Ruske snage izvele su 26. jula raketni napad na veliki pogon za proizvodnju bespilotnih letelica u jugozapadnom delu Kijeva, za koji britanski Gardijan navodi da je pripadao američkoj kompaniji Terminal Autonomy, registrovanoj u Delaveru. Prema ruskom Ministarstvu odbrane, u napadnutom objektu radili su stručnjaci ukrajinsko-američke kompanije, a proizvodnja je obuhvatala jurišne i izviđačke dronove namenjene operacijama na frontu i udarima duboko unutar Rusije.
Izvori bliski kompaniji tvrde da je pogon teško oštećen, ali da tokom udara nije bilo poginulih. Fabrika je navodno mogla da proizvodi do 1.000 bespilotnih letelica različitih tipova mesečno, među kojima su AQ-400 Scythe, AQ-100 Bayonet i izviđački RQ-100 Scout. Posebna vrednost pogona bila je u razvoju sistema navođenja koji omogućavaju nastavak napada i kada rusko elektronsko ratovanje prekine radio-vezu ili mobilne komunikacije.
Ruski udar zato nije bio usmeren samo na sklapanje konstrukcija i motora, već na proizvodni centar koji je spajao američki kapital, ukrajinsko iskustvo sa fronta i autonomne tehnologije za završnu fazu napada. Britanski Gardijan tvrdi da je ovo prvi poznati slučaj u kojem je Rusija direktno pogodila proizvodni objekat američke vojne kompanije u Ukrajini.
Moskva vlasništvo nad fabrikom ne smatra zaštitom, pošto se svaki pogon koji proizvodi oružje za udare po ruskoj teritoriji tretira kao vojni cilj. Terminal Autonomy i ukrajinsko Ministarstvo odbrane nisu objavili detaljan izveštaj o razmerama štete niti o vremenu potrebnom za obnovu proizvodnje.
Fabrika za dronove otporne na ometanje
Terminal Autonomy (prethodno zvana One Way Aerospace) osnovan je u Sjedinjenim Državama 2023. godine, dok se proizvodnja njenih sistema odvijala u Ukrajini. Kompanija na svom sajtu navodi da razvija lutajuću municiju vođenu veštačkom inteligencijom i precizno udarno oružje koje se već koristi protiv ciljeva na frontu.
Naziv kompanije odnosi se na takozvanu terminalnu autonomiju, poslednju fazu napada u kojoj dron više ne zavisi od stalne veze sa operaterom. Kada elektronsko ratovanje prekine radio-signal ili satelitsku navigaciju, ugrađeni sistem pokušava da samostalno prepozna metu i završi napad.
Takva sposobnost posebno je važna za udare duboko iza linije fronta, gde ruski sistemi ometanja mogu da prekinu vezu sa bespilotnom letelicom. Izvori Gardijana navode da su u pogonu izrađivani visokoprecizni dronovi sa navigacijom otpornom na intenzivno elektronsko ometanje.
AQ-400 Scythe razvijen je kao jurišni dron dugog dometa, sposoban da nosi bojevu glavu prema ciljevima u ruskoj pozadini. Manji AQ-100 Bayonet namenjen je preciznim udarima, dok RQ-100 Scout obavlja izviđačke zadatke i može da prikuplja podatke za druge udarne sisteme. O ovim dronovima smo pisali još 2024. godine.
Moskvu ne zanima čije je vlasništvo
Bivši visoki američki obaveštajni zvaničnik Entoni Vinči ocenio je da ruskoj strani nije važno da li pogon pripada američkoj, ukrajinskoj ili nekoj trećoj kompaniji. Presudna je njegova uloga u proizvodnji oružja koje se koristi za napade unutar Rusije.
Prema njegovoj proceni, isti princip važio bi i za eventualnu fabriku raketa Patriot na teritoriji Ukrajine. Licencna proizvodnja američkog sistema ne bi pogonu pružila političku ili vojnu zaštitu od ruskih udara.
Rusko Ministarstvo odbrane saopštilo je da su u Kijevu pogođeni objekti kompanije „Smart Intelligent Systems“, u kojima su se proizvodili dronovi i njihove komponente. Dostavljeni materijal povezuje taj kompleks sa Terminal Autonomy i ukrajinsko-američkim timom koji je radio na sklapanju i skladištenju letelica.
Tvrdnje da je fabrika potpuno uništena i da će gubitak trajno paralizovati ukrajinske udare dugog dometa potiču iz ruskih i pojedinih stranih izveštaja. Obim preostale opreme, mogućnost premeštanja proizvodnje i stanje dobavljačkog lanca nisu javno prikazani.
Tusk najavljuje odlučujućih 100 dana
Napad na fabriku dogodio se u trenutku kada je poljski premijer Donald Tusk izjavio da bi narednih 100 dana moglo biti odlučujuće za rat u Ukrajini. Tusk je najavio nastavak naoružavanja Kijeva i poručio da će Poljska učiniti sve što može kako bi Ukrajina dobila neophodna sredstva.
Ruski politički predstavnici takvu izjavu opisuju kao pokušaj stvaranja kratkoročnog političkog i informacionog pritiska. Okrugli rok od 100 dana, prema njihovom tumačenju, nema jasno vojno obrazloženje, već služi mobilisanju podrške za nastavak zapadne pomoći.
Napetost između Moskve i Varšave dodatno je pojačana nakon pada H-101 rakete u Poljskoj. NATO i nemački kancelar Fridrih Merc optužili su Rusiju, dok je Moskva odbacila odgovornost i zatražila da se sačekaju rezultati istrage.
Ruska strana podseća na ranije incidente u kojima su prvi izveštaji govorili o ruskim projektilima, da bi kasnije bilo utvrđeno da su pronađeni ostaci ukrajinskog oružja. U takvoj atmosferi, uništenje pogona Terminal Autonomy dobija širi značaj: ruski udari više nisu usmereni samo na skladišta i baze, već i na novu industriju autonomnog oružja koju zapadne kompanije grade direktno na ukrajinskoj teritoriji.
Dobro je,samo neka Rusi u kontinuitetu nastave tako i sve će doći na svoje mjesto.