Kina je poslednjih godina javnosti pokazivala nove borbene avione tempom koji je teško pratiti čak i kada se posmatra samo ono što je dospelo na fotografije i video-snimke. Posle dva lovca šeste generacije koji već prolaze kroz letna ispitivanja, u Sinđangu je ponovo snimljena letelica sasvim drugačijih razmera.
Ogromno leteće krilo bez vidljive pilotske kabine više ne postoji samo na satelitskim fotografijama udaljene vazduhoplovne baze. Novi snimak prikazuje avion tokom leta i omogućava znatno bolju procenu njegovih proporcija. Konstrukcija je po rasponu krila u kategoriji američkog strateškog bombardera B-2.
Razvoj ove letelice pratimo od početne faze doziranja javnosti. Prvi tragovi programa pojavili su se sredinom juna 2025. godine, kada su satelitski snimci testne baze kineskog Ratnog vazduhoplovstva kod Malana pokazali nepoznatu veliku letelicu. Prvu fotografiju iste letelice u letu objavili smo u avgustu 2025. godine. Novi materijal sada potvrđuje da program nije maketa niti statički demonstrator.
Najzanimljiviji deo konstrukcije nije samo njen raspon. Debljina centralnog dela letećeg krila ukazuje na ogromnu unutrašnju zapreminu koja može da primi velike količine goriva i ozbiljan teret naoružanja. Zapadni posmatrači ovu letelicu ponekad zovu WZ-X, a njeno pravo ime još nije poznato.
Kina očigledno razvija platformu namenjenu zadacima daleko izvan dometa klasične taktičke avijacije.
Bespilotni bombarder veličine američkog B-2
Procene na osnovu dostupnih snimaka daju kineskoj letelici raspon krila od približno 52 metra, praktično isti kao kod američkog B-2 Spirit.
Sličnost u veličini ne znači i isti koncept. B-2 je projektovan osamdesetih godina kao bombarder sa posadom, dok kineska letelica nema vidljivu klasičnu kabinu i razvija se kao bespilotna platforma.
Uklanjanje posade oslobađa značajan deo unutrašnjeg prostora. Nisu potrebni pilotska kabina, sistemi za održavanje života, sedišta, prikazi, zaštita posade niti drugi sistemi vezani za višesatni boravak ljudi u avionu.
Taj prostor može da bude iskorišćen za gorivo, elektroniku i naoružanje. Kod interkontinentalnog aviona svaki dodatni kilogram goriva direktno utiče na dolet, dok veliki unutrašnji spremnici omogućavaju nošenje oružja bez narušavanja stelt karakteristika spoljnim nosačima.
Kina više ne želi da zavisi od H-6 i tankera
Kineska strateška avijacija danas se najvećim delom oslanja na porodicu bombardera H-6, duboko modernizovanu konstrukciju sovjetskog Tu-16.
Savremene verzije imaju mnogo veći domet od originala, nose krstareće i balističke rakete velikog dometa i mogu da koriste podršku novih tankera YY-20. Takva kombinacija omogućava kineskoj avijaciji da dejstvuje veoma daleko od sopstvene obale.
Ograničenja konstrukcije stare nekoliko decenija ipak ostaju. H-6 nije stelt, njegov radarski odraz je veliki, a prodor kroz savremenu protivvazdušnu odbranu zahteva lansiranje naoružanja sa velike udaljenosti.
Interkontinentalno leteće krilo menja tu računicu. Domet i mala radarska uočljivost omogućavaju letelici da se približi prostorima u kojima H-6 ne bi mogao bez ozbiljne podrške.
Domet prema Arktiku, Atlantiku i kontinentalnim SAD
Kina ima jedan veliki strateški nedostatak u odnosu na Sjedinjene Države: nema mrežu stotina vojnih baza raspoređenih širom sveta.
Peking taj problem pokušava da rešava dometom sopstvenih platformi.
Novi bespilotni bombarder projektovan je sa dovoljno velikom unutrašnjom zapreminom da nosi količinu goriva potrebnu za veoma duge misije. Avion tih dimenzija mogao bi da otvori pravce preko Arktika, severnog Pacifika i prema Atlantiku bez oslanjanja na strane baze.
Veliki dolet takođe smanjuje zavisnost od tankera. Avioni za dopunu gorivom predstavljaju velike i lako uočljive ciljeve, a u ratu protiv protivnika sa lovcima i raketama velikog dometa njihova zaštita postaje ozbiljan problem.
Bespilotna konstrukcija dodatno uklanja fizička ograničenja posade tokom misija koje mogu trajati desetine sati.
B-21 je znatno manji avion
Američki odgovor na potrebu za novim stelt bombarderom predstavlja B-21 Raider.
B-21 je mnogo manji od kineske letelice i projektovan je sa drugačijim odnosom između dometa, cene, brojnosti i oslanjanja na postojeću američku mrežu baza i tankera.
Sjedinjene Države mogu da rasporede bombardere na Guam, Dijego Garsiju, Aljasku i druge objekte širom Pacifika. Kina nema sličnu infrastrukturu i zato joj mnogo veći avion sa velikom zalihom unutrašnjeg goriva pruža drugačiju stratešku vrednost.
B-21 nema dovoljan domet da iz kontinentalnog dela SAD izvršava duboke borbene misije protiv ciljeva širom Kine bez podrške tankera. Novi kineski avion razvija se upravo oko mogućnosti veoma dugog samostalnog leta.
Kineski programi šeste generacije već lete
Razvoj velikog bespilotnog bombardera odvija se paralelno sa najbržim napretkom kineske borbene avijacije do sada.
Kina trenutno ispituje dva lovca šeste generacije, jedine takve avione na svetu koji već lete tokom testiranja. Veći avion kompanije Čengdu predstavlja najveći i najteži poznati lovac nove generacije.
Njegova bezrepa konstrukcija pokazala je tokom letnih ispitivanja ekstremne režime leta sa velikim napadnim uglovima i vrlo visokim zahtevima za kontrolu aviona. Kina je time rešila jedan od najvećih problema bezrepih borbenih konfiguracija, održavanje kontrole pri agresivnim manevrima bez klasičnih vertikalnih stabilizatora.
Veliki napredak u razvoju kineskih motora omogućava da se istovremeno grade teški lovci velikog dometa i strateške bespilotne platforme.
Avion bez pilota menja i način upotrebe strateškog bombardera
Bespilotni strateški bombarder ne mora da bude ograničen istim pravilima kao avion sa posadom.
Može znatno duže da ostane u vazduhu, da čeka naređenje, menja rutu tokom misije ili patrolira ogromnim prostorom bez problema umora posade. Visokorizične misije iznad snažno branjene teritorije takođe više ne nose politički i vojni rizik gubitka pilota.
Velika unutrašnja zapremina otvara mogućnost nošenja različitih vrsta oružja, od krstarećih i hipersoničnih projektila do preciznih bombi i budućih sredstava čije dimenzije ne odgovaraju manjim borbenim avionima.
Ista platforma može da nosi velike senzore, opremu za elektronsko ratovanje i komunikacione sisteme za povezivanje sa drugim avionima i bespilotnim letelicama.
Kina tako paralelno razvija lovce šeste generacije za osvajanje vazdušne nadmoći i bespilotnu stratešku platformu sposobnu za dejstvo na interkontinentalnim udaljenostima.
Novi snimak iz Sinđanga pokazuje da i ovaj program više nije sakriven samo iza zidova fabrika i na satelitskim fotografijama. Ogromno kinesko leteće krilo već je u vazduhu.
