Rat protiv Irana ubrzao je kraj jedne od najpoznatijih američkih bespilotnih platformi. MQ-9 Reaper, godinama korišćen za izviđanje i precizne udare, pokazao se preskupim za vazdušni prostor u kojem protivnik raspolaže ozbiljnom protivvazdušnom odbranom.
Američko ratno vazduhoplovstvo sada ubrzava njegovo povlačenje i prelazi na novu generaciju jeftinijih dronova čiji će gubitak unapred biti prihvatljiv deo ratne računice.
Skoro 50 oborenih MQ-9 promenilo američku računicu
Tokom operacije „Epska bes“ (Epic Fury) protiv Teherana, iranske snage oborile su skoro 50 dronova MQ-9 Reaper. Gubici su se nadovezali na prethodna obaranja tokom operacija protiv Huta u Jemenu, zbog čega je američko ratno vazduhoplovstvo već početkom fiskalne 2026. raspolagalo manjim brojem operativnih letelica nego što je bilo planirano.
Ofanziva protiv Irana, pokrenuta 28. februara 2026, dodatno je ubrzala taj pad. Prema dostupnim podacima, uništena je četvrtina ukupne američke Reaper flote, iako su američke i izraelske snage računale na kontrolu nad iranskim vazdušnim prostorom.
General-potpukovnik Kristofer Niemi, zadužen za modernizaciju američkog ratnog vazduhoplovstva, potvrdio je da su borbeni gubici ubrzali planove za povlačenje MQ-9 iz aktivne službe.
Problem je pre svega cena. MQ-9A košta između 30 i 50 miliona dolara, zavisno od senzora, komunikacione opreme i naoružanja. Takvu platformu moguće je godinama koristiti u sukobima u kojima protivnik nema razvijenu PVO, ali redovno obaranje desetina letelica potpuno menja finansijsku računicu.
General Atomics više ne proizvodi varijantu MQ-9A, dok je napredniji MQ-9B SkyGuardian još skuplji. Američko ratno vazduhoplovstvo zato ne planira da izgubljene letelice jednostavno zameni novim primercima iste klase.
Nova generacija mora da košta oko 10 miliona dolara
Sekretar američkih ratno-kosmičkih snaga Troj Majnk naredio je ubrzanje programa Masovni modularni avioni, MMA, kojim upravlja Jedinica za inovacije u odbrani.
Cilj je razvoj osnovne bespilotne platforme čija cena ne bi prelazila oko 10 miliona dolara. Planirana je nabavka najmanje 180 letelica, dok bi prvih 20 operativnih primeraka trebalo da bude uvedeno pre ranije predviđene 2031. godine.
Nova letelica trebalo bi da koristi turboelisni motor, ima domet između 4.000 i 8.000 nautičkih milja i nosivost od približno 1.270 kilograma senzora i naoružanja.
Američko ratno vazduhoplovstvo više ne zahteva platformu koja mora da preživi svaku misiju. Prioritet su niska cena, jednostavna proizvodnja, brzo održavanje i mogućnost da se izgubljene letelice brzo nadoknade novim primercima.
Otvorena tehnička arhitektura preuzeta iz programa Kolaborativnih borbenih aviona trebalo bi da omogući ugradnju različitih senzora, sistema elektronskog ratovanja i naoružanja bez dugih programa modernizacije.
Wildfire kao mogući naslednik MQ-9
General Atomics paralelno razvija novu bespilotnu letelicu Wildfire, projektovanu upravo prema toj filozofiji.
Za razliku od MQ-9, novi dron neće imati karakterističnu „grbu“ sa velikim satelitskim komunikacionim terminalima. Izmenjen trup trebalo bi da smanji radarski odraz i poboljša aerodinamičke karakteristike.
Wildfire se razvija oko tri osnovna zahteva: visok nivo autonomije, niska cena serijske proizvodnje i mogućnost nošenja težeg raketnog naoružanja. Konstrukcija je predviđena za krstareće i druge rakete većeg dometa, kako bi letelica mogla da napada ciljeve bez dubokog ulaska u zonu protivničke PVO.
Planirana je i upotreba algoritama veštačke inteligencije za grupno delovanje više dronova, automatsko izbegavanje pretnji i izvođenje zadataka u radio tišini.
Iran pokazao ograničenja koncepta MQ-9
MQ-9 je razvijen za ratove u kojima američka avijacija uglavnom nije morala da računa na gustu i sposobnu protivvazdušnu odbranu. Velika silueta, relativno mala brzina i visoka cena nisu predstavljali kritičan problem dok je rizik od obaranja bio nizak.
Jemen, a zatim Iran, pokazali su koliko se takav koncept menja kada protivnik raspolaže radarima i raketnim sistemima sposobnim da redovno uništavaju velike bespilotne letelice.
Američki odgovor više nije pokušaj da se napravi još skuplji i složeniji naslednik Reaper-a, već letelica dovoljno jeftina da njen gubitak ne ugrozi održivost čitavog programa.
