tehnologiju već isprobala na drugim svojim letelicama, pa veliki klasični SATCOM terminal više nije potreban u istoj konfiguraciji.
To istovremeno smanjuje zavisnost od jednog komunikacionog kanala i uklapa se u plan da Wildfire radi sa mnogo višim nivoom autonomije.
Jedan operater treba da kontroliše više aviona
Klasična zemaljska kontrolna stanica kakva se koristi za MQ-9 nije centralni deo novog koncepta.
General Atomics navodi da će ljudi upravljati Wildfireom preko autonomnog softvera koji obezbeđuje američka vlada. Operater neće neprekidno „leteti“ jednim dronom na način na koji pilot kontroliše klasičnu letelicu, već će zadavati zadatke sistemu koji veliki deo upravljanja izvršava sam.
Cilj je da jedan čovek može da kontroliše više aviona.
Kompanija govori o mrežnom povezivanju desetina Wildfire letelica koje bi istovremeno delovale u istoj operaciji. Sistemi autonomije, veštačke inteligencije i mašinskog učenja oslanjaju se na tehnologiju koju General Atomics već razvija za FQ-42A, bespilotni borbeni avion iz programa Collaborative Combat Aircraft.
FQ-42A je već ušao u proizvodnju za američko ratno vazduhoplovstvo, pa kompanija ne razvija kompletnu arhitekturu upravljanja Wildfireom od početka. MQ-20 Avenger je takođe korišćen kao probna platforma za povezivanje autonomnih bespilotnih aviona sa F-22 i F-35.
Cena od oko 10 miliona dolara
Pentagon želi da osnovna letelica MMA košta približno 10 miliona dolara. U tu cenu nisu uključeni skupi senzorski paketi, naoružanje i druga oprema specifična za misiju.
Razlika u odnosu na MQ-9 je velika. Potpuno opremljen Reaper može da dostigne cenu do približno 50 miliona dolara, pri čemu značajan deo vrednosti ne predstavlja sam avion već radari, elektrooptika, komunikacije i ostala misijska oprema.
Wildfire zato neće svaki put nositi najskuplji mogući paket.
Otvorena arhitektura omogućava da se avion prilagodi konkretnom zadatku. Za misiju u kojoj postoji velika verovatnoća gubitka može da ponese jeftiniju konfiguraciju. Skuplji senzori mogu da se koriste tamo gde njihova vrednost opravdava rizik.
Pentagon takav pristup naziva „attrition-tolerant“. Wildfire nije zamišljen kao jednokratni dron, ali njegov gubitak ne bi trebalo da predstavlja finansijski događaj kakav danas predstavlja obaranje potpuno opremljenog MQ-9.
Ratno vazduhoplovstvo otvoreno priznaje da će za cenu morati da žrtvuje deo sposobnosti. General-potpukovnik Kristofer Nimi naglasio je da pokušaj da se napravi avion koji poseduje baš sve karakteristike Reapera neizbežno vodi nazad ka istoj ceni.
Wildfire nije zamišljen kao stelt dron
Nova platforma za sada nije predstavljena kao duboko stelt bespilotna letelica. Objavljeni izgled nema karakteristike klasičnog letećeg krila niti potpuno skrivene spoljne nosače naoružanja.
Umesto pokušaja da avion od protivničke PVO zaštiti veoma skupim stelt oblikovanjem, deo zaštite treba da pruže veliki domet oružja, autonomija, brojnost i mogućnost prihvatanja gubitaka.
LRASM i JSM omogućavaju napad bez prilaska neposrednoj blizini cilja. Veliki radijus leta daje mogućnost menjanja pravca prilaza, korišćenja udaljenih baza i dužeg zadržavanja izvan najopasnijih zona.
Takva logika je bitno drugačija od ranijih američkih razmišljanja o nasledniku MQ-9, poput koncepta MQ-Next, kada se pretpostavljalo da bi budući dron morao da koristi znatno skuplju tehnologiju smanjenog radarskog odraza zarad lakšeg prodora kroz neprijateljsku PVO.
General Atomics obećava Wildfire godinama pre roka
Prvobitni plan MMA programa predviđao je 20 potpuno operativnih aviona do fiskalne 2031. godine, uz kasniju flotu od najmanje 180 primeraka. Posle gubitaka MQ-9 rok je ubrzan, a Pentagon sada govori o prototipu u roku od približno godinu dana i raspoređivanju većeg broja letelica u periodu od oko tri godine.
General Atomics tvrdi da može da ide još brže. Kompanija navodi da Wildfire može da bude isporučen godinama pre prvobitnog roka i da u istom vremenskom periodu može proizvesti više nego dvostruko veći broj aviona od prvobitno traženog.
Argument kompanije nije nova fabrika koja tek treba da bude izgrađena. General Atomics već ima proizvodne linije, dobavljače i lanac podizvođača nastao kroz više od tri decenije proizvodnje Predatora, Ripera, Gray Eaglea, Avengera i novih FQ-42A.
Do sada je kompanija proizvela više od 1.600 bespilotnih letelica, dok su njeni sistemi zajedno prikupili gotovo deset miliona sati leta. Wildfire sada ulazi u MMA konkurenciju sa zahtevom Pentagona za najmanje 180 novih aviona i planom američkog ratnog vazduhoplovstva da prve operativne primerke dobije znatno pre 2031. godine.
