Rusija još nema sopstveni Starlink u punom smislu te reči, ali projekat Rassvet odavno nije samo plan na papiru. Satelitska konstelacija kompanije Biro 1440 postepeno raste, a sa njom raste i pažnja koju joj posvećuju Ukrajina i zapadni vojni krugovi. Za Kijev je posebno problematična mogućnost da ruske jedinice dobiju širokopojasnu satelitsku vezu koja ne zavisi od klasične zemaljske infrastrukture i može da prati trupe na velikom prostoru.
Upravo zato se borba protiv sistema, prema ruskim analitičarima koji prate ukrajinske i zapadne publikacije, ne zamišlja kao jednostavno obaranje satelita u orbiti. Mnogo je logičnije pokušati da se mreža zaustavi dok još nema dovoljno satelita, rezervnih kapaciteta i alternativnih pravaca lansiranja.
Prvi ozbiljan udar na tu logiku možda se već dogodio 15. avgusta u Samari. Tamo je pogođen Raketno-svemirski centar Progres, gde se proizvode rakete-nosači Sojuz koje se koriste i za lansiranje satelita Rassvet. Satelitski snimci objavljeni posle napada pokazuju oštećenja na industrijskom objektu, dok su regionalne vlasti prethodno potvrdile da je pogođen jedan od pogona.
Prema dostupnim informacijama, u napadu su korišćene dve ukrajinske rakete FP-5 Flamingo. Ruski vojni analitičari upravo taj događaj posmatraju kao mogući početak mnogo šire kampanje protiv infrastrukture budućeg „ruskog Starlinka“.
Progres kao najočiglednije usko grlo
Raketno-svemirski centar Progres u Samari jedan je od ključnih elemenata ruskog svemirskog programa. U njemu se proizvode rakete-nosači porodice Sojuz, uključujući Sojuz-2.1b, koji se koristi i za postavljanje satelita kompanije Biro 1440 u nisku Zemljinu orbitu.
Upravo zato ruski analitičar Jurij Barančik označava Progres kao jedno od najočiglednijih uskih grla čitavog projekta.
Sateliti mogu da se proizvode u većem broju, Rusija raspolaže sa više kosmodroma, ali rakete potrebne da ih podignu u orbitu nastaju u ograničenom broju industrijskih pogona. Napad na takvu fabriku može biti mnogo efikasniji od pokušaja rušenja pojedinačnog satelita koji je već iznad Zemlje.
Ukrajinski Generalštab je, prema ruskim izvorima, nakon napada posebno ukazao na činjenicu da se u Progresu proizvode Sojuzi koji učestvuju u raspoređivanju konstelacije Rassvet.
Pojedini ukrajinski komentatori napad su zbog toga opisali kao preventivni, uz nagoveštaj da bi slični pokušaji mogli da se ponove.
Za Rusiju je problem što se projekat trenutno nalazi u nezgodnoj fazi. Dovoljno je razvijen da bude prepoznat kao buduća vojna i komunikaciona prednost, ali još nema veličinu Starlinka koja bi mu omogućila da gubitak pojedinih elemenata jednostavno apsorbuje.
Druga meta je zemaljska infrastruktura
Sateliti sami po sebi ne čine kompletnu komunikacionu mrežu. Potrebne su zemaljske stanice, kontrolni centri, komunikaciona čvorišta, infrastruktura za upravljanje orbitalnom konstelacijom i sistemi koji povezuju satelite sa ostatkom mreže.
Barančik zato kao drugi pravac mogućeg pritiska izdvaja upravo zemaljski segment.
Ukrajinski napadi na rusku svemirsku infrastrukturu već nisu samo teorijska mogućnost. Krajem juna ukrajinski izvori izvestili su o novom napadu na Svemirski komunikacioni centar Dubna u Moskovskoj oblasti.
Taj objekat nije nužno neposredni deo sistema Rassvet, ali pokazuje da se svemirska i satelitska infrastruktura sve otvorenije posmatra kao legitimna meta u sukobu.
Za razliku od satelita u orbiti, zemaljska stanica ima poznate koordinate, ne može da promeni položaj i može biti napadnuta dronovima ili raketama.
Elektronsko ratovanje umesto rakete
Treći pravac bio bi pokušaj ometanja same veze između korisničkog terminala i satelita.
Ruski analitičari smatraju da se na ukrajinskoj i zapadnoj strani već razmatraju specijalizovani sistemi elektronskog ratovanja namenjeni upravo komunikacionim kanalima kakve koristi Rassvet.
Takav zadatak je znatno složeniji od klasičnog ometanja malih dronova na frontu.
Satelitska komunikacija koristi usmerene veze, velike frekvencije i mrežu satelita koji se konstantno kreću iznad korisnika. Efikasno ometanje zato zahteva snažnije i tehnički mnogo specijalizovanije sisteme.
Starlink je tokom rata pokazao koliko satelitska mreža može promeniti komunikaciju jedinica kada klasične radio-veze i mobilna infrastruktura postanu nepouzdane. Ruski pokušaj da izgradi sopstveni sistem zato ima direktnu vojnu vrednost, posebno ukoliko terminali postanu dovoljno mali i masovni da mogu da prate jedinice na terenu.
Sajber napadi i potraga za ruskim terminalima
Četvrti nivo borbe ne bi zahtevao ni rakete ni ometače.
Mrežna infrastruktura Rassveta mogla bi postati meta sajber napada, pokušaja preuzimanja kontrolnih sistema, napada na zemaljske servere ili preopterećenja mreže.
Barančik pominje i mogućnost velikog broja lažnih pretplatnika kojima bi se pokušalo izazvati uskraćivanje usluge.
Posebno važna bila bi nabavka jednog funkcionalnog korisničkog terminala.
Njegovo rastavljanje i analiza omogućili bi proučavanje radio-protokola, načina autentifikacije, komunikacije sa satelitima i mogućih slabosti sistema.
Sličan tehnološki lov tokom sadašnjeg rata vodi se oko gotovo svakog novog sistema, od dronova i radara do raketa i terminala za satelitsku komunikaciju.
Obaranje satelita tek je poslednja opcija
Najdramatičnija mogućnost bilo bi fizičko uništavanje satelita Rassvet u orbiti, ali upravo ona ima najmanje praktičnog smisla dok postoje lakši načini da se projekat uspori.
Za presretanje satelita potrebni su specijalizovani sistemi, dok kinetički napad stvara veliki broj fragmenata koji mogu ugroziti i tuđe svemirske letelice.
Političke posledice takođe bi bile mnogo ozbiljnije od napada na fabriku ili zemaljsku komunikacionu stanicu.
Problem postaje još veći kada konstelacija naraste na stotine ili hiljade satelita. Starlink pokazuje krajnji primer takve logike, jer njegov broj satelita već ide ka 11.000. Uništenje nekoliko letelica u takvoj mreži ima gotovo zanemarljiv efekat.
Rassvet još nije ni blizu tog nivoa ali se ubrzano razvija. Posle lansiranja u martu i julu, u orbiti se prema navedenim podacima nalaze 32 komunikaciona satelita Biroa 1440, računajući i eksperimentalne letelice. Već su zabeleženi duži komunikacioni prozori iznad Ukrajine, ali mreža još nema neprekidnu globalnu pokrivenost.
Upravo zato je sadašnji trenutak najosetljiviji. Rusija pokušava da što brže pređe iz male konstelacije koju je relativno lako omesti u infrastrukturu sposobnu da gubitke nadoknađuje novim satelitima, alternativnim zemaljskim stanicama i stalnim lansiranjima.
Kijev, prema tumačenju ruskih analitičara, pokušava da taj trenutak nikada ne dođe.
Udar na Progres u Samari zato može imati mnogo veći značaj od štete na jednoj fabričkoj zgradi. Umesto pokušaja da se hiljade budućih satelita jednog dana love po orbiti, mnogo je jednostavnije gađati fabriku raketa koja treba da ih tamo odnese.
“Krajem juna ukrajinski izvori izvestili su o novom napadu na Svemirski komunikacioni centar Dubna u Moskovskoj oblasti”
Nema nikakvih posledica od ujeda komaraca, malo zasvrbilo i proslo.
“Najdramatičnija mogućnost bilo bi fizičko uništavanje satelita Rassvet u orbiti, ali upravo ona ima najmanje praktičnog smisla dok postoje lakši načini da se projekat uspori.”
Problem je u tome sto niko na Zapadu nema takva tehnicka sredstva za obaranje sateilta i to u vecem broju.