Švedska kompanija Saab predstavila je koncept nove generacije bespilotnog borbenog aviona koji bi u budućnosti trebalo da deluje zajedno sa lovcima JAS 39 Gripen E. Projekat predstavlja deo šireg razvoja takozvanih „lojalnih pratilaca“, odnosno autonomnih platformi koje ne zamenjuju klasične lovce sa pilotom, već ih dopunjuju u najrizičnijim misijama.
Novi sistem još nije predstavljen kao gotov operativni avion, već kao razvojni koncept u okviru švedskih istraživanja budućih borbenih sistema. Saab već radi na više koncepata budućih vazduhoplovnih platformi za švedsko ratno vazduhoplovstvo, uključujući i potpuno bespilotna rešenja, uz podršku švedske Uprave za odbrambenu materijalnu opremu (FMV).
Ideja iza projekta je promena načina upotrebe borbene avijacije. Umesto da jedan skupi lovac sa pilotom samostalno ulazi u najopasniji deo vazdušnog prostora, Gripen bi mogao da komanduje grupom bespilotnih platformi koje bi preuzimale izviđačke, elektronske, pa čak i udarne zadatke.
Bespilotni lovac kao produžena ruka Gripena
Koncept koji razvija Saab zasniva se na principu povezivanja čoveka i mašine. Pilot u Gripenu ne bi bio samo upravljač jednog aviona, već komandant manjeg vazdušnog sistema u kome više autonomnih letelica deli podatke, izvršava zadatke i povećava ukupnu borbenu efikasnost.
Takav pristup posebno je važan za operacije protiv savremenih protivvazdušnih sistema. Bespilotni avion mogao bi da preuzme deo rizika u misijama kao što su otkrivanje položaja radara, ometanje komunikacija, izviđanje ili napad na ciljeve koje bi bilo rizično poveriti avionu sa posadom.
Saab je u prethodnim godinama već razvijao tehnologije potrebne za ovakav koncept. Kompanija je kroz program Gripen E radila na integraciji veštačke inteligencije i autonomnih funkcija, uključujući testiranja AI sistema koji je tokom letova pomagao u složenim borbenim scenarijima.
Stelt dizajn i unutrašnji prostor za oružje
Jedna od glavnih karakteristika novog koncepta jeste smanjenje radarskog odraza. Saab je primenio dizajnerska rešenja koja su karakteristična za novu generaciju borbenih aviona, uključujući glatke površine, specifičnu geometriju trupa i potencijalnu unutrašnju ugradnju naoružanja.
Za razliku od klasičnih dronova koji uglavnom nose spoljne terete, budući borbeni bespilotni sistemi moraju da prežive u okruženju gde protivnik poseduje napredne radare i raketne sisteme zemlja-vazduh.
Upravo zbog toga novi koncept više podseća na mali lovac nego na klasičnu bespilotnu letelicu. Saab ga razvija kao nadopunu postojećim borbenim avionima, sa mogućnošću delovanja u visoko rizičnim zonama.
Kompanija je u ranijim studijama budućih borbenih sistema navodila da će ključne tehnologije uključivati autonomiju, veštačku inteligenciju, naprednu fuziju senzora, nisku uočljivost i mogućnost brzog prilagođavanja novim zahtevima.
Švedska traži način da zadrži prednost malog vazduhoplovstva
Za Švedsku, razvoj ovakvih sistema ima poseban značaj. Zemlja tradicionalno održava relativno malu, ali tehnološki naprednu vazduhoplovnu industriju, zasnovanu upravo na konceptu da kvalitet, fleksibilnost i brzo prilagođavanje mogu nadoknaditi brojčani nedostatak.
Gripen je od početka razvijan sa idejom jednostavnog održavanja, brzog raspoređivanja i rada u otežanim uslovima. Nova generacija bespilotnih sistema predstavlja nastavak iste filozofije, ali prilagođene budućem vazdušnom ratovanju.
Saab je još ranije najavio da budući borbeni sistemi neće nužno biti samo jedan novi avion, već mreža različitih platformi koje zajedno funkcionišu kao jedinstvena celina.
Kina, SAD i Evropa ulaze u istu trku
Razvoj bespilotnih borbenih aviona postao je jedno od glavnih područja konkurencije velikih vojnih sila. Sjedinjene Države razvijaju više paralelnih programa autonomnih borbenih platformi, a Kina ulaže u sopstvene stelt bespilotne letelice i tehnologije rojeva.
Evropske zemlje pokušavaju da ne zaostanu u ovoj oblasti, jer budući sukobi verovatno neće zavisiti samo od broja klasičnih lovaca, već od sposobnosti povezivanja aviona sa posadom, bespilotnih sistema, satelita i elektronskog ratovanja.
Saabov koncept zato nije samo novi dron, već predstavlja pokušaj da se redefiniše uloga lovca Gripen u narednim decenijama, gde bi pilot u jednom avionu mogao da upravlja čitavom grupom autonomnih borbenih platformi. Prvi pravi test ove ideje neće biti samo da li takav avion može da leti, već da li može pouzdano da sarađuje sa čovekom u najkompleksnijem okruženju koje postoji: savremenom vazdušnom ratu.
Ohotnik pokazao i prednosti i probleme nove generacije vazdušne borbe
Dok Saab, kao i američki i drugi evropski proizvođači, sada razvijaju koncepte bespilotnih lovaca koji bi trebalo da deluju uz avione sa posadom, Rusija je svoj najbliži analog ovog koncepta odavno dovela do faze praktičnih ispitivanja. S-70 Ohotnik razvijan je kao „lojalni pratilac“ lovca pete generacije Su-57, sa idejom da zajedno izvršavaju izviđačke, elektronske i udarne zadatke.
Posebnost ruskog programa nije samo u tome što je napravljen prototip, već što je kombinacija Su-57 i Ohotnika već proveravana u realnom ratnom okruženju i to ne na Bliskom Istoku ili Africi protiv višestruko inferiornijih, već na najvećem ratištu još od Drugog svetskog rata. Rusija je tako dobila nešto što nijedan drugi program „lojalnog pratioca“ još nema: podatke iz operacija u uslovima gde protivnik poseduje veoma složenu protivvazdušnu odbranu i elektronsko ratovanje.
Istovremeno, upravo ratno iskustvo pokazalo je i koliko je ovaj koncept složen. Gubitak jednog S-70 iznad Ukrajine 2024. godine, kada je letelicu nakon problema u letu oborio sopstveni Su-57, pokazao je da najveći izazov nije samo razvoj autonomnog borbenog aviona, već bezbedno upravljanje i koordinacija više platformi u dinamičnom borbenom prostoru.
Zbog toga će buduća trka „lojalnih pratilaca“ zavisiti manje od samog izgleda letelice, a više od toga ko uspe da najbrže prikupi podatke iz stvarnih operacija i pretvori ih u pouzdan borbeni sistem.
