Francuska pokreće jednu od najvećih rekonstrukcija vojne vazduhoplovne infrastrukture u poslednjih nekoliko decenija, sa ciljem da baza Liksej-Sen-Sover ponovo postane važna tačka nuklearnih snaga zemlje. U transformaciju objekta biće uloženo 1,5 milijardi evra, odnosno približno 1,7 milijardi dolara, kako bi baza mogla da primi proširenu flotu lovaca Rafal i novu generaciju francuskog nuklearnog oružja. Liksej bi do 2035. trebalo da postane četvrta francuska vazduhoplovna baza osposobljena za nuklearnu misiju.
U njoj će biti raspoređene dve eskadrile Rafala F5, sa ukupno približno 40 borbenih aviona. Budući lovci nosiće hipersoničnu nuklearnu raketu ASN4G, projektovanu kao naslednika sadašnje rakete ASMPA. Francuski predsednik Emanuel Makron najavio je još u martu 2025. povratak baze u centralnu ulogu francuskog vazdušno-nuklearnog odvraćanja.
Pripremni radovi su već pokrenuti, a prvi ugovori za obnovu i proširenje objekta dodeljeni su kompanijama uključenim u projekat. Dok Pariz ulaže milijarde u piste, hangare, skloništa i rakete, sama platforma oko koje se gradi nova nuklearna infrastruktura ostaje lovac četvrte generacije bez stelt sposobnosti. Francuska zato računa da će veliki domet, hipersonična brzina i manevarske mogućnosti ASN4G omogućiti Rafalu da ostane izvan najopasnijih zona savremene protivvazdušne odbrane.
Dve eskadrile i 2.000 ljudi u obnovljenoj bazi
Rekonstrukcija Likseja obuhvatiće piste, rulnice, skloništa za avione, operativne objekte, bezbednosne zone, komunikacione sisteme i prostor za smeštaj vojnog i civilnog osoblja. Objekat mora da bude pripremljen za svakodnevno delovanje dve eskadrile, održavanje približno 40 aviona i rukovanje oružjem namenjenim francuskim strateškim snagama.
Broj zaposlenih u bazi trebalo bi da poraste na oko 2.000 vojnih i civilnih lica. Proširenje neće obuhvatiti samo pilote i tehničare, već jedinice za obezbeđenje, logistiku, skladištenje, komunikacije, održavanje infrastrukture i podršku nuklearnoj misiji.
Liksej-Sen-Sover je tokom Hladnog rata imao značajnu ulogu u francuskoj vojnoj avijaciji, ali je vremenom izgubio deo borbenih kapaciteta. Novi program vraća bazu u središte vazduhoplovnih planova Pariza i pretvara je u jedan od glavnih objekata za buduću flotu Rafala.
Rok do 2035. povezan je sa razvojem standarda F5 i rakete ASN4G. Infrastruktura mora da bude završena dovoljno rano da bi eskadrile mogle da prime avione, obuče posade i uspostave operativne procedure za novu generaciju naoružanja.
Rafal F5 dobija novu elektroniku i hipersoničnu raketu
Rafal F5 trebalo bi da donese poboljšanja u povezivanju, senzorima, razmeni podataka, elektronskom ratovanju i integraciji novog naoružanja. U poređenju sa trenutno operativnim standardom F4, buduća verzija biće više oslonjena na umreženo ratovanje i saradnju sa drugim vazdušnim i kopnenim platformama.
Najvažniji deo njegovog naoružanja biće ASN4G, nova francuska nuklearna raketa vazduh-zemlja. Ona će zameniti ASMPA, koju trenutno nose dvosedi Rafal B u sastavu Strateških vazduhoplovnih snaga.
Francuska očekuje da ASN4G omogući prodor kroz sve složenije mreže protivvazdušne i protivraketne odbrane. Raketa bi trebalo da se oslanja na hipersoničnu brzinu, veliku manevarsku sposobnost i znatno povećan domet, čime bi avion-nosač mogao da lansira oružje sa bezbednije udaljenosti.
Takva koncepcija treba da nadoknadi najveće ograničenje samog Rafala. Avion nema stelt oblikovanje i karakteristike lovaca pete generacije, zbog čega je pri pokušaju prodora u dobro branjeni vazdušni prostor izložen radarima i raketnim sistemima protivnika.
ASN4G zato nije samo nova raketa, već centralni element buduće francuske vazdušno-nuklearne doktrine. Rafal ne bi morao da prodire duboko u neprijateljski vazdušni prostor ukoliko bi oružje mogao da lansira izvan dometa najopasnijih sistema, a nastavak leta i proboj do cilja bili bi prepušteni samoj raketi.
Liksej se priprema za rat visokog intenziteta
Obnova baze nije ograničena samo na nuklearno oružje. Francuska prilagođava infrastrukturu uslovima sukoba visokog intenziteta, u kojima velike stalne baze postaju prioritetne mete balističkih raketa, krstarećih projektila, dronova i diverzantskih napada.
Ojačana skloništa treba da povećaju verovatnoću preživljavanja aviona na zemlji, dok proširene operativne zone moraju da omoguće brže raspršivanje tehnike i nastavak borbenih letova nakon napada. Poseban naglasak stavlja se na brzo obnavljanje borbene moći, popravku oštećene infrastrukture i održavanje operacija u uslovima prekida komunikacija ili snabdevanja.
Francusko vazduhoplovstvo računa da će modernizovane baze, zajedno sa novim standardom Rafala i raketama većeg dometa, omogućiti delovanje protiv tehnološki naprednih protivnika. Ulaganje u Liksej prati povećanje porudžbina Rafala i nastojanje da se broj raspoloživih borbenih aviona podigne nakon godina smanjivanja flote.
Problem za Pariz predstavlja činjenica da se proširenje zasniva na avionu čija osnovna konstrukcija pripada četvrtoj generaciji. Francuska ne pokazuje da će u naredne dve decenije moći da uvede operativni borbeni avion generacije posle Rafala.
Nuklearna sila bez lovca pete generacije
Francuska bi mogla da postane poslednja nuklearna sila bez mogućnosti nabavke lovca sa stelt karakteristikama. Sjedinjene Države i Kina već koriste avione pete generacije, dok se očekuje da Pakistan, Indija i Severna Koreja tokom naredne decenije dođu do sopstvenih ili uvoznih platformi te kategorije.
Rafal se sve češće suočava sa poređenjima sa američkim F-35 i kineskim J-20, avionima projektovanim oko smanjene radarske uočljivosti, unutrašnjih spremnika za oružje i naprednog umrežavanja senzora. Standard F5 doneće novu elektroniku i naoružanje, ali neće promeniti osnovni oblik aviona niti ga pretvoriti u stelt platformu.
Tehnološki pritisak dodatno će rasti početkom tridesetih godina, kada Kina planira uvođenje prvih lovaca šeste generacije. Sjedinjene Države razvijaju F-47, budući borbeni avion namenjen održavanju nadmoći u vazduhu u sukobu sa protivnikom približno jednake tehnološke snage.
Nemačka i Ujedinjeno Kraljevstvo ranije su takođe pokušavali da sačuvaju što veću nezavisnost sopstvene vazduhoplovne industrije, ali su na kraju nabavili američke F-35A. Berlin će upravo tim avionima nositi američke nuklearne bombe raspoređene u Evropi, dok London F-35 koristi sa nosača aviona i u okviru zajedničkih operacija sa SAD.
Francuska odbija takav put, jer bi kupovina američkog lovca oslabila položaj njene industrije i potkopala političku ideju strateške samostalnosti. Pariz istovremeno nema sopstveni operativni lovac pete generacije, dok je budućnost zajedničkog evropskog programa aviona šeste generacije opterećena dugim rokovima, industrijskim sporovima i različitim zahtevima učesnika.
Rafal F5 zato će morati da ostane oslonac francuskog vazduhoplovstva i u periodu kada će se suočavati sa sve većim brojem stelt aviona, naprednijih radara i protivvazdušnih sistema dugog dometa. Njegova nuklearna uloga zavisiće od sposobnosti ASN4G da preuzme najopasniji deo zadatka i prodre tamo gde avion koji je lansira više ne može bezbedno da priđe.
Milijarde za platformu koja mora da traje još decenijama
Ulaganje od 1,5 milijardi evra u Liksej pokazuje da Francuska ne priprema privremeno rešenje. Piste, skloništa, bezbednosni sistemi i objekti za nuklearne eskadrile grade se za višedecenijsku upotrebu, što znači da će Rafal ostati u službi daleko iza prvobitno zamišljenog perioda.
Proširena flota moraće da istovremeno izvršava nuklearne, konvencionalne, izviđačke, pomorske i vazdušne zadatke. Svako kašnjenje naslednika dodatno će povećavati pritisak na modernizaciju postojećih aviona, radara, motora, elektronskih sistema i oružja.
Liksej će do 2035. dobiti dve eskadrile, približno 40 Rafala F5, oko 2.000 pripadnika i infrastrukturu sposobnu za rukovanje hipersoničnim nuklearnim raketama. Iza ojačanih hangara, novih pista i bezbednosnih zona nalaziće se avion čiji će opstanak u vazdušnom prostoru budućnosti sve više zavisiti od toga koliko daleko od protivničke odbrane može da ispali ASN4G.
